Na Zlatiboru se ne odustaje od izgradnje višespratnica

Na jednoj od najpoznatijih srpskih planina i dalje se intenzivno grade višespratice. Centralno planinsko naselje na Zlatiboru, koje je nekada imalo nekoliko većih odmarališta i vikendice, sada se širi i na livadama u Tić polju, ispod vrha Čigota.

Opština Čajetina, koja je kao lokalna samouprava nadležna za deo Zlatibora, uključujući i centalno naselje Vode, tokom ove godine izdala je 174 rešenja o građevinskim dozvolama, kažu za Novu ekonomiju u toj lokalnoj upravi.

„Najviše dozvola u toku jedne godine, u poslednjoj deceniji, izdato je 2021. godine i to 262 rešenja“, dodaje se u njihovom odgovoru.

Kako je ranije pisala Nova ekonomija, Opština Čajetina je 2020. godine izdala 198 građevinskih dozvola.

Kako za Novu ekonomiju kaže Marko D. iz Užica, koji se na Zlatiboru bavi završnim građevinskim radovima, izgradnja se širi i van centralnog dela naselja, u Tić polju, prekoputa magistrale koja vodi prema Crnoj Gori.

„Gradi se i levo od kružnog toka, prema centru, u naselju Potoci, iza naselja Jelena Anžujska. Tu je isto sad ekspanzija, na livadama, gde god kreneš, gradi se, pošto više mesta u centru i nema, sve je već izgrađeno“.

Foto: Nova ekonomija/Čedomir Savković/Prerast u zlatiborskom selu Dobroselica

Marko dodaje da se izgradnja širi i prema vrhu Čigota, prema naselju Vodice, u svim pravcima.

Uostalom, to može da vidi svaki putnik namernik koji prolazi magistralom, čak i onaj koji ne svraća u centar Zlatibora.

Marko kaže da je radio na mnogim objektima na Zlatiboru, jednom hotelu iznad jereza, pre četiri godine, ali i na kućama, zgradama sa apartmanima…

Foto: Nova ekonomija/Katarina Baletić/Kružni tok na Zlatiboru

Kako objašnjava naš sagovornik, problem nedostatka majstora na Zlatiboru je rešen dolaskom  građevinskih radnika iz Turske.

„Kažu da ih ima preko 2.000, registrovanih, velika je tražnja za majstorima, tako da naši ljudi ne mogu da stignu na sve poslove.“

Prema Markovim informacijama, dnevnica za te radnike iznosi 50 evra, uz obezbeđenu hranu i smeštaj.

„Mislim da su dobro plaćeni. Reč je o majstorima, među njima ima dobrih, ali i onih što ne znaju da rade.“

Kaže da je turske majstore posmatrao kako rade na gradilištu jedne zgrade i smatra ih vrednim radnicima. 

„Sa šlemovima i prslucima, rade na ploči zgrade, ceo dan na suncu, a prosečna temperatura je preko 30 stepeni, nisu zabušanti. Kada treba rade i nedeljom i noću, ‘non-stop’, zato i mogu da zarade“, objašnjava sagovornik Nove ekonomije.

Predstavnmici lokalnih nevladinih organizacija skreću pažnju na činjanicu da država treba ozbiljnije da se pozabavi izgradnjom objekata na Zlatiboru.

Jedino na taj način može da se reši problem prekomerne izgradnje, jer se građevinskim poslovima, pored ljudi koji se trude da rade po projektima i legalno, bave i oni čiji kapital nema transparentno poreklo.

Foto: Nova ekonomija/Čedomir Savković/centralno naselje na Zlatiboru

„Narušen mir ove ideje vikendica i stambenog prostora koji je tu nastao pre 30 i 40 godina, sada se eto pretvara u neku, kako da vam kažem, betonsku i asfaltnu površinu. Mnogi ljudi nisu zadovoljni tim“, rekao je nedavno za Radio-televiziju Srbije (RTS), građevinski inženjer Bratislav Srećković.

Izgradnja višespratnica na Zlatiboru uzela je maha pre nekoliko godina, a omogućena je izmenama prostornog plana za čije usvajanje je nadležna lokalna samouprava.

RTS je nedavno objavio kako je mišljenje nekih stručnjaka da se u Srbiji često menjaju regulacioni planovi, pre svega da bi se izašlo u susret domaćim investitorima.

Predsednik Optine Čajetina, Milan Stamatović u junu je izjavio da Zlatibor može d apodnese trenutni stepen izgradnje, da investitori žele trenutnu vrstu gradnje, kao i da lokalna samouprava „izlazi u susret zahtevima modernog savremenog turiste“.

„Danas se najbolje prodaju te više etaže, ti penthausi“, naglasio je Stamatović.

On se ranije protivio proglašenju Zlatibora prirodnim dobrom, odnosno Parkom prirode, ocenivši da je to tada bila demonstraicja moći Srpske napredne stranke (SNS). To je bilo u vreme kada je republička vlast sprečavala izgradnju Gold gondole.

Gondola je kasnije izgrađena, počela je da radi i i da prevozi turiste do vrha Tornika, a na njenom otvaranju se pojavio Aleksandar Vučić, predsednik SNS-a i Srbije.

Nova ekonomija je ranije pisala o tome kako Opština Čajetina namerava da gradi novu gondolu i ski stazu na vrhu Čigota, kao i da bi to bilo protiv zakona.

Čedomir Savković