Autor: Nova Ekonomija

Za podršku porodici i porodilištima u regionu 700.000 evra

Želeći da podrži porodice širom regiona, kompanija je odlučila da, zajedno sa AIK Bankom, svoju internu aktivnost kroz program „Podrška porodici“, proširi u veliki društveno odgovorni projekat Jo&s...

MK Group

Još jedna godina koju je obeležila pandemija korona virusa, pokazala je važnost snažne podrške lokalnim zajednicama, sa kojima kompanija zajedno živi i raste. Znajući da su u izazovnim vremenima društveno odgovorne aktivnosti najpotrebnije, i da se pravi lideri prepoznaju upravo u takvim trenucima, MK Group je nastavila i dodatno razvila svoje projekte usmerene ka dobročinstvu, podršci deci i mladima, zdravstvu, obrazovanju i osetljivijim grupama u društvu.

Ove godine MK Group obeležava jubilej – pet godina od pokretanja internog programa „Podrška porodici“ u okviru koga se dodeljuju novčane subvencije zaposlenima koji su u tekućoj godini postali roditelji. Tokom protekle četiri godine koliko se sprovodi „Podrška porodici“, nagrađeno je 620 porodica i više od 1.000 dece ukupnom sumom u iznosu od više od 31 milion dinara.

Želeći da podrži porodice širom regiona, kompanija je odlučila da, zajedno sa AIK Bankom, svoju internu aktivnost proširi u veliki društveno odgovorni projekat – donacije porodilištima u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. U svim ovim zemljama sprovodi se uz podršku ministarstava zdravlja, koja su pružila aktivnu pomoć u izboru porodilišta i određivanju namene finansijskih sredstava kako bi ona bila usmerena tamo gde je najpotrebnije.

700.000 evra za regionalni projekat „Podrška porodici“ i donacije porodilištima
Porodilište u KBC „Dragiša Mišović“ u Beogradu
Porodilište u UKC Ljubljana
Porodilište Opšte bolnice Cetinje
Porodilište Opće bolnice u Sarajevu
Porodilišta u Prijedoru i Gradiški
Porodilište u Zagrebu

Vrednost regionalnog projekta „Podrška porodici“ iznosi više od 700.000 evra. Realizuje se sa željom da se pruži podrška porodičnoj politici i merama za podsticaj nataliteta, kao i doprinese boljim uslovima u porodilištima za trudnice, porodilje i novorođene bebe.

Povodom donacije u Srbiji, predstavnici AIK Banke i MK Group održali su sastanak sa ministrom zdravlja Republike Srbije, dr Zlatiborom Lončarem, na kojem je dogovorena finansijska donacija od 100.000 evra za porodilište u okviru KBC „Dr Dragiša Mišović“. Ministar Lončar izrazio je zahvalnost zbog donacije kojom će se obezbediti još bolji uslovi u našim porodilištima. ,,Rast nataliteta i briga o najmlađima je strateški cilj za Srbiju jer deca predstavljaju našu budućnost. Zato država ulaže izuzetno velika sredstva u obnovu i izgradnju novih bolnica, obnavljamo pedijatrijska odeljenja, ginekološko-akušerske klinike, gradimo i Tiršovu 2, jer želimo da stvorimo još bolje uslove za najmlađe pacijente.

Jelena Galić, predsednica izvršnog odbora AIK Banke, dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja Republike Srbije i

Aleksandra Stojanović, direktorka korporativnih poslova MK Group

Drago nam je što će MK Group i AIK Banka i ove godine podržati naš zdravstveni sistem, ovoga puta u pravcu podrške našim porodilištima. Dogovorili smo se o donaciji za odeljenje ginekologije u KBC „Dragiša Mišović“, naročito imajući u vidu da ta bolnica zbrinjava trudnice i decu koji su kovid-19 pozitivni. Dogovorili smo se i o još jednoj važnoj stvari, a to je da ćemo na svaki uloženi dinar MK Group i AIK Banke u srpsko zdravstvo, mi uložiti još jedan“, istakao je dr Lončar.

