Autor: Nova Ekonomija

Savremena tehnologija u službi opšteg dobra

Nakon 14 godina uspešnog poslovanja u našoj zemlji, u aprilu 2021. godine kompanija Vip mobile preimenovana je u A1 Srbija, kao članica internacionalnog operatora A1 Telekom Austrija Grupe, jedne od najvećih telekomunikacionih grupacija u svetu. Na taj način, ova telko kompanija nastavila je jasno zacrtani put ka osnaživanju života ljudi u digitalnoj eri i dodatno učvrstila korporativnu filozofiju odgovornog pristupa prema zajednici u kojoj posluje

Kao deo uspešne multinacionalne kompanije, A1 Srbija nastoji da usmerava benefite svoje pozicije, pristup ekspertizi i resursima na konkretne ideje čijom realizacijom doprinosi vidljivim i kvalitetnijim promenama u društvu.

Poslovni model A1 Srbija bazira se na održivosti. Velika pažnja posvećena je ESG strategiji (Environmental, Social and Governance) kojom se rešavaju važna pitanja iz oblasti očuvanja zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja. U tom smislu, neki od glavnih ciljeva koji će na nivou Grupe biti realizovani do 2030. godine odnose se na smanjenje emisije štetnih gasova, postizanje karbonske neutralnosti uz povećanje energetske efikasnosti, kao i podizanje svesti o neophodnosti reciklaže starih uređaja. Važan segment delatnosti usmeren je i na očuvanje kulture i umetnosti, jačanje znanja i sticanje novih digitalnih veština, negovanje ravnopravnosti i postavljanje humanosti kao imperativa.

Ova strategija učvrstila je realizaciju postojećih projekata i praksi kompanije i iznedrila nove poduhvate A1 koji su usmereni na stvaranje kvalitetnijeg životnog okruženja.

„Svet kakav želiš“ – jedinstveni program za dobrobit zajednice

Jedan od najznačajnijih i najslojevitijih projekata kompanije pokrenut je u aprilu 2021. godine. U pitanju je društveno odgovorni program „Svet kakav želiš” kroz koji je A1 Srbija pružila mentorstvo i finansijsku podršku važnim inicijativama iz oblasti javnog zdravlja, obrazovanja i ekologije.

U prvom ciklusu ovog programa žiri sastavljen od stručnjaka i nezavisnih eksperata odabrao je tri najbolja projekta iz navedenih oblasti, kojima je za realizaciju inicijativa dodeljeno ukupno 10 miliona dinara.

U oblasti javnog zdravlja istakao se projekat „Mama, kako si?“ koji će pokrenuti Centar za mame, a koji predstavlja telefonsku liniju za besplatnu psihološku podršku svim mamama.

Projekat fondacije Petlja „Budi data driven“ izabran je u oblasti obrazovanja i za cilj ima pružanje besplatne onlajn edukacije na temu analize, vizualizacije i obrade podataka.

„Bolji vazduh građanima“, projekat je Internet društva Srbije iz oblasti ekologije i bavi se temom podizanja svesti u široj javnosti, kao i distribucijom uređaja za merenje kvaliteta vazduha.

U okviru drugog ciklusa programa „Svet kakav želiš“ izabrana su nova tri projekta, ovog puta usmerena ka deci, a nagrađena su sa ukupno devet miliona dinara.

U sferi javnog zdravlja prepoznata je „Aplikacija za rani razvoj deteta“ Logo centra, koja će biti od suštinske pomoći roditeljima tokom praćenja razvoja deteta.

U oblasti obrazovanja izabrana je inicijativa „Zaigrani“, koju je pokrenuo Centar za razvoj participativnog obrazovanja, a njen cilj je opremanje vrtića u Srbiji inovativnim ekološkim igračkama koje kod dece podstiču učenje i kreativnost.

U oblasti ekologije istakla se organizacija Bašta može svašta i njihova inicijativa „Zasadimo život zajedno“, program dodatne nastave za osnovce, koji uzgojem zdravih namirnica pomažu deci oboleloj od raka.

Novi digitalni život kultnih filmova zahvaljujući „A1 Kinoteci“

Projekat očuvanja filmske baštine „A1 Kinoteka“ pokrenule su krajem 2017. godine Jugoslovenska kinoteka i kompanija A1 Srbija, sa ciljem da se digitalnom restauracijom originalnih filmskih traka sačuvaju i zaštite dela koja su proglašena za kulturno dobro od velikog značaja. U septembru 2021. godine, premijerom digitalno restaurisanog filma Predraga Golubovića „Sezona mira u Parizu“ najavljen je i nastavak projekta A1 Kinoteka, u okviru kojeg će za buduće generacije biti sačuvano još 10 naslova, pored dosadašnjih 20, koji su od izuzetnog značaja za domaći i evropski film.

Projektom „A1 Kinoteka“ želimo klasicima domaće kinematografije da vratimo stari sjaj, kvalitet slike i tona kakav i zaslužuju, i da ih predstavimo novim gledaocima koji iako ne mogu da se poistovete sa duhom vremena koji je uhvaćen u ovim filmovima, mogu da uživaju u spektakularnoj glumi, humoru i replikama koje se i dan-danas citiraju. Neke od replika i scena iz poznatih filmova smo ovog leta oživeli na muralima u Kraljevu, Kruševcu, Somboru i Nišu, kada su organizovane i besplatne projekcije restaurisanih filmova na otvorenom, a za sve ljubitelje domaće kinematografije, pored besplatnih projekcija u Jugoslovenskoj kinoteci, kontinuirano organizujemo i prenos uživo svih premijera putem društvene mreže Facebook.

Bezbedan internet za bezbedne klince

Internet je postao dostupan svima, a samim tim sve veći broj prepreka postavljen je pred nas. Kako bi virtuelni svet oblikovala kao bezbedno i udobno mesto, kompanija A1 Srbija posebno se orijentisala ka najmlađim korisnicima interneta. Još 2018. pokrenuta je platforma „Bezbedni klinci“, koja iako za temu ima bezbednost dece na internetu, najviše pomaže roditeljima, čiji su mališani neretko digitalno pismeniji od njih.

Ovaj portal sadrži savetodavne i inspirativne tekstove koji roditeljima daju odgovore na mnoga pitanja kada je u pitanju bezbednost njihove dece u virtuelnom svetu. Krajem 2020. godine, lansiran je i podcast „Bezbedni klinci“ čija je autorka psihološkinja Ana Mirković iz Instituta za digitalne komunikacije. Svakog meseca emisije se plasiraju na podcast platformama i služe da roditeljima i njihovoj deci, kroz razgovor voditeljke i njenih eminentnih i stručnih sagovornika, prenesu lična iskustva, savete i omoguće da lakše savladaju izazove roditeljstva u digitalnom dobu.

Tehnologija i za „stare znalce“

Savremeni način života i digitalno doba nisu zaobišli ni najstarije sugrađane koji svoje slobodno vreme sve više provode na internetu, kako za zabavu, tako i za sticanje novih znanja i veština, a pre svega za komunikaciju sa svojim najbližima.

Program „Stari znalci“, kojim A1 ukazuje na potrebe stanovnika iznad 65 godina, okupio je i animirao veliki broj naših sugrađana da svoje talente i veštine podele sa drugima. Sedmoro najkreativnijih učesnika tako je dobilo priliku da ponese titulu svojevrsnih „influensera“ i najširoj zajednici prenese svoje bogato iskustvo.

Članovi žirija i ambasadori projekta bili su pesnik Ljubivoje Ršumović, glumica Seka Sablić i nedavno preminuli glumac Vlasta Velisavljević, koji su svojim angažovanjem i bogatim životnim iskustvom pružili nemerljivu podršku ovom projektu i starijim sugrađanima. Dodatni podsticaj najstarijima bila je i tarifa koju je kompanija A1 Srbija kreirala sa ciljem da osnaži seniore i omogući im lakši pristup savremenim tendencijama u komunikaciji i pomogne njihovom aktivnijem učešću u digitalnom dobu.

A1 Srbija – prva porodično odgovorna kompanija

A1 Srbija je prva Family friendly kompanija u Srbiji. To znači da se posebnim pogodnostima koje kompanija nudi svom kolektivu pravi idealan balans između privatnih i profesionalnih obaveza. Dajući svojim zaposlenima prostor i vreme da se posvete sebi, motivišući ih da zadovolje lične afinitete, kompanija stvara prijatno radno okruženje u kome su zaposleni zadovoljni i posvećeni.

Izazovi sa kojima se svet susreće, u kompaniji su lakše prevaziđeni uz pogodnosti kao što su fleksibilno radno vreme i rad van kancelarije, posebna podrška roditeljima, poštovanje slobodnog vremena, dodatni dani odsustva i pogodnosti za zdraviji život.

