Evropska unija planra da kazni kompanije koje iznose lažne tvrdnje o tome da li posluju u skladu sa ekološkim standardima. To se pre svega odnosi na nepotkrepljene tvrdnje na deklaracijama proizvodima.
Cilj predloga, kako je preneo Euractiv, je da se pomogne potrošačima onda kada treba da donesu odluku o tome koji šroizvod žele da kupe.
U nacrtu novog zakona kojim bi to trebalo da se definiše i koji je predložila Evropska komisija, navodi se da je oko 40 odsto deklaracija zapravo nepotrkepljeno dokazima.
Tačnije nema osnova da se tvrdi kako je neki proizvod zeleni, ekološki ili da nije štetan za životnu sredinu.
Sve to kako se objašnjava zapravo predstavlja obmanjujuće komercijalne manipulacije.
„Kompanije koje na svojim proizvdima navode ekološke deklaracije, trebalo bi da ih zaista potkrepe standardnom metodologijom za procenu njihovog uticaja na životnu sredinu“, dodaje se u nacrtu novog zakona gde se predlagač poziva na agendu Zelenog dogovora EU, usvojenu 2019. godine.
Kako bi se osiguralo da su ekološke tvrdnje demonstrirane, od država članica EU će se tražiti da uspostave odgovarajući sistem verifikacije namenjen potvrđivanju ekoloških tvrdnji.
VEĆ PREDUZETI KORACI
Neprofitna organizacije ECOS-a, koja radi na primeni ekoloških standarda podsetila je kako su holandske vlasti sankcionisale kompanije Decathlon i H&M zbog neutemeljenih ekoloških deklaracija na proizvodima kojim trguju.
Kako se dodaje, kompanije su svoj poslovanje u tom smislu promenile na opštem nivou, ne smao u zemljama u kojima su zbog toga kažnjene.
U avgustu prošle godine Francuska je postala prva zemlja u Evropi koja je zabranila reklame za fosilna goriva, nakon stupanja na snagu novog zakona o klimatskim promenama koji je usvojen godinu dana ranije.
Kazne bi trebalo da se utvrde na osnovu zajedničkih kriterijuma i kako se dodaje, trebalo bi da vode računa o načinu kršenja zakona.
U EU se trenutno koristi više od 200 aktivnih ekoloških oznaka za proizvode, a svaka od njih se oslanja na različita merenja i metodologije.
Veliki deo debate se usredsređuje na takozvanu Metodologiju uticaja na životnu sredinu proizvoda (Product Environmental Footprint, PEF), koju Evropska komisija želi da postepeno proširi na širi spektar proizvoda.
PEF metodologija ima za cilj utvrđivanje uticaja nekog proizvoda na životnu sredinu tokom njegovog životnog veka. Nekoliko metodologija je već razvijeno za različite grupe proizvoda kao što su tekstil, hrana ili ambalaža.
Što se tiče pakovanja, proizvođači stakla su se žalili da je predviđena PEF metodologija bila previše fokusirana na emisije CO2 (ugljen-dioksida), kao i da nije uzimana u obzir činjenica kako staklo može da se reciklira.
EU će kako se dodaje, nastaviti da razvija PEF metodologiju za određene grupe proizvoda, poput odeće, morske ribe, plastičnih travnjaka, rezanog cveća, kao i biljki koje se gaje u saksijama, kao i za takozvana fleksibilna pakovanje, poput kesa, obloga, omota, rolni i drugih sličnih proizvoda koji se prave od plastike, papira, aluminijuma.
Nova ekološka načela EU: Ne bacaj, već popravljaj