Jelena Galić, predsednica izvršnog odbora AIK Banke, rekla je da su trenuci u kojima nastaje život dragoceni ne samo za svaku porodicu, već i za celu naciju. „Ulaganje u nove naraštaje predstavlja ulaganje u budućnost regiona, i zato na ovaj način želimo da doprinesemo unapređenju uslova u kojima se rađa novi život“, rekla je Galić.

Podrška porodici u Srbiji

Aleksandra Stojanović, direktorka korporativnih poslova MK Group i dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja Republike Srbije

Aleksandra Stojanović, direktorka korporativnih poslova MK Group povodom pokretanja projekta u čitavom regionu, istakla je da su društveno odgovorne aktivnosti MK Group najvećim delom usmerene ka zdravstvu i brizi o deci i mladima: „Naša odgovornost kao kompanije koja je prisutna u regionu, jeste da podršku usmerimo na sve društvene zajednice u kojima poslujemo, ali i na generacije koje dolaze. Ovog puta su u fokusu buduće majke i bebe. Za unapređenje uslova u porodilištima širom regiona izdvojili smo preko 700.000 evra i na ovaj način, kao kompanija koja zapošljava 6.000 ljudi širom Jadranske regije, još jednom povezali ceo region.“

Podrška porodici širom regiona

Mihailo Janković, generalni direktor MK Group, Tomislav Dulibić, državni sekretar u Ministarstvu zdravstva Hrvatske i

Mario Henjak, predsednik uprave Gorenjske Banke

Mario Henjak, predsednik uprave Gorenjske Banke, Jelena Galić, predsednica AIK bankarske grupe i

predsednica nadzornog odbora Gorenjske Banke, Jože Golubič, generalni direktor UKC Ljubljana

Aleksandar Kostić, potpredsednik MK Group, Alen Šeranić, ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Spske,

Jelena Galić, predsednica Izvršnog odbora AIK Banke

Jovan Purar, direktor MK Group i član Odbora direktora HG Budvanska rivijera i dr Jelena Borovinić Bojović, ministarka zdravlja Crne Gore

Briga o zdravlju, deci i mladima

MK Group je bila među prvim kompanijama koje su se u prethodnoj godini uključile u borbu protiv posledica izazvanih pandemijom korona virusa izdvajanjem milion evra, prvenstveno za nabavku medicinske opreme i podršku zdravstvenim ustanovama. Takođe, u okviru akcije „Za regionalne heroje”, ova kompanija obezbedila je odmor u svojim hotelima u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj za 450 lekara i medicinskih radnika.

Pored projekta „Podrška porodici“ i drugi dugoročni projekti govore o tome da je briga o deci i mladima u središtu pažnje MK Group. U protekloj godini podržala je 80 različitih ustanova i organizacija, i nastavila višegodišnje projekte fokusirane na brigu o deci. Roditeljska kuća u Petrovaradinu Miodraga Kostića, predsednika MK Group, duže od decenije data je na korišćenje Institutu za zdravstvenu zaštitu, dece i omladine Vojvodine u Novom Sadu. Kompanija kontinuirano brine i o razvoju i edukaciji mladih iz SOS Dečijeg sela u Kraljevu, a zahvaljujući donaciji od 60.000 evra centru „Putokaz“ u Nišu za porodice sa rizikom od odvajanja dece, 169 dece je ostalo u krugu svojih porodica.

Aleksandra Stojanović, direktorka korporativnih poslova MK Group

U lokalnim zajednicama u kojima je prisutna, samo tokom proteklih pet godina, MK Group je realizovala više od 500 društveno odgovornih akcija u vrednosti koja premašuje pet miliona evra. Kompanija je dobitnik prestižne VIRTUS nagrade na nacionalnom nivou, za realizovane projekte u prethodnoj godini, kao i nagrade Srpske asocijacije menadžera za Najodgovorniju kompaniju u Srbiji za 2020. godinu.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor Odustani od odgovora

