Pacijenti sa liste čekanja da se izjasne hoće li na ugradnju kuka u drugu bolnicu

Pacijenti koji se nalaze na listi čekanja za ugradnju endoproteze kuka i kolena i kojima je upućen dopis treba da se do 1. juna 2023. godine izjasne da li žele da budu preusmereni u zdravstvenu ustanovu u kojoj operacija može da se obavi u najkraćem roku, saopštio je Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Republički fond za zdravstveno osiguranje poziva osiguranike sa liste čekanja za ugradnju endoproteze kuka i kolena kojima je upućen dopis da se do 1. juna 2023. godine izjasne da li žele da budu preusmereni u zdravstvenu ustanovu u kojoj operacija može da se obavi u najkraćem roku.

Kako navode u saopštenju, RFZO je prošlog meseca uputio poziv na kućnu adresu pacijentima koji najduže čekaju na ortopedske operacije da, ukoliko žele, daju saglasnost da budu upućeni u drugu državnu bolnicu na teritoriji Srbije gde bi bili operisani u najkraćem roku.

Popunjen i potpisan upitnik pacijenti treba da dostave Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje poštom ili skenirano elektronskom poštom na imejl adresu: public@rfzo.rs

Na ugradnju endoprotezu kolena na današnji dan (11. maj) čeka ukupno 20.363 osobe, a na ugradnju endoproteze kuka 14.273.

Najduže liste za ove operacije su na Institutu za ortopedsko-hiruške bolesti Banjica gde se procenjuje da će pacijent koji je na listu upisan u februaru ove godine, na protezu kuka čekati celu deceniju.

Jedno od rešenja za dugačke liste čekanja moglo bi da bude upravo formiranje jedinstvene liste čekanja za sve zdravstvene ustanove, kako je rekla za Novu ekonomiju doktorka i specijalistiknja za plućne bolesti Slavica Plavšić.

Kada je reč o ortopedskim operacijama, na koje se u Srbiji najduže čeka, Plavšić kaže da bi opšte bolnice (sekundarne zdravstvene bolnice) širom države, koje imaju ortopedska odeljenja, trebalo da preuzmu sve jednostavnije operacije, a da se samo komplikovaniji zahtevi prebaciju na ustanove tercijarnog nivoa zaštite kao što je Insitut “Banjica” ili “Dedinje” (kada su u pitanju kariološki zahvati).

Ortopedske operacije bi pre svega mogle da se preduhitre i boljom preventivnom i primarnom zdravstvenom zaštitom.

Ukoliko bi se one predupredile, do lista čekanja ne bi ni došlo, jer bi manje pacijenata došlo do stadijuma kada je operacija neophodna, smatra doktroka Plavšić.

Ortopedske operacije mogle bi da spreče boljim pristupom fizikalnoj terapiji, pristupačnijim banjskim lečenjem, ali i reorganizacijom primarne zdrasvtvene zaštite u kojoj sada ne radi dovooljno lekara opšte prakse koji za rad sa jednim pacijentom imaju u proseku 10-15 minuta.

Liste čekanja: Ne može se preko noći rešiti problem koji je nastajao decenijama