Tamo gde se sreću pravne usluge i IT industrija

Nove Unicorn kompanije koje umesto „realne” imovine imaju samo podatke, kao najvredniji resurs novog veka, na kojima se celokupan poslovni model i zasniva, zahtevale su i novu praksu, donele nove izazove svima, pa i nama koji primenjujemo pravo

Ekspanzija interneta i informacionih tehnologija tokom poslednjih četvrt veka zahtevala je i poseban regulatorni tretman koji se ogledao u prilagođavanju postojećih i donošenju novih propisa koji bi popunili novonastale pravne praznine i omogućili veću pravnu sigurnost, kako za pružaoce IT usluga, tako i za njihove korisnike, uključujući i krajnje konzumente digitalnih servisa, softvera i usluga informacionog društva uopšte.

Nosioci ovih procesa više ili manje efikasno pokušavaju da uhvate korak sa izuzetno zahtevnim i hitnim potrebama tržišta na kom se tehnološka rešenja veoma brzo smenjuju i nadograđuju.

Zbog toga su tradicionalne grane prava, poput obligacionog, prava intelektualne svojine ili čak krivičnog prava dobile jedan sasvim novi kontekst koji se ogledao u digitalnim formama robe ili usluga, elektronskoj komunikaciji i internet lokacijama, kao novom tržištu za trgovinu koja ne poznaje granice.

Taj kontekst, kao i novu privrednu granu koja ga je stvorila, bilo je potrebno najpre razumeti, pa nakon toga dijagnostikovati probleme, pronaći i ponuditi regulatorna rešenja. To nije nimalo jednostavno, posebno imajući u vidu sporost zakonodavne administracije i procedura, u odnosu na brzinu razvoja tehnologije i karakteristike tog tržišta.

Direktive i uredbe Evropske unije su se jedna za drugom nizale proteklih decenija, pokušavajući da postave pravni okvir za nešto što je već obeležilo svoju teritoriju i označilo neformalnu granicu svog delovanja. Gde se te linije prakse i regulative nisu u velikoj meri razilazile i gde su se relativno lako mogla primeniti postojeća rešenja, to je išlo lakše. Međutim, gde je bilo potrebno ispravljati „krivu Drinu” i vraćati neke procese koji su uzeli maha na „fabrička podešavanja”, bilo je često bolno i turbulentno. Tako su, na primer, GDPR i Direktiva o autorskom pravu na jedinstvenom digitalnom tržištu digli u Uniji veliku prašinu, koja se još uvek nije u potpunosti slegla.

Uspostavljanje autorskopravne zaštite softverskih rešenja, pa čak i usaglašavanje načelnih pravila koja se tiču pravila obima dozvoljene dekompilacije računarskih programa u opravdane svrhe nisu bili predmet velikog spora u javnosti. Međutim, ispunjenje dubljih ciljeva interoperabilnosti, kako u hardverskom, tako i u softverskom smislu, može imati znatno šire dejstvo i tu se može u velikoj meri zadirati u interese nosilaca prava i vlasnika digitalnih servisa. Upravo je ovo jedna od tema nove EU uredbe – Digital Markets Act-a koji će pokušati da uspostavi mehanizme kontrole nad tzv.

Gatekeeperskompanijama i pokušati da njihovo poslovanje okrene više ka interesima građana, a ne samo ka profitu.

U svakom slučaju, sva ta nova dešavanja, te nove Unicorn kompanije koje umesto „realne” imovine imaju samo podatke, kao najvredniji resurs novog veka, na kojima se celokupan poslovni model i zasniva, zahtevale su i novu praksu, donele nove izazove svima, pa i nama koji primenjujemo pravo.

Pod uticajem svih pomenutih procesa stvorena je nova pravna oblast, koju smo mi pravnici nazvali IT pravo, odnosno pravo informacionih tehnologija. Neki ga nazivaju i IKT (ICT) pravo, gde se informacionim tehnologijama dodaje i komunikacija, kao važan segment celokupne industrije. Iako još uvek neformalna i bez statusa posebne grane prava, oblast IT prava zaslužuje da se kao takva identifikuje i izučava.

