Biometrijski i video nadzor: Građani žele bezbednost, ali i zaštitu podataka

Кorišćenjenje kamera za video nadzor i biometrijsko prepoznavanje posebno je važna tema u okviru Evropske unije koja pokušava da pomiri dve suprostavljenje strane. Građani žele da budu zaštićeni i bezbedni, ali žele i da njihovi podaci budu zaštićeni i da se ne zloupotrebljavaju. Podaci o ličnosti moraju biti obrađeni pošteno, u određene svrhe i na osnovu pristanka dotične osobe, ocenjeno je na međunarodnoj konferenciji o biometrijskim podacima i video nadzoru javnih prostora koja je održana u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović rekao je da tema biometrijskih podataka i video nadora „talasa javnosti“ i dobija sve više značaja sa razvojem tehnologije, digitalizacijom i napretkom veštačke inteligencije, navodi se u saopštenju.

„U Republici Srbiji ovakva tehnologija još nije u upotrebi i nije rešena Zakonom, ali u mnogim državama jeste, zbog čega će nam biti posebno dragocena iskustva stručnjaka iz zemalja EU koja ćemo danas čuti i koja ćemo moći da iskoristimo kada budemo osmišljavali našu politiku i zakone“, rekao je on na konferenciji koja je održana u sredu.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konard rekla je da video nadzor i način na koji ga treba upotrebljavati predstavlja jednu važnu temu u sferi javnog sektora, ne samo za Srbiju već i za EU.

„Ovom temom pokrivamo dve kontradiktorne stvari. Sa jedne strane naši građani žele da budu zaštićeni i bezbedni, a sa druge strane žele da njihovi podaci budu zaštićeni i da se ne zloupotrebljavaju“, istakla je Кonrad.

Ona je rekla i da su osnovna prava, demokratija i vladavina prava temelj EU i da povelja o osnovnim pravima Evropske unije u svom članu 8 garantuje pravo na zaštitu podataka o ličnosti.

„Takvi podaci moraju biti obrađeni pošteno u određene svrhe i na osnovu pristanka dotične osobe ili nekog drugog legitimnog osnova utvrđenog zakonom“, zaključila je Кonrad.

Biometrijske kamere: Kako će policija moći da nas nadzire?

Zamenica šefa Delegacije Evropske unije Plamena Halačeva pozdravila je konsultacije sa civilnim sektorom o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima i ukazala na potrebu da se proceni srazmernost i neophodnost predloženog sistema video nadzora u javnim prostorima i obrade podataka o softveru ličnosti za prepoznavanje lica.

Ona je dalje istakla važnost Zakona o zaštiti podataka o ličnosti pred donošenje novih propisa, kao i da se odredbe svih drugih zakona koji regulišu ili utiču na obradu podataka o ličnosti usklađene sa okvirnim zakonom.

Кonferencija je podržana od strane projekta „Jačanje vladavine prava u Republici Srbiji“ zajednički finansiranim od strane EU i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ). Za implementaciju projektnih aktivnosti u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti zadužen je Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ).

Razlike u pristupanju ovoj temi postoje i među državama članicama EU, a svoja iskustva i načine rešavanja problema predstavili su stručnjaci iz Nemačke, Slovenije, Hrvatske, Estonije i Poljske.