Radnice u kulturi: Nemoguć izbor između obaveza i porodice

Radni dan koji traje skoro neprekidno, nemogućnost da se odbije posao, nepostojanje jasne granice između radnog i slobodnog vremena, slaba plaćenost i dominacija političkog zapošljavanja, problemi su sa kojima se suočavaju radnice u kulturi u Srbiji.

Portal Mašina navodi da se ovakva iskustva radnica u kulturi u Srbiji generalno poklapaju se sa onim u Evropi, ali da su problemi još izraženiji, pokazuje analiza istraživanja u okviru projekta „Rodna ravnopravnost za kulturnu raznolikost“.

„Nedefinisano radno vreme, potcenjivanje kompetencija žena u odnosu na muške kolege, kao i potplaćenost njihovih poslova uz stres kojem su izložene u pokušaju da usklade privatne i profesionalne obaveze često dovode do tzv. ’pregorevanja’ (burnout). Polje kulture posebno je surovo u tom pogledu, jer žene, osim podrške partnera koja je porasla, uglavnom nemaju bilo kakvu drugu pomoć i često su prinuđene na nemoguć izbor između obaveza na poslu i u porodici“, pojasnila je Nađa Bobičić iz organizacije „Pobunjene čitateljke“.

Istraživanje je pokazalo da ključnu ulogu u polju kulturne produkcije, i organizaciono i finansijski, ima država, jer se najveći broj ustanova finansira iz budžeta, rekao je Predrag Cvetičanin iz Centra za empirijske studije Jugoistočne Evrope (CESK).

Iako Srbija ima drugi najveći budžet u regionu (odmah posle Hrvatske), na poslednjem je mestu po izdvajanju za kulturu po glavi stanovnika, kazao je Cvetičanin i dodao da Slovenija za kulturu izdvaja šest puta više od Srbije, a Hrvatska i Makedonija po tri puta više.

Rodne ravnopravnosti nema ni u celokupnom sistemu obrazovanja, jer je 65 odsto ispitanica reklo da je tokom školovanja bilo izloženo lascivnom govoru koji je toliko prisutan da je normalizovan, 35 odsto je bilo izloženo nepoželjnim dodirima, dok je deset odsto žena preživelo je seksualno nasilje, rekla je Tatjana Nikolić iz organizacije FEMIX.

U istraživanju je učestvovalo 206 kulturnih radnica i preduzetnica različitih starosnih grupa iz javnog, privatnog i civilnog sektora u Srbiji, uz 32 intervjua i ekspertsku fokus grupu sa devet učesnica.

Projekat sadrži i preporuke donosiocima odluka koje obuhvataju sve aspekte koji doprinose poražavajućim radnim uslovima za žene u sektoru kulture.

Kao jedna od prvih preporuka, predviđa se uvođenje novih sadržaja u kurikulume osnovnog, srednjeg i visokog umetničkog obrazovanja kako bi se pružili bolji uvidi u doprinos žena kulturnoj istoriji i produkciji, uz vođenje računa o ravnomernijoj zastupljenosti žena i muškaraca prilikom zaposlenja u obrazovnim umetničkim institucijama, kao i ohrabrivanje uključivanja devojčica u one obrazovne programe u kojima su u vidljivoj manjini.

Izložba o ženi koja je modernizovala srpsko patrijarhalno društvo