Inkluzivno i rodno ravnopravno okruženje deo su ESG strategije (Social, Environmental and Governance) na nivou A1 Telekom Austrija Grupe. A1 Srbija postavlja trend u odnosu na druge zemlje u okviru Grupe, sa 63 odsto zaposlenih žena u kompaniji. Odnos muškaraca i žena na liderskim pozicijama je 50-50 odsto.

Od nas počinje – prvi korak je najvažniji

Od svog osnivanja, kompanija A1 Srbija nastoji da efektnim delovanjem menja svoje okruženje, svest ljudi i inspiriše svakog pojedinca da se pokrene i angažuje zarad dobrobiti zajednice u kojoj živimo. Konkretne ideje i pomoć za njihovu realizaciju, stalno osluškivanje potreba i inovativnost u društveno odgovornom delovanju omogućili su da A1 zadrži lidersku poziciju u ovoj sferi života i rada. To je istovremeno velika čast, ali i velika odgovornost, jer savestan pristup prema pojedincu i kolektivu iziskuje konstantno podizanje lestvice standarda. Stoga će A1 Srbija nastaviti da niže nove poduhvate i svakodnevno prevazilazi postavljene okvire – jer od nas sve počinje.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor Odustani od odgovora

Povezani sadržaji

2021

Požarevac i Bambi otpočeli projekat obnove „Bambi parka“

Sadnjom 300 stabala zimzelenog i listopadnog drveća, Grad Požarevac i kompanija Bambi, započeli su projekat obnove i ozelenjavanja nekadašnjeg „Bambi parka“. Novih 300 stabala će tokom svog rasta na godišnjem nivou osloboditi dovoljno kiseonika za 150 četvoročlanih porodica. Ambiciozan poduhvat obnove „Bambi parka“ podrazumeva i izgradnju sportskih, zabavno-rekreativnih i dečijih sadržaja, kao i dodatnih zelenih površina, a prvi rezultati biće vidljivi već u maju naredne godine. „Požarevac je naš dom, a prema domu se uvek odnosite sa poštovanjem i ponosom. Projektom obnove „Bambi parka“ ne samo da ćemo oplemeniti zelene površine i građanima omogućiti uživanje u prijatnom ambijentu, već ćemo i mladim generacijama poslati snažnu poruku o važnosti odgovornog odnosa prema životnoj sredini, afirmisati volonterski rad, kao i značaj rekreacije i zdravih stilova života. Drago nam je da viziju lepšeg i održivijeg grada delimo sa kompanijom Bambi i verujem da ćemo kao i do sada partnerski raditi na boljoj budućnosti za generacije koje dolaze“, izjavio je Saša Pavlović, gradonačelnik Požarevca. Više od pola veka kompanija Bambi je pouzdan partner lokalne zajednice, a svoj uspeh ne posmatra samo kroz finansijske rezultate, već i kroz prizmu zadovoljstva zaposlenih i prosperitet zajednice u kojoj posluje.„Kao što smo i do sada bili sinonim radosti i detinjstva, želimo da održivim i odgovornim poslovanjem, generacijama koje dolaze pružimo priliku za lepšu budućnost. Upravo zato, zaštita životne sredine je u našem fokusu, a sadnja prvih 300 stabala je samo prva u nizu inicijativa koje planiramo u narednom periodu, pored rekonstrukcije letnje pozornice, izgradnje sportskog terena od recikliranog materijala i mnogih drugih“, istakao je Ivan Jovanović, menadžer za odnose sa javnošću kompanije Bambi. Zaštita životne sredine od izuzetnog je značaja, naročito ako se uzme u obzir da je Srbija nedavno otvorila Klaster četiri koji, osim ostalih, obuhvata i poglavlje 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene. Lokalne inicijative poput obnove „Bambi parka“ i snažna lokalna saradnja privatnog i javnog sektora ne samo da je snažna poruka opredeljenosti svih zainteresovanih strana ka održivim i zelenim rešenjima, već i važan korak na putu priključenja evropskoj porodici naroda.

2021

Strauss adriatic dobitnik specijalne nagrade za posvećenost i rezultate u razvoju internih talenata

Među brojnim domaćim i internacionalnim kompanijama, Strauss Adriatic istakla se kao kompanija koja pruža kvalitetne i napredne programe razvoja talenata na svim nivoima. Prepoznata na tržištu zbog sv...

2021

Poklon kompanije NIS učenicima na Kosovu i Metohiji

U želji da učenicima sa Kosova i Metohije daruje novogodišnje poklone i učini predstojeće praznike što lepšim, kao i da motiviše mlade da se bave sportom, kompanija NIS doni...

