Da li treba biti skeptičan prema vetroelektranama?...
Vetroelektrana, ilustracija
Srbija može da prihvati daleko više vetroelektrana, koje predstavljaju jedan od obnovljivih izvora energije, kažu domaći istraživači koji su analizirali predvidivost vetra kao izvora u proizvodnji struje.
Kako prenosi Klima 101, nove vetroelektrane ne bi ugrozile funkcionisanje postojeće elektroenergetske mreže u Srbiji.
„U danima ksa jakim vetrom, ako pratite proizvodnju vetroelektrana, vidite da one rade stabilno poput nuklearke“, kaže Nenad Jovanović, konsultant za energetiku u kompaniji LDK Consultants iz Beograda, koji se bavio istraživanjem proizvodnje struje iz tog obnovljivih izvora.
Na nivou čitavog sistema, potrošnja ima velike oscilacije. U toku jednog tipičnog dana ovog januara, ona se kretala između 3.500 u ranim jutarnjim satima do preko 4.500 MW (megavata) u toku popodneva – rasla je, drugim rečima, za gotovo trećinu.
U međuvremenu, proizvodnja se koriguje u skladu sa tim potrebama, a to važi i za termoelektrane. Mada je proizvodnja termoelektrana u toku jednog dana relativno stabilna, samo ovog januara izmeren je minimum proizvodnje od oko 1800 MW i maksimum od preko 3200.
U vezi sa vetroelektranama mogao bi da postoji sledeći problem:
Da li možemo da procenimo njihovu proizvodnju čitav jedan dan unapred, koristeći se vremenskom prognozom?
Da li ćemo imati velika odstupanja, i samim tim izgubiti moć da relativno precizno planiramo bilans između proizvodnje i potrošnje, koji je ključan za funkcionisanje čitave mreže?
Kako su u nedavno objavljenom radu pokazali Milica Radovanović iz Elektro-mreža Srbije (EMS) i Željko Đurišić sa Elektrotehničkog fakulteta (ETF), vetrovi nas mogu iznenaditi i znatno uticati na dnevna odstupanja u pojedinačnim elektranama, ali je ukupna energija od vetra zapravo relativno, možda i neočekivano predvidiva.
Oni su analizirali odstupanja pet vetroelektrana u Južnom Banatu tokom 2020. godine i otkrili da srednja nedeljna snaga debalansa (razlika između planirane i realne proizvodnje) nije prelazila 30 MW, odnosno samo oko osam odsto od oko 374 MW ukupne instalisane snage ovih pet vetroelektrana priključenih na prenosnu mrežu.
„To je ohrabrujuć rezultat“, dodaje Jovanović, objašnjavajući faktore koji utiču na smanjenje rizika. Vetar može da neočekivano oslabi na jednoj lokaciji, ali to meni nije problem ako se pojača na nekoj drugoj lokaciji, gde takođe imam vetroelektranu“.
Uostalom, kako se naglašava, nije ključno odstupanje proizvodnje na nekom jednom konkretnom lokalitetu, već ukupna proizvodnja iz obnovljivih izvora kao što je vetar.
„To znači da bi odstupanje proizvodnje trebalo da bude manje što su vetroelektrane rasprostranjenije. Sutra nećemo imati samo Južni Banat, već i ostatak Vojvodine, Golubac, mnogo više lokaliteta“, kaže Jovanović.
Njegovo istraživanje kako se dodaje imalo je drugačiji pristup i pokazalo kako čak i drastično povećana instalisana snaga vetra ne bi dovela do katastrofe u balansiranju proizvodnje struje.
„Ovo znači da je postojeći sistem, naravno ukoliko bi EMS pripremio mrežu, već spreman i može da prihvati daleko više energije iz vetra, bez većih problema“, napominje Jovanović.
Kako se dodaje, najstabilniji izvor energije u prinosu su termoelektrane, zatim hidro i vetroelektrane.
Kako je nedavno prenela Nova ekonomija, Srbija je uštedela 171 milion evra zahvaljujući vetroelektranama od avgusta pretprošle do kraja jula 2022. godine.
Kako su tada poručili stručnjaci, vetar će delimično olakšati i ovu zimu, u vezi sa snabdevanjem.
Srbija se inače u oblasti energwtike od kraja 2021. godine kada se dogodio kolaps u Termoelektranama Nikola Tesla (TENT) u Obrenovcu našla u problemima, a Elektroprivreda Srbije (EPS) je bila prinuđena da uvozi struju i da na to troši mnogo više novca nego dok je smama mogla da podmiri svoje potrebe za u potrošnji.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
U Srbiji je danas Dan žalosti, proglašen zbog pogibije 14 ljudi na koje je pala nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu, prenosi agencija Beta.Betonska konstrukcija Železničke stanice se sruši...
U teškoj nesreći kada se danas obrušila nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu poginulo je 14 ljudi ljudi, čija su tela izvučena ispod ruševina, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Još...
Ministar finansija Siniša Mali dogovorio je danas sa predstavnicima domaćih transportera, povećanje iznosa refakcije akcize (povraćaj akcize za kupljeno gorivo) za transportne svrhe za prevoz putnika i teret...
Elektroprivreda Srbije danas je ugasila 106 blagajni za naplatu električne energije, a privremeno do februara sledeće godine računi će moći da se plate samo na blagajnama u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kraguj...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
