Vetar i sunce prvi put pojedinačno najveći izvor struje u EU

Vetroparkovi i solarne elektrane su po proizvodnji električne energije tokom 2022. godine bili ispred drugih pojedinačnih izvora, hidrocentrala, „nuklearki“, gasnih i elektrana na ugalj.

Portal Klima 101 prenosi da su vetroparkovi i solarne elektrane u Evropskoj uniji (EU) proizveli nešto više od jedne petine struje, prema novom izveštaju istraživačkog centra Ember.

Vetar i solar pomogli su zemljama članicama da prebrode trostruku krizu nastalu ograničenom isporukom ruskog gasa, smanjenim hidro kapacitetima prouzrokovanim sušom i prekidima rada nukleanih elektrana.

Kako procenjuje specijalizovani medij za klimatske promene Carbon Brief, oko 83 odsto pada u proizvodnji iz hidrocentrala i nuklearki u EU tokom 2022. godine pokrili su vetroparkovi i solarne elektrane.

Ostatak je podmiren iz uglja koji je doživeo manji porast od očekivanog, za tek 1,5 odsto.

„Sahranjeni su svi strahovi o povratku uglja. Čista energetska tranzicija u Evropi uzdiže se iz krize jača nego ikada. Ne samo da su države posvećene napuštanju uglja, one sada takođe nastoje da odbace i gas”, kaže Dejv Džouns, predstavnik Embera.

Proizvodnja električne energije iz fosilnih goriva porasla je ukupno za tri odsto.

Da nije bilo postojećih i novih solarnih elektrana, zajednica bi bila primorana da uveze dodatnih 35 milijardi kubnih metara gasa kako bi proizvela neophodnu struju. Uvoz bi izazvao troškove od 49 milijardi evra koji su, zahvaljujući solaru, izbegnuti.

Najviše električne energije iz sunca u toku 2022. dobila je Holandija (14 odsto) koja je vođstvo preuzela od drugoplasirane Španije (12 odsto).

ŠTA SE OČEKUJE 2023?

Gledajući u budućnost“, Ember predviđa još sjajnije rezultate tokom 2023: ovo će biti godina kada će čista energetska tranzicija uhvatiti dodatni zalet, a EU će načiniti još veći otklon od prljavih energenata.

Francuski nuklearni reaktori polako se vraćaju nazad u pogon, a hidrocentrale su takođe skoro u potpunosti prenebregnule prošlogodišnje izazove. Paralelno se očekuje godišnji porast kapaciteta vetroparkova i solarnih elektra na povećaju za oko 20% i kratkoročni pad potražnje za električnom energijom. Jedine prepreke daljem ozelenjavanje energetskom miksa u EU moglo bi da bude napuštanje nuklearne energije u Nemačkoj.

Imajući sve to u vidu, eksperti prognoziraju da bi proizvodnja struje iz fosilnih goriva mogla da opadne za 20% što je duplo više u odnosu na prethodni rekord postavljen 2020.

Evropa juri ka čistoj, elektrifikovanoj ekonomiji i ovo će biti potpuno jasno 2023. godine. Promene dolaze brzo i svi treba da se pripreme za njih, poručio je između ostalog predstavnik Embera.

Vetroelektrane nam uštedele 171 milion evra