Do neba iz niskog leta

Osam godina proveo je u Velikoj Britaniji, radeći za svetsku avio-kompaniju Erbas (Airbus) na projektovanju aviona. Kad je sleteo u Beograd 2014. godine,„prizemljio“ se kao domaći privrednik i u prostoru male porodične firme koju su osnovali njegovi roditelji i koja se bavila proizvodnjom elektronskih sklopova, pokrenuo je proizvodnju alata za popravku putničkih i mlaznih aviona.

Njegova firma Konelek u proizvodnom pogonu u Batajnici danas proizvodi oko 5.000 komada alata godišnje i najveći je dobavljač alatki tzv. zemaljske opreme za evropski Airbus od kompanija iz Srbije, kaže Andrija Ekmedžić, doktor nauka i vazduhoplovni inženjer. Konelek, sa oko tri miliona evra izvoza godišnje, nalazi se na listi „Skriveni šampioni“ (100 malih i srednjih preduzeća) koju je objavio Centar za visoke ekonomske studije (CEVES).

„Počeli smo da pravimo i dronove koji će se koristiti u poljoprivredi za nošenje tereta, za poljoprivredno prskanje.

Kako vam je počela ova godina? Da li se kriza stišava i šta „detektuju vaši radari“ na tržištu prilikom uvoza delova, da li i dalje prete oscilacije cena?

U januaru je malo usporenije krenula potražnja, ali generalno ova godina biti bolja u odnosu na nekoliko prethodnih. Pandemija je za našu kompaniju bila jak udarac, jer je 2020. godine potražnja naših tradicionalnih kupaca pala za čak 90 odsto. Na samom početku pandemije nismo uopšte ni dobijali porudžbine, tražnja je u jednom trenutku potpuno stala. Ipak, 2022. godina bila je mnogo bolja u odnosu na 2021. godinu i vratili smo nivo proizvodnje na nivo iz 2019. godine. Imamo 40 zaposlenih i izvozno smo orijentisani.

Proizvodnja kompanije KonelekFoto: Paola Felix Meza

Evropski proizvođač aviona Airbus na početku pandemije bio je u „niskom letu“. Tada je kompanija saopštila da se nalazi u teškoj finansijskoj situaciji. I 2020. godine najavila je da planira da ukine 15.000 radnih mesta i saopštila da im je proizvodnja za nekoliko meseci opala 40 odsto i da ne očekuju da će se sektor oporaviti pre 2023. godine. Airbus je vaš najveći kupac, da li se kompanija oporavila?

Airbus se oporavio i broj aviona koji treba da se proizvede u toku jedne godine vraća se na nivo iz 2019. godine, čak je moguće da će ove godine i da prevaziđe nivo proizvodnje pre pandemije.

Koliko proizvoda radite za Airbus?

Radimo oko 750 proizvoda, najveći smo dobavljač za Airbus u Srbiji i najviše prodajemo alat za podešavanje izlazne ivice krila na avionu „erbas 320“. Inače, proizvodimo alate za sve Airbus putničke avione.

Andrija Ekmedžić, firma Konelek

Cena metala je vrtoglavo skočila u poslednjih godinu dana. Imate li sada problema sa nabavkom na tržištu Rusije i Ukrajine zbog rata?

Imali smo problema sa nabavkom metala, i to najviše čelika, u manjoj meri aluminijuma. Pošto su Rusija i Ukrajina veliki dobavljači čelika u Evropi, cene su skočile i neke specifične proizvode nismo mogli da nabavimo. Ne uvozimo direktno čelik sa tih tržišta, nego kupujemo od distributera. Ipak, mi koristimo male količine, pošto sve radimo po porudžbini. Jedina smo firma u Srbiji koja ima 3D štampač za metal i pravimo različite i specifične proizvode.

Radite li za domaće tržište i za kompaniju Air Serbia?

Ne radimo ništa za kompaniju Air Serbia, jer je naš poslovni model takav da ako bi neka kompanija sa domaćeg tržišta htela da naruči naš proizvod, onda bi morali taj proizvod da kupe direktno od Airbus-a. Mi ne možemo da prodajem drugoj kompaniji direktno. Radimo za firme koje su u prvom redu dobavljača najvećim svetskim avio-kompanijama.

