Povezivanjem poljoprivrednika do većeg tržišta za srpske trešnje

Berba trešanja je u punom jeku. Gročanski poljoprivrednici su uglavnom zadovoljni cenom od 150 do 250 dinara, koliko dobiju za plod najboljeg kvaliteta koji mahom završi na ruskom tržištu. Kažu da bi bilo bolje da postoje zadruge, jer bi tada iz lanca trgovine istisnuli nakupačku ruku.

U otkupni centar u Ritopeku, nekada direktor, a danas poljoprivrednik iz Grocke, Dragiša Radosavljević, doneo je četiri tone trešanja najboljeg kvaliteta. Žali za vremenom zadrugarstva i kaže da bi trebalo da zažive moderna udruženja.

„Da nas povežu i da naš zadatak bude samo da proizvedemo što više kvalitetne robe prve klase. Ja sam sve svoje zasade obnovio, renovirao, imam sada zasade od dve godine starosti do nekih petnaestak, to su sve nove sorte“, kaže Radosavljević.

Srbima udruživanje teško ide, a taj običaj pokušaće da promeni jedan Englez. U Ritopek je došao zbog supruge, a ostao zbog posla. Uložio je milion evra u hladnjaču, otkupni centar i jedini kalibrator u ovom regionu koji razvrstava trešnju po kvalitetu.

„Poslednjih godinu i po okupljamo ljude koji hoće da poštuju global gep i savete agronoma da bismo izvozili i na najzahtevnija tržišta. Sa 60 poljoprivrednika smo potpisali ugovore. Ako ih poštuju, dobiće bolju cenu. Mi prekidamo lanac nakupaca“, objašnjava ser Džon Robinson iz „Ritopek čerisa“.

U Ritopek je po trešnju došao i Vadim Kiznjek. Voćem i povrćem snabdeva neke od najvećih moskovskih trgovinskih lanaca. Na njihovim policama kilogram najkrupnije i najsočnije trešnje iz Srbije košta i 11 evra.

„Ova trešnja završiće na policama za premijum robu koja ima najbolju cenu. U Rusiji hranu razvrstavamo i na srednju odnosno ekonomsku klasu. Voće i povrće iz Srbije se veoma ceni, jer ima jak ukus i miris“, kaže Vladimir Kiznjek iz firme „For sizon – Moskva“.

Zajedno sa poljoprivrednim kombinatom i pekmezarom, 90-ih godina u Grockoj je prestalo da funkcioniše i zadrugarstvo. Ipak, u poslednje vreme je sve više onih koji su shvatili da je ključ uspeha u udruživanju i da samo tako mogu da iskoriste ovdašnju klimu i geografiju koja im je dala karakterističnu ružu vetrova od koje raste najkrupnija i najsočnija trešnja. Taj fenomen izučava se i na Agronomskom univerzitetu u Kaliforniji.