Vesti iz zemlje

21.12.2022. 14:17

Autor: Katarina Baletić

Biometrijske kamere: Kako će policija moći da nas nadzire?

Kamera za nadzor Foto: PxHere

Novi Nacrt zakona o policija predviđa uvođenje biometrijskog nadzora

Ukoliko se usvoje nova zakonska rešenja koja predlaže Ministarstvo unutrašnjih poslova, na ulicama će biti omogućen biometrijski nadzor. To znači da policija i u realnom vremenu i retroaktivno može da locira osobu čiju fotografiju ima, kao i da identifikuje sve učesnike protesta ili različitih manifestacija.

Novi Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima predviđa legalizaciju sistema za biometrijski nadzor u javnim prostorima. Za ovo je infrastruktura obezbeđena nabavkom pametnih kamera i analitičnih alata od kineske kompanije Huavej, piše u analizi Share fondacije.

Radi se o sistemu koji ima 8.000 kamera, objašnjava Filip Milošević iz Share fondacije.

Materijal koji snimaju kamere se skladišti minimum 30 dana, a najviše godinu dana.

„Znajući koliko je danas jeftin prostor za skladištenje, to će se definitvno skladištiti 12 meseci“, kaže Milošević.

Snimljeni materijal bez prekida prolazi kroz sistem za analitiku, a prikupljanje biometrijskih podataka vrši se detektovanjem lica u toku snimanja ili pravljanjem fotografija lica. Od fotografija se zatim prave biometrijski podaci u obliku šablona, odnosno digitalnog koda.

Nacrt zakona određuje da bi ovakvi digitalni kodovi koji „određuju“ lica sa fotografija mogli da se čuvaju najduže 72 sata na centralnom sistemu za skladištenje podataka.

„Za ta tri dana vi vrlo lakim upitom možete da viidite gde se ko kretao“, kaže Milošević.

Ovi procesi su u nadležnosti policije, tako da bi se biometrijski podaci neselektivno prikupljali i čuvali bez odobrenja nadležnog suda.

Međutim, policijski službenici samo u određenim situacijama imaju pravo da utvrđuju identitet upotrebom softvera za obradu biometrijskih podataka.

Oni to mogu da rade kada je u pitanju pronalaženje izvršioca krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, kada je u pitanje lice za koje se sumnja da priprema terorističke napade ili povezana krivična dela, kao i kada je potrebno pronaći nastalo lice za koje se sumnja da je žrtva krivičnog dela.

Tada se identifikacija vrši samo uz sudsku odluku i samo uz takvu odluku policija može da pristupi bazi šablona koja se čuvaju tri dana (72 sata).

„Naravno, to ne ograničava policiju da, ako bude potrebno, retroaktivno napravi šablone i od onih snimaka u poslendnjih 12 meseci zato što je to vrlo jednostavan analitički proces za takve softvere“, objašnjava Milošević.

Koliko će policija moći da čuva video zapise

Koliko će policija moći da čuva video zapise, foto: Share Fondacija

On je dodao da postoji istorija zloupotreba ovakvih vrsta podataka bez sudske odluke. Zbog toga postoji i veliko nepoverenje građana i ekspertske zajednice u MUP.

„Postoji mnogo primera incidenata gde su slični sistemi zloupotrebljeni, a odgovornost je izostala. Mi smo istraživanjima dokazali da su razni službenici MUP-a stotinama hiljada puta pristupali sistemu mobilnih operatora da bi videli ko se sa kime čuo, ko se gde nalazio, ko je kome slao poruke, što je sve veliko kršenje ljudskih prava“, kaže Milošević.

Biće omogućen polu-automatizovana i automativozana pretraga podataka.

„Polu-automatizovana pretraga bi mogla da se okarakteriše kao retroaktivna pretraga i bez obzira da li znate koje lice tražite ili imate samo njegovu sliku, možete da pohranite tu sliku u sistem i da uporedite šablon sa svim drugim šablonima svih drugih građana koji su prepoznati. Tada ćete dobiti lokaciju tog lica u poslednja 72 sata ili, ako je potrebno u poslednjih 12 meseci“, objašnjava Milošević.

Automatizovana pretraga je pretraga u realnom vremenu.

„Kod ove pretrage imate 8.000 kamera koje sve vreme prave šablone i prepoznaju sva lica. Onda u sam sistrem pohranite lice koje želite da viidte gde je u tom trenutku ili da ga pronađete i bez obzira da li znate koje je to lice ili ne, vama sistem šalje notifikaciju kada kamere zapaze to lice u relanom vremenu“, kaže Milošević.

Vrste pretrage biometrijskih podataka

Vrste pretrage biometrijskih podataka, foto: Share Fondacija

Podsetimo, Milošević je na konferenciji za novinare civilnog durštva rekao da se Share fondacija protivi uvođenju biometrijskog nadzora koji se predlaže zakonskim rešenjima.

„Argumenti MUP-a su da se ovaj sistem neće koristiti neselektivno i za masovni nadzor građana. Međutim, to je ili osnovno nerazumevanje ove tehnologije, jer vi morate da prepoznate sva lica da biste dobili rezultate podudarnosti, ili je to neki lažni narativ“, kaže Milošević.

Takođe, on dodaje da MUP to ovog trenutka nije dokazao da je ova vrsta nadzora neophodna za njihov rad i da se skrazmerna stopi kriminaliteta na ulicama.

Sa druge strane, daje policije različite mogućnosti, kaže Milošević.

„Ako sada imate protest, vi možete da prepoznate lica svih ljudi koji su na protestu i da ukrstite to sa, na primer, bazom zaposlenih u javnoj upravi i da svi zaposleni koji su bili na protestu sutra budu pozvani na razgovor. Možete i da ukrsitite to sa bazom Agencije za privredne registre tako da svi koji su bili na protestu dobiju neki vanredni inspekcijski nadzor ukoliko su preduzetnici ili su pravno lice

Nacrt zakona o policiji direktno protiv građana koji kritikuju vlast

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.