Najveći izazov u našoj industriji je stav potrošača. Kako oni vide sopstvenu budućnost. Ukoliko nisu optimistični, trudiće se da svoje navike prilagode tome da manje troše. Danas je trend da potrošači, umesto većih nabavki, idu u manje u lokalne prodavnice. Kad „razbiju” jednu veliku kupovinu na nekoliko manjih, imaju utisak da manje troše
Nekadašnji izvršni direktor Nestle sladoleda u Nemačkoj, Ansgar Borneman, već dve godine je u Srbiji, od početka prošle godine i na čelu kompanije Nestle Adriatic. Za to vreme ta kompanija je u velikoj meri popravila tržišne pozicije koje je nasledila od preuzetog Centroproizvoda.
Borneman je u Nestleu od marta 2003, gde je došao na poziciju direktora marketinga za Nestle sladolede u Nemačkoj. Četiri godine kasnije, postao je izvršni menadžer divizije sladoleda, obavljajući tu funkciju do dolaska u Srbiju. Pre nego što se priključio kompaniji, Borneman je radio u drugim međunarodnim prehrambenim kompanijama širim sveta.
To mu je bila potrebna, ali ne i dovoljna priprema za prvi dolazak u Srbiju i ovaj region.
„Mnogo sam naučio i još učim. Kad sam u novembru 2011. došao u Beograd, najpre sam želeo da se uverim da će moja porodica, pre svega ćerka, imati adekvatne uslove za život i školovanje. Takođe i kakva je zdravstvena zaštita na raspolaganju. Ovde postoje odlične mogućnosti za školovanje dece – postoje internacionalne škole na raznim jezicima i to je bilo izuzetno važno. Takođe, zdravstvena nega koja mi je obezbeđena je zadovoljavajuća. Dakle, mogućnosti za školovanje dece, zdravstvena zaštita i sigurnost su često od presudnog značaja.
Vrlo brzo smo odlučili da ćemo doći. Od tada sam naučio mnogo o Srbiji, povezao se sa ljudima, naučio mnogo o običajima. Slično je i u poslovnom smislu. Mnogo sam naučio o osobenostima tržišta, o navikama potrošača. Ali, još učim i, iako mislim da imam prilično jasnu sliku, još ću sigurno otkrivati nove stvari.”
Nova ekonomija: Da li se Srbija mnogo razlikuje od tržišta na kojima ste radili?
Ansgar Borneman: Svako tržište ima svoje specifičnosti, potročači imaju različite navike. Mi moramo da razumemo naše kupce – kako se ponašaju, kako razmišljaju, šta osećaju. To je posebno važno u prehrambenoj industriji. Različiti su ukusi, prehrambene navike, odnos prema hrani. Sebe doživljavam kao „gastarbajtera” koji mora da shvati šta hrana znači za lokalno stanovništvo.
NE: Mislite li da kompanija ima rezultate koji mogu to da potkrepe?
AB: Da. Međutim, politka Nestlea je da ne govorimo o rezultatima pojedinačnih delova kompanija. Ali, u kompaniju sam došao nedugo nakon što smo preuzeli Centroproizvod i njegove brendove. Neki od njih bili su među najpoznatijim u Srbiji. Na primer „začin C” je povećao tržišno učešće na gotovo 40 odsto u svojoj kategoriji. Takođe, uspeli smo da oživimo „cipiripi” i da dupliramo tržišni udeo tog brenda. Počeli smo da proizvodimo i neke nove brendove.
NE: Šta ste po preuzimanju kompanije planirali, a nije vam se ostvarilo?
AB: Ne mnogo toga. Prošle godine je opala prodaja sladoleda, pre svega zbog lošeg vremena. I ove godine vreme je loše i biće izazovno da postignemo cilj u prodaji sladoleda. Ali to nije posledica našeg nerazumevanja tržišta, nego loših spoljašnjih faktora na koje ne utičemo.
Nastavak teksta možete pročitati u dvanaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs