Srbiji fale komercijalni hoteli sa pristupačnom cenom

U Srbiji je sve više luksuznih hotela sa četiri i više zvezdica, a samo u prestonici ih je 47. Međutim, stručnjaci kažu da nedostaju komercijalni hoteli sa tri zvezdice i pristupačnom cenom. Tvrde da bi, tek tada, turoperatori počeli masovnije da dovode goste. 

Da li se domaćim hotelijerima više isplati da sobe budu prazne, a da izdaju konferencijske i banket sale?

Svaki gost je dragocen, posebno u mestu kao što je Vršac, gde postoji samo jedan hotel, i do kojeg se stiže lošim putem. Ima četiri zvezdice i pun je tokom cele godine.

Tamara Kovačević iz hotela „Vila Breg“ kaže da gosti odsedaju i poslovno i privatno. Napominje da u hotelu rade na poboljšanju odziva induvidualnih gostiju, grupa i kongresnog turizma.

Svi gradovi u zemlji trebalo bi da imaju hotele, jer oni doprinose razvijanju privrede tog kraja. Sve zahtevniji poslovni ljudi traže mesto za odmor posle sastanka.

„Ja sam iz Šangaja, prvi put sam u vašoj zemlji. Oduševljena sam ovim mestom, hotelom. Ima sve od bazena, spa-centra do masaže, hrana ukusna, a priroda nesvakidašnja. Kad se vratim kući preporučiću Srbiju svim poznanicima da je posete“, kaže gošća hotela „Bosfor“ u Aleksincu Žongian Šen.

Poslednjih godina prestonica je dobila više hotela sa četiri i pet zvezdica. Njihovi vlasnici imaju svoju računicu.

„Cilj nam je da privučemo veliki broj poslovnih ljudi koji će biti smešteni u hotelu i posećivati konferencije koje se održavaju u našem hotelu. S obzirom da imamo veliki broj sala u mogućnosti smo da održimo veliki broj konferencija tokom dana“, navodi Marija Vučković iz beogradskog „Metropola“.

Poređenja radi, u Pragu godišnje smeštaj traži više od pet miliona turista. Od oko 900 hotela, najtraženiji su oni sa tri zvezdice. Samo u prva tri meseca ove godine, Prag je posetilo oko milion i 300 hiljada turista.

Jelena Ćirić iz Praga kaže da je noćenje sa sa doručkom tom gradu od 15 do 20 evra u hotelima sa tri zvezdice.

„I pored brojnih dnevnih skupova u mnogim hotelima, ne stiče se utisak da su hotelske sobe prazne u korist punih konferencijskih sala. Naprotiv, glavni razlozi turističkih poseta i dalje su arhitektura i istorija, zatim gastronomija i kultura uopšte. Česi su nadasve pragmatični, cene svoju kulturnu tradiciju, ne dozvoljavajući da turistički potencijali koje imaju ostanu neiskorišćeni“, ističe Ćirićeva.

U Udruženju hotelijera Srbije slažu se da nam nedostaju hoteli koji mogu da prihvate velike grupe, uz napomenu da je zarada u masovnosti, a ne u malom broju turista koji plaćaju mnogo.

Predsednik Udruženja hotelijera Srbije Georgi Genov rekao je da ne postoji nijedan hotel koji može da primi broj gostiju koliko stane u jedan čarter avion.

„Treba da izgradimo hotele koji su prihvatljivi za turiste koji mogu da plate cenu od 25 i 30 evra koliko je u Pragu i Budimpešti“, smatra Genov.

Prema podacima Zavoda za statistiku, u Srbiji ima nešto više od 100.000 ležajeva u svim kapacitetima, a samo oko 30 odsto je hotelskog tipa.