Proizvodimo delove i za mlazne motore za kompaniju Rolls Royce. Naša proizvodnja je prototipska, radimo u malim količinama, pravimo alate za skidanje i postavljanje raznih delova aviona, krilca, zakrilca, radapciger za skidanje ležaja. Naši proizvodi su karakteristični po tome što se delovi ili sklopovi najčešće rade mašinskom obradom ili kombinacijom proizvodnih tehnologija visoke preciznosti.

Koliko se brzo menjaju tehnološki trendovi u vašoj industriji?

U proizvodne procese ulažemo dosta u pokušaju da ostanemo tehnološki konkurentni ili da u nekim segmentima budemo i korak ispred drugih. Prošle godine nabavili smo kolaborativni robot za zavarivanje, takav robot košta oko 40.000 evra. To je nova tehnologija, počeli smo prošle godine da radimo sa njim i programira se na lakši način nego starije generacije robota.

Nedavno smo imali veliki investicioni projekat, dobili smo podršku od Razvojne agencije Srbije, taj projekat namenjen je za opremu i nove mašine.
Zajedno sa našim ulaganjima vredan je oko 400.000 evra. Takođe, počeli smo da pravimo i dronove koji će se koristiti u poljoprivredi za nošenje tereta, za poljoprivredno prskanje. Trenutno se koriste dronovi u poljoprivredi, ali uglavnom za snimanje površina.

„Mlađe generacije imaju ideju da ne treba mnogo da se zadržavaju na jednom radnom mestu. Takav odnos prema radu nam otežava poslovanje.

Koliko je u vašoj industriji problem da pronađete radnike?

Kad sam se vratio u Srbiju 2014. godine, u tom trenutku mašinski inženjeri nisu imali toliko mogućnosti za posao kao danas. Tržište je poslednjih godina dosta razvijenije u odnosu na period kad sam pokrenuo posao. Firma je napravljena  od nule, moji roditelji su imali firmu za proizvodnju elektronskih kola, ali više nije bilo radnika u toj firmi, nije bilo mašina. Vremenom se firma izgradila i razvijala, počeo sam od nule i našli smo svoje mesto na evropskom tržištu. U ovoj struci nije problem naći radnike u Srbiji, ali je tržište rad ne snage postalo mnogo otvorenije. U poslednjih deset godina povećala se potražnja za radnom snagom, kao i fluktuacija radnika iz jedne firme u drugu, dok je nekad bilo tako da neko počne da radi u jednoj firmi i tu dočeka penziju. Sad se taj model promenio toliko da mlađe generacije imaju ideju da ne treba mnogo da se zadržavaju na jednom radnom mestu. Takav odnos prema radu nam otežava poslovanje. Mi možemo da nađemo ljude, ali se dešava da tokom godine izgubimo jedan broj zaposlenih i posle nam je potrebno neko vreme da popunimo ta radna mesta.

Najveći svetski proizvođači komercijalnih aviona smatraju da je početak autopilota na putničkim letovima, kao i kod automobila, zapravo pitanje vremena. U Kini se nedavno provozao prvi taksi sa autopilotom. Šta mislite o tome, da li je bezbednije da avionom upravlja čovek i šta o tome kažu stručnjaci u kompaniji Airbas?

U svetu se vodi diskusija da li je bezbednije da avionom upravlja pilot ili kompjuter i, kako čujemo od svetskih proizvođača, takva tehnologija već postoji, samo je pitanje da li će je putnici prihvatiti. Kad sam radio u kompaniji Airbus, menadžeri su nam pričali da imaju statističke podatke koji pokazuju da bi avion kojim bi upravljao kompjuter bio bezbedniji nego avion kojim upravljaju piloti. Ako, sa druge strane, pitate pilote, oni kažu suprotno. Ipak, postoji tendencija velikih proizvođača aviona da se smanji broj pilota na letovima. Mnogo se radi na bezbednosti, poznajem tu industriju putničke avijacije dok sam radio na avionima Airbus, i mogu da vam kažem da je za svaki deo na avionu koji potencijalno može da otkaže, broj rezervnih delova udvostručen ili utrostručen, neki su i učetvorostručeni.