Srbija je već danas spremna da u oblasti zaštite životne sredine počne pregovore o pristupanju Evropskoj uniji (EU), izjavio je danas ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Srbije Oliver Dulić.
„Srpsko zakonodavstvo u oblasti zaštite životne sredine u potpunosti harmonizovano sa onim u EU, koje ima najviše standarde u svetu, i sada preostaje njegova dosledna primena na svim nivoima vlasti“, rekao je Dulić na trećoj godišnjoj konferenciji o zaštiti životne sredine „Zelena Srbija“, u organizaciji Biznis info grupe.
On je istakao i da se više od jedne trećine pitanja o kojima će Srbija pregovarati sa EU odnosi na zaštitu životne sredine, zbog čega su i troškovi za regulisanje stanja u toj oblasti visoki.
„Prema procenama iz nacionalne strategije u oblasti zaštite životne sredine koju je Vlada Srbije usvojila u oktobru 2011, da bi svi standardi u oblasti životne sredine bili primenjeni, Srbiji je potrebno 10,5 milijardi evra, odnosno 1.400 evra po stanovniku u narednih 30 godina“, podsetio je Dulić.
Ministar je precizirao da je od toga 5,6 milijardi potrebno za zaštitu voda, 2,8 milijardi za upravljanje otpadom, a 1,3 milijarde za borbu protiv industrijskih zagađenja i buke.
Prema njegovim rečima, novac za to će narednih godina biti obezbeđen iz fondova EU, kroz javno-privatno partnerstvo, ali i iz budžeta Srbije.
Dulić je kazao da je za vreme mandata sadašnje vlade u „zelenoj ekonomiji“ zaposleno oko 8.000 ljudi, a da će do kraja mandata u toj oblasti biti zaposleno još 2.000 ljudi.
On je dodao i da su trenutno najveći izazovi zaštite životne sredine u Srbiju u oblasti zaštite voda, klimatskih promena i jačanje kontrole i nadzora sprovođenja zakona.
Dulić je kazao da je do sada jedna trećina Srbije pokrivena uslugama regionalnih sanitarnih deponija koje su izgrađene u pet gradova.
On je dodao da je počela i izgradnja deponija u Subotici, Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Inđiji, Smederevu i Zaječaru, a pripremaju se radovi za izgradnju deponija u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu, Ubu i Somboru.
Na skupa „Zelena Srbija“ učestvovalo je oko 150 predstavnika industrije reciklaže, operatera za ambalažni otpad i drugih koji se bave zaštitom životne sredine.
Oni su razmenili iskustva i nove predloge kako bi se uticalo na sve donosioce odluka da uvedu rešenja koja zadovoljavaju interese industrije i celokupne zajednice.
Na konferenciji se govorilo o Nacionalnoj strategiji zaštite životne sredine Srbije od 2011. do 2019. godine, troškovima i koristi od evropskih ekoloških integracija, ekonomskom i energetskom potencijalu industrije reciklaže u Srbiji, fiskalnom opterećenju države prema industriji.
Razmatralo se i stanje komunalne infrastrukture, uloga lokalnih samouprava u kandidovanju projekata, upravljanje otpadom i iskustva razvijenih zemalja u toj oblasti.
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Konferencije Vesti iz zemlje Spoljna politika
Srbija mora da uskladi svoju unutrašnju i spoljnu politiku, odnosno da demokratski odluči svoje usmerenje ka velikim silama, glavna je poruka današnjeg okruglog stola pod nazivom "Srbija između Istoka i Zapa...
Konferencije Vesti iz zemlje Konferencija
Energetsku obnovu zgrada trebalo bi finansirati ukrštanjem različitih finansijskih proizvoda kao što su grantovi, krediti, garantne šeme. Nekoliko banaka u Srbiji krenulo je sa plasmanom kreditnih sredstava ...
Računi za potrošnju električne energije nakon energetske sanacije zgrada mogu biti niži i do 30 procenata. Međutim, dok ne vide rezultate energetske sanacije, stanari nisu spremni da se sami uhvate u koštac ...
Vlada Srbije usvojila je program zaštite vazduha i za sada se radi na aktivnostima gašenja kotlarnica i zamene individualnih ložišta, rekla je danas na 12. Međunarodnim danima energetike i investicija Aleks...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