Povezani sadržaji

2021

Požarevac i Bambi otpočeli projekat obnove „Bambi parka“

Sadnjom 300 stabala zimzelenog i listopadnog drveća, Grad Požarevac i kompanija Bambi, započeli su projekat obnove i ozelenjavanja nekadašnjeg „Bambi parka“. Novih 300 stabala će tokom svog rasta na godišnjem nivou osloboditi dovoljno kiseonika za 150 četvoročlanih porodica. Ambiciozan poduhvat obnove „Bambi parka“ podrazumeva i izgradnju sportskih, zabavno-rekreativnih i dečijih sadržaja, kao i dodatnih zelenih površina, a prvi rezultati biće vidljivi već u maju naredne godine. „Požarevac je naš dom, a prema domu se uvek odnosite sa poštovanjem i ponosom. Projektom obnove „Bambi parka“ ne samo da ćemo oplemeniti zelene površine i građanima omogućiti uživanje u prijatnom ambijentu, već ćemo i mladim generacijama poslati snažnu poruku o važnosti odgovornog odnosa prema životnoj sredini, afirmisati volonterski rad, kao i značaj rekreacije i zdravih stilova života. Drago nam je da viziju lepšeg i održivijeg grada delimo sa kompanijom Bambi i verujem da ćemo kao i do sada partnerski raditi na boljoj budućnosti za generacije koje dolaze“, izjavio je Saša Pavlović, gradonačelnik Požarevca. Više od pola veka kompanija Bambi je pouzdan partner lokalne zajednice, a svoj uspeh ne posmatra samo kroz finansijske rezultate, već i kroz prizmu zadovoljstva zaposlenih i prosperitet zajednice u kojoj posluje.„Kao što smo i do sada bili sinonim radosti i detinjstva, želimo da održivim i odgovornim poslovanjem, generacijama koje dolaze pružimo priliku za lepšu budućnost. Upravo zato, zaštita životne sredine je u našem fokusu, a sadnja prvih 300 stabala je samo prva u nizu inicijativa koje planiramo u narednom periodu, pored rekonstrukcije letnje pozornice, izgradnje sportskog terena od recikliranog materijala i mnogih drugih“, istakao je Ivan Jovanović, menadžer za odnose sa javnošću kompanije Bambi. Zaštita životne sredine od izuzetnog je značaja, naročito ako se uzme u obzir da je Srbija nedavno otvorila Klaster četiri koji, osim ostalih, obuhvata i poglavlje 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene. Lokalne inicijative poput obnove „Bambi parka“ i snažna lokalna saradnja privatnog i javnog sektora ne samo da je snažna poruka opredeljenosti svih zainteresovanih strana ka održivim i zelenim rešenjima, već i važan korak na putu priključenja evropskoj porodici naroda.

2021

Strauss adriatic dobitnik specijalne nagrade za posvećenost i rezultate u razvoju internih talenata

Među brojnim domaćim i internacionalnim kompanijama, Strauss Adriatic istakla se kao kompanija koja pruža kvalitetne i napredne programe razvoja talenata na svim nivoima. Prepoznata na tržištu zbog sv...

2021

Poklon kompanije NIS učenicima na Kosovu i Metohiji

U želji da učenicima sa Kosova i Metohije daruje novogodišnje poklone i učini predstojeće praznike što lepšim, kao i da motiviše mlade da se bave sportom, kompanija NIS doni...

2021

Nathan Koeshall (Catalyst Balkans): Donacije za borbu protiv kovida skoro stale u 2021.

