Vetroelektrane stabilne kao nuklearke

Srbija može da prihvati daleko više vetroelektrana, koje predstavljaju jedan od obnovljivih izvora energije, kažu domaći istraživači koji su analizirali predvidivost vetra kao izvora u proizvodnji struje.

Kako prenosi Klima 101, nove vetroelektrane ne bi ugrozile funkcionisanje postojeće elektroenergetske mreže u Srbiji.

„U danima ksa jakim vetrom, ako pratite proizvodnju vetroelektrana, vidite da one rade stabilno poput nuklearke“, kaže Nenad Jovanović, konsultant za energetiku u kompaniji LDK Consultants iz Beograda, koji se bavio istraživanjem proizvodnje struje iz tog obnovljivih izvora.

U vezi sa vetroelektranama mogao bi da postoji sledeći problem:

Da li možemo da procenimo njihovu proizvodnju čitav jedan dan unapred, koristeći se vremenskom prognozom?

Da li ćemo imati velika odstupanja, i samim tim izgubiti moć da relativno precizno planiramo bilans između proizvodnje i potrošnje, koji je ključan za funkcionisanje čitave mreže?

Kako su u nedavno objavljenom radu pokazali Milica Radovanović iz Elektro-mreža Srbije (EMS) i Željko Đurišić sa Elektrotehničkog fakulteta (ETF), vetrovi nas mogu iznenaditi i znatno uticati na dnevna odstupanja u pojedinačnim elektranama, ali je ukupna energija od vetra zapravo relativno, možda i neočekivano predvidiva.

Oni su analizirali odstupanja pet vetroelektrana u Južnom Banatu tokom 2020. godine i otkrili da srednja nedeljna snaga debalansa (razlika između planirane i realne proizvodnje) nije prelazila 30 MW, odnosno samo oko osam odsto od oko 374 MW ukupne instalisane snage ovih pet vetroelektrana priključenih na prenosnu mrežu.

Porudžbine vetroturbina u EU smanjene za trećinu

„To je ohrabrujuć rezultat“, dodaje Jovanović, objašnjavajući faktore koji utiču na smanjenje rizika. Vetar može da neočekivano oslabi na jednoj lokaciji, ali to meni nije problem ako se pojača na nekoj drugoj lokaciji, gde takođe imam vetroelektranu“.

Uostalom, kako se naglašava, nije ključno odstupanje proizvodnje na nekom jednom konkretnom lokalitetu, već ukupna proizvodnja iz obnovljivih izvora kao što je vetar.

„To znači da bi odstupanje proizvodnje trebalo da bude manje što su vetroelektrane rasprostranjenije. Sutra nećemo imati samo Južni Banat, već i ostatak Vojvodine, Golubac, mnogo više lokaliteta“, kaže Jovanović.

Njegovo istraživanje kako se dodaje imalo je drugačiji pristup i pokazalo kako čak i drastično povećana instalisana snaga vetra ne bi dovela do katastrofe u balansiranju proizvodnje struje.

„Ovo znači da je postojeći sistem, naravno ukoliko bi EMS pripremio mrežu, već spreman i može da prihvati daleko više energije iz vetra, bez većih problema“, napominje Jovanović.

Kako se dodaje, najstabilniji izvor energije u prinosu su termoelektrane, zatim hidro i vetroelektrane.

Kako je nedavno prenela Nova ekonomija, Srbija je uštedela 171 milion evra zahvaljujući vetroelektranama od avgusta pretprošle do kraja jula 2022. godine.

Kako su tada poručili stručnjaci, vetar će delimično olakšati i ovu zimu, u vezi sa snabdevanjem.

Srbija se inače u oblasti energwtike od kraja 2021. godine kada se dogodio kolaps u Termoelektranama Nikola Tesla (TENT) u Obrenovcu našla u problemima, a Elektroprivreda Srbije (EPS) je bila prinuđena da uvozi struju i da na to troši mnogo više novca nego dok je smama mogla da podmiri svoje potrebe za u potrošnji.

Vetroelektrane nam uštedele 171 milion evra