Koje su opasnosti visoke inflacije?

Visoka inflacija (koja će se nastaviti i tokom većeg dela ove godine) osim što pogađa životni standard građana, dovodi i do smanjenja konkurentnosti srpske privrede, podseća se u analizi Nove ekonomije. 

Najveći trgovinski partneri Srbije su na zapadu Evrope, gde je stopa inflacije trenutno duplo niža; to povlači da se u uslovima fiksnog kursa dinara drastično smanjuje konkurentnost naše privrede.

Više parametara ukazuje da naša ekonomska situacija nije nimalo ohrabrujuća.

Naglo opada stopa rasta BDP-a, pa se očekuje, u optimističkom scenariju, minoran rast od 1,5-2% tokom ove godine.

Stopa rasta BDP-a u trećem kvartalu je čak bila negativna u odnosu na prethodni kvartal; negativne stope rasta beleži prerađivačka industrija, a jedini „uspeh“ beleži proizvodnja struje koja je veća nego pre godinu dana, pošto se Elektroprivreda Srbije lagano oporavlјa od problema nastalih usled lošeg kvaliteta uglјa na iscrplјenim nalazištima.

Posebno zabrinjava nagli rast deficita u spolјnotrgovinskoj razmeni, koji je dostigao fantastičnih 11,4 milijardi evra, što je skoro dva puta više nego 2019. godine i 2020. godine.

Čak i kada se uračuna pozitivan bilans izvoza usluga (turizam, IT i drugo), doznaka iz inostranstva i priliva stranih direktnih investicija, deficit tekućeg računa tokom prošle godine bio je čak 3,1 milijardu evra. To se (za sada) finansira zaduživanjem države u inostranstvu uz visoke kamate.

Zajmimo se zbog hrane, računa, šopinga, putovanja…

Problem visoke inflacije pratiće nas cele godine

Visoka inflacija od čak 15,1% je razotkrila brojne probleme srpske privrede. To se dogodilo i pored niskih cene energenata, koji su plaćene intervencijom države u visini od čak 2% BDP-a za pokriće gubitaka EPS-a i Srbijagasa.

Pravi pokazatelј da srpska privreda nije reformisana niti izvozno orijentisana je deficit spolјnotrgovinske razmene od 11,4 milijarde evra.

Toliku rupu ne može da pokrije rast izvoza IT usluga i doznaka; ove godine su tome doprineli u ruski državlјani koji su se doselili u Srbiju, ali to je samo privremeni efekat.

Visoka inflacija i snažan rast nominalnih zarada u uslovima fiksnog kursa dinara prema evru, drastično povećavaju troškove naše privrede, koja postaje sve manje i manje konkurentna.

Povećanje penzija i plata u januaru, iako će privremeno olakšati situaciju stanovništvu, biće kratkog daha jer će poskuplјenja struje, gasa i komunalnih usluga u narednim mesecima uticati na dalјi pad standarda stanovništva.

Smanjena kupovna moć u jednom trenutku će sigurno dovesti i do smirivanja domaćih cena, ukoliko prestanu inflacioni pritisci na svetskim tržištima.

Veoma nezahvalno je proceniti na kom nivou smiriti „uvozna inflacija“; povećanja referentnih kamatnih stopa svih velikih centralnih banaka tek treba da pokažu pune efekte.