Procenili smo da je donirano više od 90 miliona evra u 2020, što je više nego sveukupno 2017, 2018. i 2019. godine. Mnogo više je donirano, čak 2,7 puta više nego u prethodnoj godini. U 2021. godini donacije za borbu protiv korona virusa su praktično stale. Čini se da iz zdravstvenih ustanova nema novih spiskova potreba. Država nije bila transparentna i nije objavila kako je potrošila sav novac doniran na račun RFZO-a, zbog čega je jedan deo kompanija izgubio poverenjeNathan Koeshall, direktor i suosnivač fondacije Catalyst BalkansPrema poslednjim podacima Catalyst Balkans, da li su ove i prethodne godine, koju je obeležila korona kriza, najveći doprinos donacijama dale medicinske i farmaceutske kuće i koliko su građani i kompanije Srbiji donirali za borbu protiv posledica korone u 2020. godini? Ima li promena u 2021. godini?Catalyst Balkans već osam godina prikuplja i analizira podatke o donacijama građana i kompanija za opšte dobro, i prošle godine smo imali zaista pune ruke posla. To nije bila samo godina krize, već i godina solidarnosti. Procenili smo da je donirano više od 90 miliona evra u 2020, što je više nego sveukupno 2017, 2018. i 2019. godine. Za borbu protiv pandemije donirano je 42 odsto tog iznosa, a korporativni sektor je svojom brzom reakcijom pokazao liderstvo i agilnost u suočavanju sa krizom. Bez njihovog doprinosa, bilo bi nabavljeno mnogo manje opreme za zdravstvene ustanove. Da, medicinske i farmaceutske kuće imale su neizmeran značaj, mada moramo da budemo fer i spomenemo prerađivačku, prehrambenu i naftnu industriju kao značajne donatore u borbi protiv ove krize.Sa druge strane, ove godine će definitivno biti manji iznosi. Donacije za borbu protiv korona virusa su praktično stale i u prvih deset meseci ove godine donirano je samo 180.000 evra za tu svrhu, i to isključivo od strane poslovnog sektora. Kada uzmemo u obzir i da inflacija donosi novu neizvesnost i da generalno nakon velikih kriza i rasta filantropije, dolazi u narednoj godini do pada (što smo videli i nakon poplava), jasno je da će ova godina biti znatno drugačija, ali još je ostalo da se sakupe podaci za novembar i decembar.Ove godine su najveći donatori IT sektor, građevinska industrija i ponovo naftna. Najveća donacija je ulaganje tri miliona dolara u Nordeus fondaciju, koja će biti fokusirana na obrazovanje.Šta je uticalo na smanjenje donacija za borbu protiv korone i ko su bili najveći donatori za smanjenje posledica pandemije?Kao što smo već naveli, donacije za borbu protiv korone su praktično stale, i jedino bismo mogli da navedemo Janssen-Cilag KFT, Unilever, Komercijalnu banku, Avast i Krušik, koji se izdvajaju u ovoj oblasti. Pretpostavljamo da ima više razloga za smanjenje donacija za ovu svrhu. Prvo, čini se da iz zdravstvenih ustanova nema novih poziva i spiskova potreba. Drugo, država nije bila transparentna i nije objavila kako je potrošila sav novac doniran na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), zbog čega je jedan deo kompanija izgubio poverenje. Međutim, i dalje postoji velika potreba za podrškom u zajednicama, posebno imajući u vidu trenutno ekonomsko stanje.Koliko su građani bili aktivni u humanitarnim donacijama? Dok su prošle godine kompanije donirale prvenstveno državi za savladavanje posledica pandemije, građani su donirali humanitarnim organizacijama, mahom za lečenje dece. U poređenju sa 2019. godinom, 2020. godine su građani donirali mnogo više za humanitarne svrhe.Tokom 2021. građani su kroz masovna davanja bili manje aktivni nego prethodne (1.014 akcija do novembra 2021. godine, 1.302 akcija u 2020. godini, 1.289 akcija u 2019. godini). Svakako treba imati u vidu da su ovo raspoloživi podaci do kraja oktobra 2021. godine, što ostavlja prostor za rast navedenog broja akcija do kraja godine. Ko su najveći primaoci donacija?Gledajući načelno raspodelu donacija između države, neprofitnog