U Vojvodini se obrađuje dva miliona hektara, a navodnjava samo 72.000

Srbija zbog suše na svakih nekoliko godina izgubi trećinu poljoprivredne proizvodnje, jer se od ukupno tri miliona hektara oranica navodnjava samo šest odsto. Kako bi se povećalo poljoprivredno zemljište pod navodnjavanjem, država je pre deset godina podigla kredit kod Razvojnog fonda Abu Dabija, u iznosu od 97 miliona dolara.

Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav dugačak je 730 kilometara, građen je da obezbedi odvodnjavanje i navodnjavanje velikog dela vojvođanske žitnice.

Meštani koji mogu da koriste Kanal Dunav-Tisa-Dunav, međutim, tvrde da se voda kao prirodno bogatstvo ne koristi dovoljno, prenela je Radio-televizija Srbije.

Trenutno se navodnjava samo 72.000 hektara, od dva miliona u Vojvodini. Neophodno je da se poljoprivrednici prijave da bi koristili vodu iz kanalske mreže, a do sada ih je tek nešto više od 200.

Igor Kolaković iz JVP „Voda Vojvodine“, kaže da su najveći problemi pri izgradnju novih kanala i sistema za navodnjavanje izrada planske dokumentacije, kao i regulisanje imovinsko-pravnih odnosa tj. ekspropiracija.

„Vode Vojvodine su imale 30 projekata koje se finansiraju iz fonda Abu Dabija, 20 je završeno, 10 je trenutno u fazi izgradnje. Ukupna vrednost svih tih projekata iznosi oko 62 miliona evra i završetkom svih tih projekata dobićemo mogućnost za potencijalno navodnjavanje dodatnih 103.000 hektara obradivog zemljišta“, rekao je Kolaković.

Navodnjavanje u 2021. godini uvećano za 34 odsto

Od kredita iz fonda Abu Dabija grade se nova kanalska mreža i crpne stanice u Sremu, Banatu, Bačkoj, Pančevačkom ritu i centralnoj Srbiji, što bi trebalo da omogući navodnjavanje oko 15 odsto zemljišta.

„Ono što smo utvrdili na terenu jeste da su najviše veliki poljoprivredni potrošači korisnici usluga sistema navodnjavanja. Krajnji cilj je da dođemo do onog malog poljoprivrednog proizvođača koji će moći da se priključi na sistem navodnjavanja, da ne mora da kopa bunare“, rekla je Maja Grbić, v.d. direktora Republičke direkcije za vode.

Stručnjaci savetuju da se u delovima gde nema vode koriste bujične rečice i na njima prave akumulacije, kako bi se u sušnom periodu višak vode iskoristio za navodnjavanje oranica.

„Ne možemo navodnjavati svako zemljište i vrlo često navodnjavanje odnosno nestručno navodnjavanje dovodi do nepovratnog narušavanja kvaliteta zemljišta, odnosno degardacije zemljišta. Svaka biljka ima svoje zahteve za vodom“, objašnjava Marija Ćosić sa Poljoprivrednog fakulteta.

Za efikasnije korišćenje i vode i zemljišta, stručnjaci savetuju da se pre sadnje uradi analiza zemljišta koja bi pokazala šta na njemu najbolje uspeva.

Jedna od preporuka je da se voćnjaci i vinogradi ne podižu u Vojvodini jer se navodnjavanjem i đubrenjem uništava plodna zemlja na kojoj najbolje uspevaju ratarske i povrtarske kulture.

Kako je ranije prenela Nova ekonomija, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u 2022. godine u Srbiji je navodnjavano svega 54.000 hektara, što je za 4,6 odsto više nego u 2021. godini.