2021

Nathan Koeshall (Catalyst Balkans): Donacije za borbu protiv kovida skoro stale u 2021.

Procenili smo da je donirano više od 90 miliona evra u 2020, što je više nego sveukupno 2017, 2018. i 2019. godine. Mnogo više je donirano, čak 2,7 puta više nego u prethodnoj godini. U 2021. godini donacije za borbu protiv korona virusa su praktično stale. Čini se da iz zdravstvenih ustanova nema novih spiskova potreba. Država nije bila transparentna i nije objavila kako je potrošila sav novac doniran na račun RFZO-a, zbog čega je jedan deo kompanija izgubio poverenjeNathan Koeshall, direktor i suosnivač fondacije Catalyst BalkansPrema poslednjim podacima Catalyst Balkans, da li su ove i prethodne godine, koju je obeležila korona kriza, najveći doprinos donacijama dale medicinske i farmaceutske kuće i koliko su građani i kompanije Srbiji donirali za borbu protiv posledica korone u 2020. godini? Ima li promena u 2021. godini?Catalyst Balkans već osam godina prikuplja i analizira podatke o donacijama građana i kompanija za opšte dobro, i prošle godine smo imali zaista pune ruke posla. To nije bila samo godina krize, već i godina solidarnosti. Procenili smo da je donirano više od 90 miliona evra u 2020, što je više nego sveukupno 2017, 2018. i 2019. godine. Za borbu protiv pandemije donirano je 42 odsto tog iznosa, a korporativni sektor je svojom brzom reakcijom pokazao liderstvo i agilnost u suočavanju sa krizom. Bez njihovog doprinosa, bilo bi nabavljeno mnogo manje opreme za zdravstvene ustanove. Da, medicinske i farmaceutske kuće imale su neizmeran značaj, mada moramo da budemo fer i spomenemo prerađivačku, prehrambenu i naftnu industriju kao značajne donatore u borbi protiv ove krize.Sa druge strane, ove godine će definitivno biti manji iznosi. Donacije za borbu protiv korona virusa su praktično stale i u prvih deset meseci ove godine donirano je samo 180.000 evra za tu svrhu, i to isključivo od strane poslovnog sektora. Kada uzmemo u obzir i da inflacija donosi novu neizvesnost i da generalno nakon velikih kriza i rasta filantropije, dolazi u narednoj godini do pada (što smo videli i nakon poplava), jasno je da će ova godina biti znatno drugačija, ali još je ostalo da se sakupe podaci za novembar i decembar.Ove godine su najveći donatori IT sektor, građevinska industrija i ponovo naftna. Najveća donacija je ulaganje tri miliona dolara u Nordeus fondaciju, koja će biti fokusirana na obrazovanje.Šta je uticalo na smanjenje donacija za borbu protiv korone i ko su bili najveći donatori za smanjenje posledica pandemije?Kao što smo već naveli, donacije za borbu protiv korone su praktično stale, i jedino bismo mogli da navedemo Janssen-Cilag KFT, Unilever, Komercijalnu banku, Avast i Krušik, koji se izdvajaju u ovoj oblasti. Pretpostavljamo da ima više razloga za smanjenje donacija za ovu svrhu. Prvo, čini se da iz zdravstvenih ustanova nema novih poziva i spiskova potreba. Drugo, država nije bila transparentna i nije objavila kako je potrošila sav novac doniran na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), zbog čega je jedan deo kompanija izgubio poverenje. Međutim, i dalje postoji velika potreba za podrškom u zajednicama, posebno imajući u vidu trenutno ekonomsko stanje.Koliko su građani bili aktivni u humanitarnim donacijama? Dok su prošle godine kompanije donirale prvenstveno državi za savladavanje posledica pandemije, građani su donirali humanitarnim organizacijama, mahom za lečenje dece. U poređenju sa 2019. godinom, 2020. godine su građani donirali mnogo više za humanitarne svrhe.Tokom 2021. građani su kroz masovna davanja bili manje aktivni nego prethodne (1.014 akcija do novembra 2021. godine, 1.302 akcija u 2020. godini, 1.289 akcija u 2019. godini). Svakako treba imati u vidu da su ovo raspoloživi podaci do kraja oktobra 2021. godine, što ostavlja prostor za rast navedenog broja akcija do kraja godine. Ko su najveći primaoci donacija?Gledajući načelno raspodelu