Šta je predlog EU za bolji položaj dostavljača-digitalaca?

Evropska unija predložila je Direktivu o unapređenju uslova rada koji se obavlja preko digitalnih platformi, kojom se definišu kriterijumi za utvrđivanje u kojim slučajevima dostavljać-digitalac ispunjava uslove za status radnog odnosa.

Cilj direktive je poboljšanje socijalno-ekonomskog položaja radnika na platformama, kao i održivi razvoj takozvane „gig“ (frilens poslova) ekonomije u EU.

O ovoj EU direktivi piše u publikaciji o modelima angažovanja radnika na platformama za dostavu, čiji je autor Darko Božičić sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu i o kojoj je Nova ekonomija već pisala.

Kako se navodi u toj publikaciji koji je inače ovjavio Centar za istraživnaje javnih politika, EU je suočena sa činjenicom da obim platformskog rada intenzivno raste, kao i da ostavlja značajne ekonomske posledice.

Među tim posledicama su one koje utiču pozitivno na sveukupnu ekonomiju, kao i negativne posledice koje utiču na socijalno-ekonomski položaj onih ljudi koji rade te poslove.

Drugo poglavlje predloga direktive posvećeno je normama za utvrđivanje adekvatnog pravnog statusa platformskih radnika.

„Sa tim u vezi, najpre se članom tri predloga direktive uvodi obaveza za države članice da uspostave odgovarajući pravni okvir za ispravno utvrđivanje radnopravnog statusa lica koja rade posredstvom digitalnih platformi“, dodaje se u tekstu.

Suština je da taj pravni okvir bude zasnovan na konceptu „primacy of facts“.

Kako se objašnjava, to znači da se odluka o radnopravnom statusu radnika na platformi mora temeljiti prvenstveno na činjenicama koje se odnose na stvarno obavljanje posla nezavisno od toga kako je određen odnos platforme i radnika u njihovom (eventualnom) ugovornom odnosu.

Kako regulisati rad preko onlajn platformi?

Predlogom direktive određuje se kako taj pravni okvir mora da izgleda, utvrđuju se kriterijumi na osnovu kojih se procenjuje da li je u konkretnom slučaju reč o radnom odnosu između platforme i radnika ili to nije slučaj.

Članom četiri ovog akta uvodi se pretpostavka postojanja radnog odnosa između ovih subjekata ukoliko su ostvarena dva od ukupno pet kriterijuma za procenu postojanja radnog odnosa u platformskom radu:

• platforma određuje visinu naknade za rad ili određuje njen najviši iznos (gornju granicu);
• od lica koje radi putem platforme zahteva se poštovanje posebnih pravila u pogledu izgleda i ponašanja prema korisniku usluge ili rada;
• platforma vrši nadzor nad radom ili vrši ocenu kvaliteta rezultata rada, uključujući i vršenje ovih aktivnosti elektronskim putem;
• platforma vrši efektivno ograničavanje slobode platformskih radnika, a naročito njihovo diskreciono pravo da biraju svoje radno vreme ili periode odsustva, da prihvate ili odbiju zadatke ili da koriste podizvođače ili zamene;
• platforma ograničava radniku mogućnost da izgradi sopstvene baze klijenata ili da isti posao obavlja za drugog subjekta.

Kako se dodaje, imajući u vidu činjenice, u većini slučajeva platformskog rada, nezavisno od načina radnog angažovanja dostavljača dolazi do ostvarivanja pretpostavke o postojanju radnog odnosa.

Autor publikacije skreće pažnju na član dva predloga direktive kojim se definišu osnovni pojmovi koji se upotrebljavaju u samom tekstu dokumenta.

Autor naglašava kako je posebno značajno definisanje pojma „lice koje obavlja rad posredstvom platforme“, jer to su zapravo dostavljači.

Tako se neko ko obavlja rad posredstvom platforme određuje  kao „svaki pojedinac koji radi putem platforme, bez obzira na ugovorno određivanje odnosa između tog pojedinca i digitalne radne platforme“.

„Na ovaj način, suštinski se u značajnoj meri sužava polje primene opisanih kriterijuma za određivanje pretpostavke postojanja radnog odnosa. Tako, imajući u vidu najčešće modalitete angažovanja dostavljača, potencijalna primena ove pretpostavke moguća je jedino u prvom opisanom slučaju“, ocenjuje se u tekstu publiakcije.

Kako se objašnjava, razlog je što jedino u toj situaciji postoji direktna veza između digitalne platforme i dostavljača.

„Nezavisno od što je ta veza zasnovana na postojanju ugovora o poslovnoj saradnji između dva nezavisna pravna subjekta, primenjujući koncept primacy of facts, ukoliko su ispunjena dva od pet kriterijuma, smatraće se da je između ovih subjekata prisutan radni odnos, a ne odnos poslovne saradnje“.

Kod preostala dva modaliteta angažovanja dostavljača, imajući u vidu da između njih i platforme postoji još jedan subjekt, sa kojim su oni u ugovornom odnosu, ne postoji mogućnost primene navedenih kriterijuma usled navedenog člana dva predloga direktive.

Autor publikacije smata  da bi potencijalna primena predloženog teksta EU direktive u pravnom sistemu Republike Srbije dovela do još šire upotrebe dva načina angažovanja dostavljača.

Njihovom primenom, kako se ocenjuje, isključuje se mogućnost primene normi o određivanju pretpostavke postojanja radnog odnosa između platformi i dostavljača.

Nova ekonomija je već pisala kako su dostavljači-digitalci u Srbiji često angažovani na osnovu tri modela, kao i da zbog toga često ostaju bez prava na minimalac i odmor.

Dostavljači-digitalci često bez prava na minimalac i odmor