sektora i direktno pojedinaca, oko 45 odsto ukupne vrednosti donacija ove godine je usmereno ka neprofitnim organizacijama.Međutim, moramo da imamo dve važne stvari u vidu. Zbog veće transparentnosti i odgovornosti, mnogi doniraju neprofitnim organizacijama, a krajnju korist od tih donacija često ima država, posebno kada govorimo o opremanju škola i bolnica.Takođe, najveći deo novca koji se donira je uplaćen jednoj organizaciji – Fondaciji Budi human, za lečenje dece i naših sugrađana. Iako donacije ka neprofitnom sektoru blago, ali konstantno rastu, ne možemo još da tvrdimo da je to dokaz vitalnosti čitavog sektora, već samo da je bazično pitanje lečenja i zdravstva u našem društvu i državi još uvek problem bez sistemskog rešenja.Kako ocenjujete 2020. godinu, kakva je bila za filantropiju u Srbiji? Koliko iznosi donirana suma po stanovniku? Tokom 2019. godine građani i kompanije donirali su 34,5 miliona evra, što je rast dobrotvornih davanja od 26 odsto u odnosu na 2018. godinu, a donirana suma po glavi stanovnika iznosila je oko 4,9 evra.Za 2020. godinu možemo reći da je definitivno obeležila pandemija i znatno uticala na dobročinstvo u Srbiji. Pre svega, darivano je mnogo više, čak 2,7 puta više nego u prethodnoj godini. Prema našem istraživanju „Srbija daruje 2020 – godišnji izveštaj o dobročinstvu“, u Srbiji su građani i kompanije donirali više od 90 miliona evra za opšte dobro. Ukupan iznos donacija za prevazilaženje posledica pandemije iznosio je 42 odsto. Posebno je važno da istaknemo da čak i davanja koja nisu povezana sa pandemijom, za koja smo brinuli da će biti zapostavljena, premašuju za više od 10 miliona evra ukupna davanja u 2019. godini. Takođe, broj akcija se povećao sa 3.037 u 2019. na 4.319 u 2020. godini. Zato je prosečna donacija po pojedincu sa 4,9 evra u 2019. godini porasla na 13 evra u 2020. godini. Pandemija je uticala i na to da su nakon nekoliko godina u kojima su davanja građana bila veća od davanja poslovnog sektora, ove godine kompanije kroz 38,1 odsto akcija darovale nešto više od polovine ukupne zabeležene darovane sume.Prosečna donacija po pojedincu sa 4,9 evra u 2019. godini porasla na 13 evra u 2020. godiniU Srbiji je čak sedam odsto stanovništva na granici siromaštva, dok se istovremeno dnevno u Srbiji baci dva miliona kilograma hrane. Može li se nešto promeniti da se ne baca toliko hrane dok istovremeno ogroman broj ljudi (pola miliona) gladuje? Problem prekomernog bacanja hrane je počeo da zadobija pažnju javnosti prethodnih godina. Jedna od inicijativa koja aktivno doprinosi rešavanju ovog, ne samo socijalnog, već i ekološkog problema, jeste kampanja „Spasimo hranu, spasimo humanost“. Pokrenuta od strane Koalicije za dobročinstvo, a predvođena Fondacijom Ana i Vlade Divac i uz podršku USAID-a, ova kampanja je od 23. avgusta do 9. oktobra omogućila da se 15,6 tona prehrambenih namirnica podeli građanima Srbije koji žive u siromaštvu. Ovo jeste važan, ali nadamo se tek početni korak u pravcu ostvarivanja pravednije distribucije hrane. U tom smislu, verujemo da je od odlučujućeg značaja zajedničko zalaganje neprofitnog, poslovnog i javnog sektora, kako na skretanju pažnje javnosti na ovaj gorući problem, tako i na nuđenju dugoročnih institucionalnih rešenja. Postoje neke jednostavne prakse koje slede zemlje u regionu i širom sveta. Koalicija za dobročinstvo se zalaže za hitno ukidanje PDV-a na hranu koja je pred istek roka trajanja, kompanijama koje odluče da doniraju tu hranu, kako je ne bi uništili. Dok vlada koristi svoju zabrinutost zbog zloupotrebe takve regulatorne promene, ista zabrinutost se može iskazati za skoro svaku predloženu promenu u zakonu. Zajedno sa takvom promenom, očekivalo bi se da će se uspostaviti zaštitne mere i kontrole kako bi se osiguralo da zlonamerni akteri ne zloupotrebljavaju takvo izuzeće od PDV-a. Ovo je uspešno urađeno u velikom