donacija između države, neprofitnog sektora i direktno pojedinaca, oko 45 odsto ukupne vrednosti donacija ove godine je usmereno ka neprofitnim organizacijama.Međutim, moramo da imamo dve važne stvari u vidu. Zbog veće transparentnosti i odgovornosti, mnogi doniraju neprofitnim organizacijama, a krajnju korist od tih donacija često ima država, posebno kada govorimo o opremanju škola i bolnica.Takođe, najveći deo novca koji se donira je uplaćen jednoj organizaciji – Fondaciji Budi human, za lečenje dece i naših sugrađana. Iako donacije ka neprofitnom sektoru blago, ali konstantno rastu, ne možemo još da tvrdimo da je to dokaz vitalnosti čitavog sektora, već samo da je bazično pitanje lečenja i zdravstva u našem društvu i državi još uvek problem bez sistemskog rešenja.Kako ocenjujete 2020. godinu, kakva je bila za filantropiju u Srbiji? Koliko iznosi donirana suma po stanovniku? Tokom 2019. godine građani i kompanije donirali su 34,5 miliona evra, što je rast dobrotvornih davanja od 26 odsto u odnosu na 2018. godinu, a donirana suma po glavi stanovnika iznosila je oko 4,9 evra.Za 2020. godinu možemo reći da je definitivno obeležila pandemija i znatno uticala na dobročinstvo u Srbiji. Pre svega, darivano je mnogo više, čak 2,7 puta više nego u prethodnoj godini. Prema našem istraživanju „Srbija daruje 2020 – godišnji izveštaj o dobročinstvu“, u Srbiji su građani i kompanije donirali više od 90 miliona evra za opšte dobro. Ukupan iznos donacija za prevazilaženje posledica pandemije iznosio je 42 odsto. Posebno je važno da istaknemo da čak i davanja koja nisu povezana sa pandemijom, za koja smo brinuli da će biti zapostavljena, premašuju za više od 10 miliona evra ukupna davanja u 2019. godini. Takođe, broj akcija se povećao sa 3.037 u 2019. na 4.319 u 2020. godini. Zato je prosečna donacija po pojedincu sa 4,9 evra u 2019. godini porasla na 13 evra u 2020. godini. Pandemija je uticala i na to da su nakon nekoliko godina u kojima su davanja građana bila veća od davanja poslovnog sektora, ove godine kompanije kroz 38,1 odsto akcija darovale nešto više od polovine ukupne zabeležene darovane sume.Prosečna donacija po pojedincu sa 4,9 evra u 2019. godini porasla na 13 evra u 2020. godiniU Srbiji je čak sedam odsto stanovništva na granici siromaštva, dok se istovremeno dnevno u Srbiji baci dva miliona kilograma hrane. Može li se nešto promeniti da se ne baca toliko hrane dok istovremeno ogroman broj ljudi (pola miliona) gladuje? Problem prekomernog bacanja hrane je počeo da zadobija pažnju javnosti prethodnih godina. Jedna od inicijativa koja aktivno doprinosi rešavanju ovog, ne samo socijalnog, već i ekološkog problema, jeste kampanja „Spasimo hranu, spasimo humanost“. Pokrenuta od strane Koalicije za dobročinstvo, a predvođena Fondacijom Ana i Vlade Divac i uz podršku USAID-a, ova kampanja je od 23. avgusta do 9. oktobra omogućila da se 15,6 tona prehrambenih namirnica podeli građanima Srbije koji žive u siromaštvu. Ovo jeste važan, ali nadamo se tek početni korak u pravcu ostvarivanja pravednije distribucije hrane. U tom smislu, verujemo da je od odlučujućeg značaja zajedničko zalaganje neprofitnog, poslovnog i javnog sektora, kako na skretanju pažnje javnosti na ovaj gorući problem, tako i na nuđenju dugoročnih institucionalnih rešenja. Postoje neke jednostavne prakse koje slede zemlje u regionu i širom sveta. Koalicija za dobročinstvo se zalaže za hitno ukidanje PDV-a na hranu koja je pred istek roka trajanja, kompanijama koje odluče da doniraju tu hranu, kako je ne bi uništili. Dok vlada koristi svoju zabrinutost zbog zloupotrebe takve regulatorne promene, ista zabrinutost se može iskazati za skoro svaku predloženu promenu u zakonu. Zajedno sa takvom promenom, očekivalo bi se da će se uspostaviti zaštitne mere i kontrole kako bi se osiguralo da zlonamerni akteri ne zloupotrebljavaju takvo izuzeće od PDV-a. Ovo je uspešno urađeno u velikom broju zemalja EU, u Srbiji je potrebna