Posle zahteva da malina ariljskog i ivanjičkog geografskog porekla bude zaštićena jer je vrhunskog kvaliteta, proizvođači voća iz Vojvodine, takođe, se zalažu za brendiranje, prenosi Biznis.rs.
Na nedavno održanom stručnom skupu posvećenom voćarstvu govorilo se o brendiranju voća iz ove regije zbog boljeg plasmana na strana tržišta.
Ovu ideju podržalo je desetak najvećih proizvođača, a među njima i MK Grupa – Agrounija, Frueko, Voćar Slankamen, Delta Agrar.
Profesor Zoran Keserović, stručnjak za voćarstvo, izjavio je da nestabilne prilike na tržištu zahtevaju udruživanje proizvođača i izvoznika, a da zajednički dogovor oko oznake za voće uzgajano u Vojvodini može doneti dobrobit svima u lancu, piše Politika.
SUBVENCIONISANI KREDITI, JEDINO REŠENJE ZA PROBLEME U MALINARSTVU
„Potrebno je napraviti koncentraciju ponude. Kada su Italijani, pre tridesetak godina, ulazili u krizu u voćarstvu, prvo što su uradili jeste da su smanjili troškove zaštite, a potom su male koperative udružili u velike koje danas takođe prodaju voće pod svojom zajedničkom oznakom“, rekao je Keserović.
Kao dobar primer navodi i Špance koji imaju vrlo složene zadruge koje se bave i prometom voća i tako, kroz koncentraciju ponude, značajno smanjuju troškove.
Govoreći o zajedničkoj oznaci za voće proizvedeno u Vojvodini, on naglašava da će biti napravljene procedure i strogi kriterijumi, koje će proizvođači morati da ispune kako bi mogli da dobiju pravo na korišćenje loga.
Govoreći generalno o domaćem voćarstvu on napominje da je proizvodnja voća u Srbiji u stalnom porastu. Recimo, 2002. proizvodnja je bila 600.000 tona, a sada je oko 1.450.000. Ali jasno je, kaže, da moramo da radimo na unapređenju tehnologije gajenja zbog klimatskih promena.
Vojvođanski voćari šalju zahteve za brendiranje proizvoda