Opseg ove oblasti proteže se na veliki broj različitih grana prava i to u delovima u kojima se određena pravna rešenja primenjuju u kontekstu interneta, računarskih programa, elektronske trgovine i usluga informacionog društva, zaštite podataka o ličnosti, elektronske komunikacije i niza drugih situacija u praksi vezanih za IT i internet.

RAČUNARSKI PROGRAM KAO PREDMET PRAVNE ZAŠTITE

Velike promene su se desile u obligacionom pravu, s obzirom na revolucionarno drugačiji način uspostavljanja pravnih odnosa, kao i u pravu intelektualne svojine, gde se kao osnovni objekat zaštite pojavio računarski program i postao dominantan predmet autorskopravne zaštite, zauzimajući svoje mesto pored, doskoro, daleko više zastupljenih muzičkih, filmskih ili literarnih dela.

Računarski program je veoma bitan segment oblasti IT industrije, posebno jer često nastaje zabuna u pogledu pravne prirode računarskog programa, od čega zavise pravni okviri takvog stvaralaštva, a najvažnije, pravna zaštita njegovog tvorca. Od velike je važnosti da programeri znaju svoja prava, kako tokom procesa nastajanja programa, tako i po njegovom završetku. Takođe, potrebno je i da poslodavci, kao što su IT firme, dobro razumeju pravni aspekt njihove delatnosti, kako bi svoje poslovanje regulisali i vodili na najbolji mogući način i sveli rizike na prihvatljivu meru.

Zaštita računarskog programa i baza podataka, status i mogućnost korišćenja i implementiranja open source koda u nova komercijalna rešenja, samo su neki od pravnih pitanja zastupljenih u poslovanju skoro svake IT firme u svetu i kod nas. I svaki pravnik sa ambicijom da pruža pravnu podršku jednoj takvoj firmi, prethodno bi morao da se upozna sa pravnim i tehnološkim karakteristikama usluge koja se naručuje ili izvršava, odnosno sa svrhom koja se želi postići.

NOVINE U UGOVORNIM ODNOSIMA U IT INDUSTRIJI

Potrebe IT industrije su postavile izazovne čak i u radnom pravu, nudeći, na primer, razne modele angažovanja lica koja rade na razvoju računarskog programa. U različite vrste ugovora sa fizičkim i pravnim licima ili preduzetnicima, pojavila se potreba za implementacijom detaljnih klauzula koje se tiču prava intelektualne svojine, poverljivosti podataka, zabrane konkurencije.

Pojavile su se i nove vrste imenovanih ugovora, modela uspostavljanja saradnje i dokumenata koje naš pravni sistem ne reguliše posebno, već samo uopšteno, kao što su Master Service Agreement, Scope of work, Statement of Work, Request for quote, Request for proposal itd.

Brzina tehnologije inicirala je i razvoj novih licenci koje su olakšale promet prava na računarskim programima i učinile njihovo korišćenje fleksibilnijim.
NOVI IZAZOVI ZA PRAVNIKE

Kako je podatak o ličnosti postao jedan od najvrednijih resursa današnjice i način na koji se može zaraditi izuzetno mnogo novca, što je prepoznato od najvećih globalnih internet kompanija poput Alfabeta (Alphabet) i Mete, pojavila se potreba da se i zaštita podataka o ličnosti izdvoji kao posebna pravna oblast koja zahteva poznavanje širih pravnih i tehnoloških oblasti od onih koji žele da je primenjuju.

Kao da stvari nisu dovoljno komplikovane iz ugla prava, dolazak blockchain tehnologije, digitalne imovine i NFT-a, uveo je potrebu da se neki novi pojmovi pravno definišu i uspostave pravni mehanizmi da se emitovanje digitalnih tokena i njihova trgovina odvijaju u što bezbednijem pravnom i tržišnom ambijentu.