samo politička volja.Koje oblasti ove godine dominiraju po iznosu donacija, u koje sektore je najviše donirano i jesu li rađene neke procene i šta su pokazale, kakvi su efekti donacija u Srbiji? Najveći iznos donacije u 2021. godini je bio usmeren ka obrazovanju, tačnije, preko 3,5 miliona evra, za Nordeus fondaciju, ali naravno, tek očekujemo da vidimo rezultate. Druga po redu podržana oblast je zdravstvo sa iznosom više od dva miliona evra u donacijama, a sigurno će biti i mnogo više, zbog novca koji smo svi zajedno prikupljali za lečenje dece ovih dana. Treća po redu podržana oblast je javna infrastruktura, sa više od 1,2 miliona evra, što je dobra vest. Najveći deo ove sume (više od milion evra) doniran je u okviru projekta za izgradnju pasarele u Radničkoj ulici u Beogradu, od strane preduzeća Commercial Developments d. o. o. Beograd. U Srbiji nažalost još uvek ne postoji sistemsko merenje efekata koji donacije ostvaruju. Međutim, mi u Catalyst Balkans se trudimo da donacije grupišemo po nameravanom efektu koji donator želi da ostvari. Tako razlikujemo jednokratne i strateške donacije. U tom smislu, najveći iznos je bio usmeren na strateške akcije (skoro polovina ukupnog doniranog iznosa). Što se tiče samo davanja za borbu protiv posledica korona virusa, situacija je slična, s tim što strateška davanja čine još veći udeo (61 odsto ukupnog iznosa). U poređenju sa prethodnim godinama ovo je značajna promena, s obzirom na to da su tada preovladavala jednokratna davanja.Koliko ima još potencijala u Srbiji za razvoj filantropije i na koji način se davanja mogu povećati? Jedan od njih je ukidanje PDV-a na doniranu robu.Filantropija u Srbiji već godinama raste, ne samo kada govorimo o vrednosti darivanja, već i o uključivanju novih aktera, kako donatora, tako i primalaca. Koalicija za dobročinstvo je predložila niz važnih zakonskih i regulatornih promena čije usvajanje bi stvorilo povoljnije okruženje za darivanje u Srbiji. Među njima je i ukidanje PDV-a na doniranu robu i usluge, promena za koju verujemo da bi stimulisala značajno povećanje nivoa darivanja kompanija i malih i srednjih preduzeća prema neprofitnim organizacijama i institucijama.Za rast davanja građana, značajno je da uvedemo poreske podsticaje, što se može desiti kroz planirani prelazak na sintetički poreski sistem. Srbija je jedna od poslednjih država u Evropi koja nema nikakve podsticaje za građane koji doniraju. Treća stvar je da neprofitne organizacije više rade na izgradnji zajednice podržavalaca oko svojih misija. Ljudi doniraju kada ih pozovete da to učine, ne traže sami prilike da doniraju tek tako. Zato neprofitne organizacije moraju još dosta da uče kako da svojoj zajednici daju priliku i kako da pozovu svoje podržavaoce na akciju. Na kraju, dobročinstvo možemo razviti i uvođenjem inovacija i novih načina doniranja. Mobilno bankarstvo i IPS plaćanja putem QR kodova su nedavno postali popularni, a to još nije iskorišćeno u filantropiji. Praktično svaka inovacija u FinTech industriji se može primeniti i u dobročinstvu.

Savremena tehnologija u službi opšteg dobra

„Svet kakav želiš“ – jedinstveni program za dobrobit zajednice

Novi digitalni život kultnih filmova zahvaljujući „A1 Kinoteci“

Bezbedan internet za bezbedne klince

Tehnologija i za „stare znalce“

A1 Srbija – prva porodično odgovorna kompanija

Od nas počinje – prvi korak je najvažniji

Ostavite odgovor Odustani od odgovora

Vreme je novac, štedimo ga za vas.

Povezani sadržaji

Požarevac i Bambi otpočeli projekat obnove „Bambi parka“

Strauss adriatic dobitnik specijalne nagrade za posvećenost i rezultate u razvoju internih talenata

Poklon kompanije NIS učenicima na Kosovu i Metohiji

Nathan Koeshall (Catalyst Balkans): Donacije za borbu protiv kovida skoro stale u 2021.

NOVA EKONOMIJA

prtplatite se za čitanje premium sadržaja

Vreme je novac, štedimo ga za vas.

Vreme je novac,
štedimo ga za vas.

Vreme je novac,
štedimo ga za vas.