Kako radi Regionalni centar za upravljanje otpadom u Zapadnoj Srbiji

Veća privredna aktivnost i popularizacija potrošnje doveli su Srbiju do činjence da se samo osam odsto ukupnog otpada prerađuje, a čak 78 odsto otpada završi na deponijama i u prirodi. U nekim gradovima i regijama problem je počeo da se rešava izgradnjom postrojenja za odvajanje otpada.

Izvesni pomaci primećuju se u Zapadnoj Srbiji, gde je pre nekoliko godina počeo da radi Centar za upravljanje otpadom JKP Duboko u Užicu .

U tom preduzeću razdvaja se samo komunalni, kućni otpad i otpad koji po svom karakteru nije opasan, kaže u odgovoru za Novu ekonomiju, direktor tog preduzeća Momir Milovanović.

„Regiju Duboko čine 9 lokalnih samouprava Zlatiborskog i Moravičkog okruga. Otpad na deponiju stiže iz Užica i Čačka i sedam opština: Ivanjica, Požega, Bajina Bašta, Lučani, Arilje, Čajetina, Кosjerić“. 

ŠTA SE SVE ODVAJA

„U centru za sekundarnu selekciju iz dopremljenog pomešanog komunalnog otpada izdvajaju se metali: otpadno gvožđe, aluminijum, mesing i drugi, PET ambalaža, papir i karton, plastične folije, tetrapak, staklo, otpadne gume, tvrda plastika.“

Kako se naglšava, izdvojene sirovine se baliraju i odlažu u skladište, odakle ih preuzimaju ovlašćeni operateri sa odgovarajućom dozvolom za preradu.

Centar za selekciju otpada JKP Duboko učestvuje i u projektu prekogranične saradnje Srbije i Bosne i Hercegovine, koji finansira Evropska unija.    

„Trenutno je aktuelan projekat Subrec, koji partnerski sprovode Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko i JКP Bioktoš iz Užica,  JКP Кomunalac i Centar za ekologiju i energiju iz Tuzle“, navodi se u odgovoru Novoj ekonomiji direktora Milovanovića.

On objašnjava da je cilj da se tim projektom, putem medijske kampanje, obuhvati stanovništvo u pomenutim gradovima i ukaže se na značaj pravilnog odlaganja otpada.

Plan je i da se nabavi 10 hiljada kanti za ambalažni i mešani otpad, koje će biti dovoljne za pet hiljada domaćinstava, kao neophodna infrastruktura za odvajanje otpada.

U to ulazi i šest stotina kompostera za prikupljanje organskog otpada i 40 kontejnera za prikupljanje abalaže od stakla.

Očekuje se da se u posao reciklaže uključe i manja preduzeća.

„Što se tiče malih preduzeća, možemo da im ponudimo dobar kvalitet sekundarnih sirovina, a težimo i ka još boljem kvalitetu i dosta većim količinama, jer se nadamo da će  nakon uspostavljanja primarne selekcije to biti izvodljivo“, napominju u JKP Duboko.    

Poručuju i da je primarna selekcija otpada važna i njihovom preduzeću, jer se smanjuju količine obrađenog otpada koji stoji na deponiji.

Dodaje se da će na taj način i njen životni vek biti duži, a preduzeća koja se bave reciklažom imaće izvor dobrih sirovina za kvalitetniji rad. 

U Evropi se reciklira oko 43% plastike, u Evropskoj uniji čak 47% komunalnog otpada iz domaćinstava se sakupi i reciklira, dok je u Srbiji samo 0,3 odsto otpada obuhvaćeno tim procesom.

Nova ekonomija je ranije pisala o reciklaži tekstila, kao primeru takozvane kružne ekonomije, gde se odbačena tkanina prerađuje u reciklirano vlakno i kasnije koristi u izradi izolacionih materijala.

Čedomir Savković

*Projekat „Zaštita životne sredine – otpad nije na bacanje“ finansiran je iz programa podrške medijima Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost Business Info Group, kao izdavača Nove ekonomije.