Nova ekološka načela EU: Ne bacaj, već popravljaj

Načela cirkularne ekonomije usvojena u okviru „Zelenog dogovora“ članica Evropske unije ističu da građani nisu više samo potrošači, već nose i dogovornost za konzumaciju nekog proizvoda. To je između ostalog bila tema onlajn konferencije „Zelena agenda za Srbiju: Kružna ekonomija znači održivu budućnost“, koju su organizovali Delegacija Evropske unije u Srbiji i Centar za evropske politike (CEP).

Prema rečima Antoana Avinjona iz Delegacije Evrpske unije u Srbiji, naša zemlja je preduzela korake kojima je mapirala puteve u razvoju cirkularne ekonomije. EU će sa druge strane u narednih nekoliko meseci preduzeti nekoliko koraka, pa će pristupiti i reviziji svog Zakona o potrošačima.

„Uspostaviće se zakonsko pravo na popravku robe. Cilj je da vratimo ljudima naviku da popravljaju ono što imaju. Princip je da se ozbiljno prelazi na cirkularnu ekonomiju“, naveo je Avinjon.

On je podsetio da su se u bivšoj Jugoslaviji mnogo više nego danas, na primer popravljali televizori, umesto da se bacaju. Kaže i da je cilj cirkularne ekonomije da se stvara manje nusproizvoda tokom proizvodnje, što je dobro i za poslovne operatere kojima se smanjuju troškovi.

INOVACIJE KAO KLJUČNA STVAR CIRKULARNE EKONOMIJE

Prema rečima Aleksandre Vučinić, rukovodioca Grupe za kružnu i zelenu ekonomiju pri Ministarstvu zaštite životne sredine, u maju je završen rad na „Mapi puta za cirkularnu ekonomiju u Srbiji“.

„Prepoznali smo četiri toka otpada koja su važna za Srbiju. To je prevedeno na engleski i okačeno na evropsku platformu gde se razmenjuju mišljenja o cirkularnoj ekonomiji“, kaže Vučinić.

Ocenjuje da su u cirkularnoj ekonomiji ključna stvar inovacije uz napomenu da Srbija ima strateške dokumente koji pokazuju njenu opredeljenost za razvoj te oblasti. Ona smatra da je u procesu tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji neophodno odrediti rok od jedne decenije.

„U tih 10 godina treba da uredimo upravljanje otpadom, otpadnim vodama, smanjimo korišćenje opasnih materija. Sve je to cirkularna ekonomija i održivi razvoj. Pratimo i ono što radi EU“, objašnjava Aleksandra Vučinić.

Prema njenim rečima radi se i na razvoju lokalnih puteva za cirkularnu ekonomiju. Suština je, kako zaključuje, da se dođe do održivih proizvoda, poput Ikeinih tepiha koji su napravljeni od poliamidnih vlakana sastavljenih biolepkom.

DIGITALIZACIJA I EKOLOGIJA DA IDU „RUKU POD RUKU“

Istaživač Centra za evropsku javnu politiku u Briselu Stefan Šipka kaže da bi reciklaža trebalo da bude poslednji korak koji se preduzima u cirkularnoj ekonomiji, tek kada se iscrpe sve druge mogućnosti. Reciklažom se sa druge strane zadržavaju kritični materijali koje privrednici posle ne moraju da uvoze tokom neke eventualne krize, što im olakšava posao.

 „To je čitav uticaj na borbu protiv klimatskh promena, a popravkom proizvoda (umesto reciklaže) otvaraju se nova radna mesta“, smatra Šipka.

Napominje da u Srbiji i dalje postoje divlje deponije i lokalne nesanitarne deponije. Ipak, dodaje da se promene sada ogledaju i u boljem povezivanju ekologije i digitalizacije.

„EU je prepoznala digitalnu i zelenu agendu koje do sada nisu dovoljno komunicirale međusobno, već su bile odvojene. Zelena agenda treba da podrži digitalnu, a digitalna treba da bude zelena“, zaključuje Šipka. 

On se osvrnuo i na značaj „data spaces“ regulatornog okvira čiji je cilj da se poboljša korišćenje fragmentisanih digitalnih podataka kojima je teže pristupiti. To se kako naglašava odnosi na „ozelenjivanje infrastrukture informacionih tehnologija (IT)“.

STANJE U TEKSTILNOJ INDUSTRIJI

Ukazujući na probleme koji se javljaju prilikom stvaranja tekstilnog otpada, koji sve više guši planetu, direktor modnog studija Click, Nenad Radujević, kaže da sve više postaje popularna zelena, cirkularna, pa čak i veganska moda. 

„Minimum 20 puta treba da koristimo neku odeću da bi ona dobila upotrebnu vrednost. Kada bismo vreme nošenja odeće povećali za 5 meseci, smanjili bismo emisiju štetnih gasova za 5%“, dodaje direktor modnog studija Clik. 

Radujević napominje i da modna industrija kod nas nije mnogo razvijena, kao i da Srbija nema velike količine otpada koji nastaju u tekstilnoj industriji. Sa druge strane, to je problem jer nema dovoljno tekstilnog otpada čija bi se prerada putem reciklaže isplatila, pa proizvođači ne znaju šta da rade sa njim.

„Mi smo pokušali da stupimo u kontakt sa centrima u Francuskoj i Bugarskoj, ali je problem udaljenost tih centara. Pregovaramo sa domaćim firmama, pandemija je to malo usporila, nadam se da ćemo doći do rešenja“, kaže Radujević.

Direktor Clik-a smatra i da Srbija ne treba da „upadne u zamku“ razvoja brze mode (fast fashion) u koju su upale neke zapadne i azijske zemlje gde se proizvode velike količine tekstilnog otpada. Izneo je i podatak da je modna industrija kroz razvoj brze mode porasla čak 65 puta u prethodnih 15 godina.

Čedomir Savković

*Projekat „Zaštita životne sredine – otpad nije na bacanje“ finansiran je iz programa podrške medijima Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost Business Info Group, kao izdavača Nove ekonomije