Baterije, potencijalno rešenje za nestabilnost OIE

Investitori u obnovljive izvore energije, nove solarne elektrane i vetroparkove, biće u obavezi da obezbede dodatne kapacitete za distribuciju, uključujući i baterije, ukoliko to od njih zatraži Elektromreža Srbije (EMS). To će biti jedan od uslova za njihovo priključenje na mrežu distribucije.

Kako prenosi portal Balkangreenenergynews, to su najvažnije i najnovije izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije.

Uloga baterija biće da se reši varijabilnost, odnosno netsabilnost obnovljivih izvora električne energije i obezbedi stabilnost snabdevanja.

Profesor Elektro-tehničkog fakulteta u Beogradu, Nikola Rajaković, ocenjuje da se u oblasti obnovljivih izvora stiglo u tačku kad se problemi ne rešavaju već gomilaju.

On kaže da su izmene zakona svakako bile neophodne, zbog nekomplementarnosti ključnih igrača u energetskom sektoru, kao i sinergije koja je među njima potrebna.

„Važno je da se izmenama Zakona balansna odgovornost rešava tržišnim kriterijumima jer se njen teret ne može prebaciti samo na Elektroprivredu Srbije (EPS). Vrlo je logično da problem koji nastaje zbog varijabilnosti proizvodnje rešava onaj ko ga je prouzrokovao“, ističe Rajaković.

Rajaković, koji je i predsednik Saveza energetičara, smatra da je predložena izmena Zakona, prema kojoj EMS može investitorima tražiti da obezbede skladište energije pozitivna.

Prema njegovim rečima, u stručnim krugovima može se čuti da će kroz nove podzakonske akte, koji su u pripremi, EMS uvesti obavezu depozita od 20.000 evra po MW (mega-vatu) instalisane snage vetroelektrane ili solarne elektrane.

Tako bi se uveo red u veliki broj zahteva za priključenje novih elektrana na mrežu, koji su narasli na više od 15 GW (giga-vata), a ceo sistem trenutno ima oko osam giga-vata.

Ovaj svojevrsni filter, kojim se odvajaju ozbiljni investitori od onih drugih, je potreban u ovoj ili nekoj drugoj formi, dodaje Rajaković.

On ističe da se sa aspekta EMS-a možda može razmišljati i o drugim opcijama. Imajući u vidu aktuelno stanje u visokonaponskoj mreži moguće je, kaže, da se potencijalnom investitoru u veliku solarnu ili vetroelektranu zada određeni nivo faktora korišćenja kapaciteta i da se za odstupanje uvedu penali.

„Investitor taj zadatak rešava izgradnjom skladišta u tom čvoru i tako ublažava pitanje svoje varijabilnosti proizvodnje. Tehnološki skladište može biti i baterija, ali i reverzibilna hidroelektrana, a u perspektivi i proizvodnja vodonika elektrolizom“, navodi Rajaković.

On ističe da bi bilo dobro da aktuelne izmene Zakona podstiču rešavanje problema varijabilnosti i kroz sprezanje sa elektrificiranim sektorima transporta i grejanja, ali i najvažnije, sa odzivom potrošnje.

„Model je jednostavan jer investitor na taj način u saradnji sa operatorima mreže uvodi digitalizaciju mreže i dolazi na najjeftiniji način do optimalnog balansiranja svoje varijabilne proizvodnje“, ističe Rajaković.

Vetar i sunce prvi put pojedinačno najveći izvor struje u EU

PRIMERI GRČKE I TURSKE

U Grčkoj investitori zatražili dozvole za gradnju više od 25 GW baterija, a projekti za gradnju solarnih elektrana i vetroparkova se proširuju baterijama kako bi dobili prioritetan status prilikom dobijanja priključka na mrežu. Dosad su projekti za nove elektrane snage 1.38 GW modifikovani kako bi uključili i baterije.

Turska je omogućila investitorima koji razvijaju baterije da, bez konkurisanja za dozvole, izgrade elektranu pored tog skladišta istog kapaciteta, pa je dobila zahteve za gradnju kombinovanih projekata snage 67 GW.

KOJE BATERIJE KORISTITI?

Rajaković kaže da su slični i globalni trendovi u svim delovima sveta gde je razvoj obnovljive energije intenzivan. Uglavnom se ugrađuju litijum-jonske baterije, ali razvoj tehnologija baterija zaista obećava i konkurencija je velika.

On naglašava da za jednu solarnu ili vetroelektranu kapacitet skladišta na njenoj lokaciji zavisi od karakteristika čvorišta priključenja, ali je obično dovoljno da snaga skladišta bude do 25 odsto snage elektrane.

Cena solarne elektrane po MW je danas već ispod milion evra i sa dodatnom cenom skladišta odnosno baterije od manje od dva miliona evra po MW to je dalje atraktivna investicija, uverava Rajaković.

Rajaković naglašava da je veoma važno da se osim litujum-jonskih tehnologija sve više susreću i komercijalna rešanja sa litijum-gvožđe-fosfatnim i nikl-mangan-kobaltnim tehnologijama.

Vetroelektrane stabilne kao nuklearke