Visoka inflacija i ove godine

Dok najviši predstavnici vlasti bez prekida šire optimizam koji je odavno ušao i u viceve, govori se da je Srbija „ekonomski tigar u regionu“, kako imamo najbrži rast, najmanju inflaciju, stvarna situacija sasvim je drugačija. Cene energenata će tek da rastu, inflacija se neće lako zaustaviti. Kako to sve zaista izgleda, pročitajte u tekstu koji sledi

Pre tačno godinu dana Nova ekonomija je počela da prati cene osnovnih artikala potrebnih za svakodnevni život prosečnog gradske porodice. Već tada (februar 2022. godine) zvanična inflacija je dostigla 9% na godišnjem nivou. Rast inflacije se tokom 2022. godine značajno ubrzao, da bi se u novembru i decembru inflacija stabilizovala na 15,1%.

Inflacija je u januaru 2023. godine porasla na 15,8%.

Kako je Nova ekonomija počela da prati cene od februara 2022. godine, to ne omogućava da se u potpunosti sagleda visina poskuplјenja pojedinih artikala u prethodne dve godine; nagli rast cena počeo od proleća 2021. godine, što se lepo može videti na priloženom grafikonu, a barometar Nove ekonomije prati cene tek od februara 2022. godine.

Stopa inflacije u prethodne dve godine – izvor RZS

Dobar primer koliko je kumulativno povećanje cena u protekle dve godine je cena junećeg buta, koji je početkom 2021. godine koštao oko 750 dinara za kilogram u prodavnicama (u mesarama je oko 800 dinara), da bi se u februaru ove godine prodavao po 1.299 dinara (u mesarama čak 1.400 dinara).

Kumulativno poskuplјenje junetine je za dve godine bilo 75-80%, u zavisnosti od toga da li se prati cena u mesarama ili marketima! Ništa bolјe situacija nije ni sa poskuplјenjima ostalih vrsta mesa, koje su najveći skok cena imale do februara 2022. godine, pa tako nisu bile obuhvaćene „barometrom Nove ekonomije“.

Iluzije Narodne banke o inflaciji

Utisak je da je naša vlast relativno kasno shvatila opasnost od visoke inflacije. Narodna banka Srbije je sve do prošle jeseni u tromesečnim „Izveštajima o inflaciji“ žestoko potcenjivala rast inflacije. Sve procene NBS govorile su da je rast inflacije privremenog karaktera, odnosno da će već za mesec-dva uslediti nagli pad inflacije, koja bi (po tim izveštajima) do kraja godine trebala da se spusti na nivo od 4-5%. Tek u novembarskom Izveštaju o inflaciji NBS je priznala da „nije sigurna“ šta će se dešavati u narednom periodu i koliko će visoka inflacija trajati.

Po zakonu, osnovni cilј monetarne politike NBS je kontrola cena, a ne održavanje fiksnog kursa dinara, na šta se defakto svela monetarna politika te institucije. NBS je tek u aprilu 2022. godine prvi put podigla referentnu kamatnu stopu sa 1% na 1,5%, iako je inflacija već uveliko prešla 9%. Od tog trenutka NBS je „stidlјivo“ povećavala referentnu kamatnu stopu, iako je svima bilo jasno da je „đavo odneo šalu“ i da je neophodna oštra reakcije monetarnih vlasti.

Razlozi za oklevanje su očigledno bili političke prirode, jer vlast očito nije želela da „sputa privredni rast“, što bi bila jedna od posledica naglog povećanja kamatnih stopa. To oklevanje nije pomoglo, pošto je stopa privrednog rasta drastično pala u drugom polugodištu ove godine.

Niske cene energije su prošlost

Vlada je pokušala da nekako održi inflaciju „pod kontrolom“ administrativnim merama, pa su zamrznute cene nekoliko osnovnih artikala, kao što su brašno, jestivo ulјe, šećer, dugotrajno mleko. Pored toga, ograničene su i cene goriva na benzinskim pumpama, pa se tako svakog petka određuje koliko će koštati dizel i bezolovni benzin.

