Koga ugrožava divlja gradnja u zaštićenim područjima?

Nijedna vrsta divljih ptica nije nestala zbog intenzivne gradnje u Nacionalnom parku (NP) Kopaonik. Ipak, mnoge vrste su zbog toga ugrožene i neće biti dobro ukoliko se divlja gradnja na toj planini nastavi trenutnim tempom.

Divlja ili dozvoljena gradnja sve je intenzivnija u NP Kopaonik i u Parku prirode Zlatibor, na šta poslednjih godina sve češće upozoravaju brojni stručnjaci.

Kako za Novu ekonomiju objašnjava Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, u savremeno doba ni jedna vrsta ptice nije nestala sa površi Kopaonika kao rezultat divlje gradnje, ali su zbog nje mnoge ugrožene:

Mnoge su veoma ugrožene poput troprstog detlića, male sove, gaćaste kukumavke, planinskog detlića, jarebice kamenjarke, ušate ševe, planinskog popića i drugih.

„Divlja gradnja na površi Kopaonika, ukoliko se nastavi ovim tempom, svakako da će zajedno sa pratećom skijaškom infrastrukturom (krčenje šume za nove staze i žičare, stvaranje akumulacija za veštačko osnežavanje) dugoročno gledano dovesti do nestanka neke od pomenutih vrsta. Te radove prati i krčenje šuma, deponije šuta, kaptiranje, pregrađivanje i zagađenje vodotokova„, objašnjava Šćiban.

Na Zlatiboru se ne odustaje od izgradnje višespratnica

On podseća da su naše visoke planine bile daleko posebnije po biljnim zajednicama i faunom beskičmenjaka.

„Veliki broj jedinstvenih kombinacija mikrostaništa koje se nalaze na našim planimama predstavljaju za neke vrste jedina staništa na planeti Zemlji, a neke i dalje nisu ni opisane za nauku. Takve vrste i dalje tek otkrivamo, pronalazimo im nove populacije. Među njima su i biljke i životinje, a posebno beskičmenjaci“, dodaje Šćiban.

Nacionalni park KopaonikFoto: Nova ekonomija

UGROŽENE VISOKOPLANINSKE TRESAVE

Visokoplaninskih tresava u malom broju ima i na Kopaoniku, Goliji, Staroj planini, Divčibarama:

Planinaske tresave predstavljaju jedno na najugroženijih tipova staništa na planeti. Upravo na takvim mestima u poslednjih dvadesetak godina intenzivira divlja gradnja, ali i gradnja koja je „pokrivena planovima“ iako se istovremeno krši i logiku i poentu zaštite prirode u celini.

„Primer skijališta na Staroj Planini čiji centar je planiran upravo u najvećoj tresavi je odličan primer ovog ludila, slično se planira i na Divčibarama, a tu su i potapanja tresava poput akumulacije za osnežavanje Crvene bare na Kopaoniku, objašnjava“, objašnjava safgovornik našeg portala.

Osnovni problem je u tome što ljudi na vlasti sebi i svojim „poslovnim saradnicima“ od ovakvih marifetluka sa građevinarstvom stvaraju dobar biznis.

„Iako je ta praksa prisutna već decenijama, postaje sve učestalija i bahatija, a više nije svojstvena samo udaljenim planinama već i u gradovima poput Beograda i Novog Sada“, dodaje Šćiban.

Zbog takvih poslova menjaju se i unapred prilagođavaju planovi detaljne regulacije. Cilj je da neko dobro zaradi, uprkos zdravoj logici, zakonima i opštim interesima.

„Problem je što bez samostalnih i jakih institucija koje su trenutno u potpunosti lobotomirane nema izgleda da se situacija popravi niti da mi kao građani utičemo da se stanje počne menjati na bolje“, dodaje Šćiban.

Prema njegovim rečima, ukoliko inspekcije i druge nadležne službe uz pomoć bezbednosnih službi nisu u mogućnosti da zavedu red to će vrlo teško uspeti da urade građani ili bilo ko drugi iz stručne javnosti.

„Sa ovakvom praksom narodu se šalje poruka da je dobro biti bahat, nepridržavati se zakona i da je to recept za uspeh, a da je presudno važno biti blizak sa vlastima i sa njima deliti zaradu i uticaj“, dodaje naš sagovornik.

GDE JOŠ GREŠIMO U ČUVNAJU ZAŠTIĆENIH PODRUČJA?

Kako za Novu ekonomiju objašnjava Iva Svilar iz organizacije WWF za očuvanje prirode, problemi u upravljanju zaštićenim područjima u Srbiji su sistemski:

Zapazili smo veliki broj slučajeva povrede procedura i kršenja pozitivnih propisa Srbije kada je reč o izradi i usvajanju prostornih i urbanističkih planova ali i nespremnost pojedinih institucija da se izbore sa sve češćim primerima divlje gradnje, koja se usled nepostupanja inspekcijskih službi i nesankcionisanja ustanovljenih prestupa čak i podstiče.

Kako bismo popravili ovu situaciju neophodno je osnažiti sistem prevencije i suzbijanja korupcije, unaprediti transparentnost u radu i otvorenost institucija prema zainteresovanoj javnosti, dodaje predstavnica WWF-a.

Ipak, napominje da se javnost sve ćešće uključuje u probleme, kao i da je povećan nivo svesti kada je reč o zaštiti prirode u Srbiji.

Zlatibor dobija sportski kompleks vredan 20 miliona evra

„Potrebno je unaprediti i kapacitete i stručnost nadležnih organa i institucija kako bi se lakše izborili sa ovim problemom u budućnosti. Treba kontinuirano raditi sa upravljačima zaštićenih područja ali i svim ostalim stranama koji žive i rade u okviru ovih područja“, kaže Svilar.

Kako naglašava, u vezi sa razvojem turizma, planiranje treba da bude u skladu sa principima održivog turizma kao savremenog koncepta razvoja:

Naš cilj mora biti očuvanje zaštićenih područja, suzbijanje svih nelegalnih procesa ali i zaštita novih područja kako bismo očuvali naša prirodna staništa, ugrožene biljne i životnjske vrste. Pored toga što je naša obaveza da brinemo o prirodi i njenim stanovnicima ne smemo zaboraviti i činjenicu da mi, ljudi, zavisimo od nje i da je život moguć samo u skladu sa prirodom.

Nacionalni park KopaonikFoto: Nova ekonomija