broju zemalja EU, u Srbiji je potrebna samo politička volja.Koje oblasti ove godine dominiraju po iznosu donacija, u koje sektore je najviše donirano i jesu li rađene neke procene i šta su pokazale, kakvi su efekti donacija u Srbiji? Najveći iznos donacije u 2021. godini je bio usmeren ka obrazovanju, tačnije, preko 3,5 miliona evra, za Nordeus fondaciju, ali naravno, tek očekujemo da vidimo rezultate. Druga po redu podržana oblast je zdravstvo sa iznosom više od dva miliona evra u donacijama, a sigurno će biti i mnogo više, zbog novca koji smo svi zajedno prikupljali za lečenje dece ovih dana. Treća po redu podržana oblast je javna infrastruktura, sa više od 1,2 miliona evra, što je dobra vest. Najveći deo ove sume (više od milion evra) doniran je u okviru projekta za izgradnju pasarele u Radničkoj ulici u Beogradu, od strane preduzeća Commercial Developments d. o. o. Beograd. U Srbiji nažalost još uvek ne postoji sistemsko merenje efekata koji donacije ostvaruju. Međutim, mi u Catalyst Balkans se trudimo da donacije grupišemo po nameravanom efektu koji donator želi da ostvari. Tako razlikujemo jednokratne i strateške donacije. U tom smislu, najveći iznos je bio usmeren na strateške akcije (skoro polovina ukupnog doniranog iznosa). Što se tiče samo davanja za borbu protiv posledica korona virusa, situacija je slična, s tim što strateška davanja čine još veći udeo (61 odsto ukupnog iznosa). U poređenju sa prethodnim godinama ovo je značajna promena, s obzirom na to da su tada preovladavala jednokratna davanja.Koliko ima još potencijala u Srbiji za razvoj filantropije i na koji način se davanja mogu povećati? Jedan od njih je ukidanje PDV-a na doniranu robu.Filantropija u Srbiji već godinama raste, ne samo kada govorimo o vrednosti darivanja, već i o uključivanju novih aktera, kako donatora, tako i primalaca. Koalicija za dobročinstvo je predložila niz važnih zakonskih i regulatornih promena čije usvajanje bi stvorilo povoljnije okruženje za darivanje u Srbiji. Među njima je i ukidanje PDV-a na doniranu robu i usluge, promena za koju verujemo da bi stimulisala značajno povećanje nivoa darivanja kompanija i malih i srednjih preduzeća prema neprofitnim organizacijama i institucijama.Za rast davanja građana, značajno je da uvedemo poreske podsticaje, što se može desiti kroz planirani prelazak na sintetički poreski sistem. Srbija je jedna od poslednjih država u Evropi koja nema nikakve podsticaje za građane koji doniraju. Treća stvar je da neprofitne organizacije više rade na izgradnji zajednice podržavalaca oko svojih misija. Ljudi doniraju kada ih pozovete da to učine, ne traže sami prilike da doniraju tek tako. Zato neprofitne organizacije moraju još dosta da uče kako da svojoj zajednici daju priliku i kako da pozovu svoje podržavaoce na akciju. Na kraju, dobročinstvo možemo razviti i uvođenjem inovacija i novih načina doniranja. Mobilno bankarstvo i IPS plaćanja putem QR kodova su nedavno postali popularni, a to još nije iskorišćeno u filantropiji. Praktično svaka inovacija u FinTech industriji se može primeniti i u dobročinstvu.

Za podršku porodici i porodilištima u regionu 700.000 evra

700.000 evra za regionalni projekat „Podrška porodici“ i donacije porodilištima

Podrška porodici u Srbiji

Podrška porodici širom regiona

Briga o zdravlju, deci i mladima

Ostavite odgovor Odustani od odgovora

Vreme je novac, štedimo ga za vas.

Povezani sadržaji

Požarevac i Bambi otpočeli projekat obnove „Bambi parka“

Strauss adriatic dobitnik specijalne nagrade za posvećenost i rezultate u razvoju internih talenata

Poklon kompanije NIS učenicima na Kosovu i Metohiji

Nathan Koeshall (Catalyst Balkans): Donacije za borbu protiv kovida skoro stale u 2021.

NOVA EKONOMIJA

prtplatite se za čitanje premium sadržaja

Vreme je novac, štedimo ga za vas.

Vreme je novac,
štedimo ga za vas.

Vreme je novac,
štedimo ga za vas.