Međutim, mnogo značajnije je što je vlada na veštački niskom nivou držala cene struje i gasa. Cena struje za privredu je početkom 2022. godine povećana sa 55 evra na 75 evra za megavat-sat, iako je u tom trenutku EPS morao da uvozi 15-20% struje po ceni čak 400 evra za megavat-sat.

Pored toga, značajno je poskupeo uvozni prirodni gas, ali vlada nije dozvolila poskuplјenje gasa ni za domaćinstva, ni za industriju.

Tokom leta je odobreno poskuplјenje struje za domaćinstva za oko 10% (6,5% je povećanje cene struje, ali je istovremeno praktično duplirana „naknada za obnovlјive izvore energije“, pa je ukupno poskuplјenje oko 10%), a za 11% je povećana cena gasa. Privredi je od septembra struja poskupela sa 75 evra za megavat-sat na 95 evra za megavat-sat, a od januara ove godine privreda plaća 103 evra za megavat-sat.

MMF „diže“ cene energenata

Krajem jeseni vlada je sklopila obavezujući stendbaj aranžman sa MMF-om u kome je predviđeno postepeno dovođenje cene struje i gasa na tržišni nivo. Vladina politika niskih cena energenata u 2022. godini plaćena je u visini od 2% BDP, odnosno oko 1,2 milijarde evra. Subvencije za EPS i Srbijagas su planirane i ove godine, dok bi u 2024. godini subvencije mogao da koristi još samo Srbijagas, a u 2025. godini cena energije bi morala da bude tržišna.

U stendbaj aranžmanu je precizno naznačen kalendar poskuplјenja struje i gasa: struja je tako poskupela za 8% od januara ove godine, a naredna poskuplјenje od po 8% će biti 1. maja, 1. novembra i još 1. maja iduće godine. Kumulativno, struja za stanovništvo će poskupeti 51% u odnosu na cenu iz avgusta 2022. godine.

Gas će pored januarskog poskuplјenja od 11% poskupeti za po 10% takođe 1. maja i 1. novembra, kao još i 1. maja iduće godine. Kumulativno, cena gasa za stanovništvo i privredu će od avgusta 2022. godine do maja 2024. poskupeti 64%.

Cene energije podižu cene komunalnih usluga

Komunalna preduzeća su veliki potrošači energenata; toplane koriste prirodni gas kao energent, dok su vodovodi veliki potrošači struje. Nagli skok cena gasa i struje morao je da se prenese i na rast cena usluga komunalnih preduzeća. U Beogradu vodovod  je podigao cene za 12,5% a toplane su podigle cene za 5%.

Krajem prethodne godine, poskupele su i usluge gradske čistoće za više od 20%.
S obzirom na to da će se u narednim mesecima i dalјe povećavati cene struje i gasa, izvesno je da će se ta poskuplјenja prenositi i na građane, posebno cena za centralno grejanje u gradovima (kao što je Beograd) gde se gas koristi kao energent za grejanje.

U EU inflacija usporava za razliku od Srbije

Značajan deo inflacije je „uvoznog“ porekla, jer je Srbija visoko uvozno zavisna ekonomija. U evrozoni inflacija je tokom jeseni u jednom trenutku prešla granicu od 10%, da bi se u decembru 2022. godine spustila ispod 10%, najviše usled pada cene energije. Pritom, unutar EU inflacija nije „ravnomerno“ raspoređena, pa su najveća poskuplјenja zabeležena u Centralnoj i Istočnoj Evropi, gde je inflacija u pojedinim državama dostigla i više od 20%.

Ne treba se zavaravati da je Srbija „dobro“ prošla u odnosu države sa inflacijom od 20%, jer je to posledica državne politike veštački niskih cena energije. Poskuplјenja energije će dati „impuls“ inflaciji tokom ove godine iako „uvozna“ inflacija značajno usporava. Na rast inflacije uticaće i veliko januarsko povećanje penzija od 20,8%, kao i povećanje plata u javnom sektoru od 12,5% i minimalne zarade od 14,3%, što će uticati na povećanu potrošnju, a to će odložiti smirivanje cena.

