Vesti iz zemlje

20.12.2022. 16:36

Autor: Katarina Baletić

Nacrt zakona o policiji direktno protiv građana koji kritikuju vlast

Interventno vozilo policije Foto: Wikimedia - Srđan Popović

Novi nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima samo je „ušminkana i dorađena verzija“ nacrta koji je prošle godine već povučen, kaže Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) na konferenciji organizacija civilnog društva „Kakva je policija potrebna građanima Srbije?“

„Ovaj nacrt policiji daje veća ovlašćenja koja deluje da su usmerene direktno protiv građana, pre svega onih koji izgražaju protest i nezadovoljstvo stanjem u društvu i omogućava potpuno političku kontrolu i politički upliv u operativni rad policije“, ističe Elek.

On ocenjuje da je nacrt zakona samo korak dalje od reforme policije, dodajući da je „rak rana“ srpske policije politički uticaj na operativni rad, a da se novim nacrtom ministru daju prevelika diskreciona prava.

Nacrt dotiče različita građanska prava kao što je sloboda okupljanja, nepovredivost stana, pravo na slobodu i bezbednost ličnosti i sloboda kretanja, kaže Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP).

„Nacrtom je predviđeno da će se jedan politički organ, Vlada, baviti slobodom okupljanja… Vlada može, ako oceni da drugačije ne može da se zaštiti javni red i mir, da naredi ministru da on naredi policiji da zabrani kretanje na određenom javnom mestu“, kaže Ilić.

On pojašnjava da se u konkretnom primeru radi o „političkom odlučivanju o jednom političkom pravu“.

Nacrt preširokim tumačenjem izuzetka za ulazak i pretres stana bez naredbe suda može direktno da dovede do ugrožavanja Ustavom zajamčenog prava.

Ilić kaže da nacrtom nije uklonjen ni nedostatak iz sadašnjeg zakona koji se odnosi na mogućnosti privođenja.

Predviđena je mogućnost da se privede svako ko se ne odazove policijskom pozivu bez obzira na to koji je razlog poziva.

„Mislim da je to jedna represija koja je nesrazmerna,“ ocenjuje Ilić.

Još „opasnija stvar“ je, ocenjuje on, je što se Nacrtom predviđa neograničeno trajanje zadržavanje lica van prostorija MUP-a bez rešenja o zadržavanju.

„To zadržavanje može da traje dok se pretresanje ne završi. Sada zamislite pretresanje nekog velikog objekta gde će policiji trebati dani da to uradi i vi po nacrtu možete tamo da budete bez rešenja i bez odluke“, kaže Ilić.

Nacrt ne pruža ni dovoljne garancije od torture i zaštite od zlostavljanja policijskih službenika.

Filip Milošević iz Share fondacije kaže da se oni protive uvođenju biometrijskog nadzora koji se predlaže zakonskim rešenjima.

„Argumenti MUP-a su da se ovaj sistem neće koristiti neselektivno i za masovni nadzor građana. Međutim, to je ili osnovno nerazumevanje ove tehnologije, jer vi morate da prepoznate sva lica da biste dobili rezultate podudarnosti, ili je to neki lažni narativ“, kaže Milošević.

Takođe, on dodaje da MUP to ovog trenutka nije dokazao da je ova vrsta nadzora neophodna za njihov rad i da se skrazmerna stopi kriminaliteta na ulicama.

„Mi još uvek nismo dobili objašnjenje da li se mi nalazimo u nebezbednom društvu. Mi se osećamo prilično bezbedno, nema mnogo terorotističkih napada, homogeno smo društvo… Policija prilično dobro radi svoj posao i ne vidimo uopšte razlog da se jedna ovoliko intruzivna tehnologija kupuje i koristi zato što će zapravo svi građani izgubiti privatnost zarad neke efikasnosti“, ocenjuje on.

Dodaje da postoje veliko nepoverenje građana i ekspertske zajednice u MUP.

„Postoji mnogo primera incidenata gde su slični sistemi zloupotrebljeni, a odgovornost je izostala. Mi smo istraživanjima dokazali da su razni službenici MUP-a stotinama hiljada puta pristupali sistemu mobilnih operatora da bi videli ko se sa kime čuo, ko se gde nalazio, ko je kome slao poruke, što je sve veliko kršenje ljudskih prava“, kaže Milošević.

Uvođenje biometrijskog nadzora potencijalna je opasnost i po zaštitu novinara, njihovih izvora i uzbunjivača, kaže Rade Đurić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

On takođe dodaje da Srbija još uvek nema propis koji dozvoljava upotrebu opreme i softvera za biometrijski nadzor, a da država već kupuje takvu opremu.

„To je trošenje ogromnih sredstava iz budžeta Srbije za koje vi nemate nijedan osnov, počev od zakona, pa do opravdanja da tako nešto nabavite“, kaže Đurić.

Marinović: Zakonski regulisati obradu ličnih biometrijskih podataka i video nadzora

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentari(2)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.