Zagrebačka berza planira da svoje buduće poslovanje profiliše u dva pravca, jedan je da postane „turistička berza“, odnosno vodeće mesto na prostoru jugoistočne Evrope gde će turističke kompanije prikupljati kapital od investitora, dok je drugi smer ulazak u trgovinu kriptovalutama.
Poslovni dnevnik je kao izvor o zaokretu u poslovnom modelu Zagrebačke berze sazanao od članova Uprave, Ivane Gažić i Tomislava Gračana.
Ulazak u trgovinu kriptovalutama najavljen je nakon što na snagu stupi evropska Uredba o tržištu kriptoimovinom (MiCA) koja će doneti tektonske promene na tržištu kripto-menjačnica.
Očekuje se da će navedena uredba najviše pogoditi manje menjačnice, za koje bi prilagođavanje MiCA-u mogao da bude „preveliki zalogaj“.
Što se tiče privlačenja turističkih kompanija, preduslov već postoji s obzirom na značaj kompanija iz tog sektora za trgovanje na Zagrebačkoj berzi.
Za sada, Zagrebačka berza potencijal vidi u obližnjim turističkim državama, poput Crne Gore i Albanije.
Gažić je rekla da je to tržište otvoreno je za sve kompanije koje zadovoljavaju uslove za lsiting.
„Međutim, primarno mislimo na zemlje koje imaju slabije razvijeno tržište kapitala i investicionu bazu. Zbog prirode naše ekonomije, hrvatski investitori, mali i institucionalni, dobro razumeju turistički sektor i smatraju ga atraktivnim, stoga želimo i možemo da postanemo berza izbora za turističke kompanije. Biti na berzi u zemlji koja je definitivno turistička destinacija svakako doprinosi atraktivnosti za investitore. Pritom je važno i to što smo EU država, s dugom i rastućom tradicijom turizma“, navela je Gažić.
Specijalizaciji u evropskim berzanskim okvirima nije novost. Možda i najčuveniji primer je berza u Oslu, koja se tokom godina profilisala kao vodeće mesto u Evropi za lsiting kompanija iz sektora brodarstva.
Ulazak u trgovanje kriptovalutama još je zanimljiviji aspekt. Da je taj segment zanima, ZSE (zagrebačka berza) je prvi puta uvijeno „priznala“ početkom maja kada je objavljeno da je osnovana firma „Adria Digital Exchange“, u kojoj ta berza drži četvrtinu udela, piše Poslovni.hr.
Kako kaže Tomislav Gračan, kompanija je osnovana s ciljem detaljne analize i razvoja potencijala trgovanja i upravljanja digitalnom imovinom, kako bi se istražile mogućnosti koje uređena tržišta poput hrvatskog imaju u tom smislu.
„Radi se o R&D projektu i trenutno sagledavamo proizvode i usluge koje bismo mogli da razvijamo i ponudimo, a koji su iz domena spajanja finansija, digitalne imovine i blokčejn tehnologije“, kaže Gračan.
Motiv za osnivanje „Adria Digital Exchange“ bila je MiCA, koja je prošlog meseca prošla i poslednju fazu potvrde u Savetu EU, što znači da će uskoro stupiti na snagu te značajno promeniti način kako se transakcije kriptovalutama prate i oporezuju.
Kako su pojasnili iz Hrvatske agencije za nadzor finansijskih usluga (Hanfa), MiCA predstavlja usklađeni regulatorni okvir za imovinu u kriptovalutama, ali i za izdavaoce i pružaoce usluga povezanih s kriptoimovinom na području EU.
Takođe, pravila obuhvataju i izdavaoce korisničkih tokena, kao i tokena vezanih za imovinu i stabilnih valuta (stablecoin), kao i mesta trgovanja i novčanike u kojima se imovina u kriptu skaldišti. Primena MiCA-e okvirno se očekuje do kraja 2024.
„Na nivou EU-a se raspravlja hoće li subjekti koji trenutno pružaju usluge povezane s kriptoimovinom u skladu s okvirom za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma moći da koriste dodatno razdoblje za usklađivanje do (najkasnije) sredine 2026. godine, a koje zakonodavac u Republici Hrvatskoj može dodatno da skrati“, kažu iz Hanfe.
Početak primjene MiCA-e biće izazovan i za kriptoindustriju i za regulatore, a između ostaloga podrazumijevaće i nadzor zloupotrebe tržišta na kriptoberzama, što će zahtevati i potpuno nove nadzorne alate i novi pristup prikupljanju i analizi podataka, naglašava regulator.