Rast budžetskih prihoda „prijao“ državnoj kasi

Inflacija povećava državne prihode jer rast cena dovodi do povećanih prihoda od PDV-a. Ukupni prihod budžeta u 2022. godini bio je 1.915 milijardi dinara, dok je 2021. godine bio 1.751 milijardu dinara, što predstavlјa rast od 14,6%.

Ako znamo da je po podacima Ministarstva finansija rast BDP-a u 2022. godini bio samo 2,5%, jasno je da su budžetski prihodi najviše porasli ne usled povećane privredne aktivnosti, već zbog rasta inflacije. Najizdašniji budžetski priliv je od PDV-a (oko pola prihoda budžeta) koji je porastao čak za 18,3% u odnosu na 2021. godinu.

Opasnost visoke inflacije

Visoka inflacije (koja će se nastaviti i tokom većeg dela ove godine) dovodi i do smanjenja konkurentnosti srpske privrede. Najveći trgovinski partneri Srbije su na zapadu Evrope, gde je stopa inflacije trenutno duplo niža; to povlači da se u uslovima fiksnog kursa dinara drastično smanjuje konkurentnost naše privrede.
Više parametara ukazuje da naša ekonomska situacija nije nimalo ohrabrujuća.

Naglo opada stopa rasta BDP-a, pa se očekuje, u optimističkom scenariju, minoran rast od 1,5-2% tokom ove godine. Stopa rasta BDP-a u trećem kvartalu je čak bila negativna u odnosu na prethodni kvartal; negativne stope rasta beleži prerađivačka industrija, a jedini „uspeh“ beleži proizvodnja struje koja je veća nego pre godinu dana, pošto se Elektroprivreda Srbije lagano oporavlјa od problema nastalih usled lošeg kvaliteta uglјa na iscrplјenim nalazištima.

Posebno zabrinjava nagli rast deficita u spolјnotrgovinskoj razmeni, koji je dostigao fantastičnih 11,4 milijardi evra, što je skoro dva puta više nego 2019. godine i 2020. godine. Čak i kada se uračuna pozitivan bilans izvoza usluga (turizam, IT i drugo), doznaka iz inostranstva i priliva stranih direktnih investicija, deficit tekućeg računa tokom prošle godine bio je čak 3,1 milijardu evra. To se (za sada) finansira zaduživanjem države u inostranstvu uz visoke kamate.

Problem visoke inflacije pratiće nas cele godine

Visoka inflacija od čak 15,1% je razotkrila brojne probleme srpske privrede. To se dogodilo i pored niskih cene energenata, koji su plaćene intervencijom države u visini od čak 2% BDP-a za pokriće gubitaka EPS-a i Srbijagasa.

Pravi pokazatelј da srpska privreda nije reformisana niti izvozno orijentisana je deficit spolјnotrgovinske razmene od 11,4 milijarde evra. Toliku rupu ne može da pokrije rast izvoza IT usluga i doznaka; ove godine su tome doprineli u ruski državlјani koji su se doselili u Srbiju, ali to je samo privremeni efekat. Visoka inflacija i snažan rast nominalnih zarada u uslovima fiksnog kursa dinara prema evru, drastično povećavaju troškove naše privrede, koja postaje sve manje i manje konkurentna.

Povećanje penzija i plata u januaru, iako će privremeno olakšati situaciju stanovništvu, biće kratkog daha jer će poskuplјenja struje, gasa i komunalnih usluga u narednim mesecima uticati na dalјi pad standarda stanovništva.
Smanjena kupovna moć u jednom trenutku će sigurno dovesti i do smirivanja domaćih cena, ukoliko prestanu inflacioni pritisci na svetskim tržištima.

Veoma nezahvalno je proceniti na kom nivou smiriti „uvozna inflacija“; povećanja referentnih kamatnih stopa svih velikih centralnih banaka tek treba da pokažu pune efekte. Da su energenti tokom prošle godine poskupeli kada je trebalo, inflacija u Srbiji bi verovatno tokom prošle godine dostigla nivo od oko 20% i počela značajno da se smiruje početkom ove godine; ovako ćemo na smirivanje cena po svoj prilici morati da sačekamo leto.

Izmena teksta, 17. mart 2023. godine u 10:56: Nakon drugog pasusa tekst je dopunjen podacima o visini inflacije u januaru.