Autor: Nova Ekonomija

Zdravlje u centru našeg rada

I ove godine kompanija je imala priliku da ponovo doprinese boljoj, zdravijoj, i „zelenijoj“ budućnostiStrategija održivog poslovanja za kompaniju AstraZeneca znači usmeravanje svih naših kapaciteta u ostvarivanje najz...

I ove godine kompanija je imala priliku da ponovo doprinese boljoj, zdravijoj, i „zelenijoj“ budućnosti

Strategija održivog poslovanja za kompaniju AstraZeneca znači usmeravanje svih naših kapaciteta u ostvarivanje najznačajnijeg cilja koji svako društvo ima – a to je doprinos opštem zdravlju populacije. Zdravlje ljudi, zdrava planeta i poslovanje kompanija su međusobno povezani, te promena u jednom segmentu uslovljava promene u druga dva. Mi kao kompanija kontinuirano težimo većoj održivosti poslovanja. Naši napori u tom aspektu idu dalje od dostizanja godišnjih ciljeva i dugoročnih aspiracija, mi idemo u smeru da unapređujemo naš način razmišljanja i naše principe rada kako bismo se prilagodili vremenu i okruženju koje se menja. Ovo je ujedno i naša odgovornost i poslovna prilika.

Uprkos izazovima koje donosi svet zahvaćen pandemijom, naš tim u Srbiji, kao i timovi širom sveta, nastavili su da pružaju svoj doprinos i tokom 2021. godine u okviru sva tri osnovna principa oko kojih smo izgradili našu strategiju održivosti, a koji stavljaju zdravlja u središte našeg rada – pristup zdravstvenoj zaštiti, zaštita životne sredine i etika i transparentnost.

Ova godina pružila je za kompaniju AstraZeneca Srbija priliku da ponovo doprinesemo boljoj, zdravijoj i „zelenijoj“ budućnosti. Svaka promena – velika ili mala – može da učini razliku.

AZ Forest

Zaposleni u kompaniji AstraZeneca Srbija tradicionalno sprovode akciju sadnje drve¬ća, u okviru globalne inicijative kompanije da do 2025. godine zasadi 50 miliona stabala širom sveta, a u cilju ublažavanja negativnih uticaja klimatskih promena na ljude i planetu. Ove godine sadnja je bila pod okriljem „Tree for Belgrade“ inicijative, pod pokroviteljstvom Njene ekselencije Sian MacLeod, ambasadorke Velike Britanije u Republici Srbiji i prof. dr Zorana Radojičića, gradonačelnika Beograda. Osim naše kompanije, još 15 drugih britanskih kompanija se priključilo akciji. Ukupno je zasađeno 190 sadnica, a doprinos kompanije AstraZeneca je ove godine bio 70 sadnica, odnosno 10 više u odnosu na prošlu godinu, pa sada mali deo na obali Save ima šumu koju smo sa ponosom zasadili.

GOGREEN – Prvo električno vozilo u „floti“

Nastavljamo započeto! Pored toga što smo sve bliži cilju da u našem voznom parku budu isključivo hibridna vozila, ove godine smo otišli korak dalje i započeli sa nabavkom električnih vozila za naše zaposlene. Globalni cilj kompanije je da do 2025. ne poseduje nijedno vozilo koje nije električno ili hibridno. Duboko verujemo da ovim zahvaljujući ovim aktivnostima možemo doprineti globalnom smanjenju zagađenja životne sredine.

Young Health Programme

MISIJA: KISEONIK – Program prevencije pušenja u Srbiji 2021.

Pokret za prevenciju pušenja i upotrebe duvana kod dece i mladih MISSION: OXYGEN je u cilju širenja uti¬caja i podizanja svesti među najmlađima, ali i među roditeljima, učiteljima i nastavnicima, 2021. godine ušao u svoju završnu, treću, godinu, koja je, iako je protekla u uslovima pandemije, imala brojne aktivnosti. Onlajn kampanja je omogućila preko milion pregleda i interakcija („total reach“) na društvenim medijima i stotine hiljada ukupnog angažovanja na četiri platforme društvenih medija (Facebook, Instagram, TikTok i YouTube). Napravljeno je više od 50 dizajniranih postova, infografika i video-zapisa. Jedan veliki striming panel: #StaKodTebePali za Svetski dan bez duvana organizovan je sa hiljadama pregleda.

Zaposleni kompanije AstraZeneca su kao volonteri programa učestvovali u organizovanom prikupljanje potpisa za peticiju za hitno usvajanje Predloga izmena i dopuna Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, što je rezultiralo sa skoro 3.000 potpisa za peticiju.

U izradi je i platforma za e-učenje za nastavnike gde mogu pronaći posebno dizajniran nastavni plan i program, koji pomaže nastavnicima da promovišu zdrave navike među svojim učenicima.

Negujemo različitost i inkluziju

Različitost i inkluzija su jedne od vrednosti naše kompanije. Godinama se trudimo da gajimo ovu vrstu kulture i da gradimo atmosferu u kojoj bi zaposleni mogli da izraze svoje mišljenje i stavove isključujući mogućnost predrasuda i diskriminacija vezanih za individualne karakteristike svakog od nas (pol, nacionalnost, vera, seksualno opredeljenje). Osmi mart je praznik kojem uvek pridajemo veliki značaj, te ni ove godine nismo propustili priliku da ga, uprkos nepovoljnoj epidemiološkoj situaciji, obeležimo virtuelnim događajem.

Posebno iznenađenje za naše zaposlene bili su pokloni – reciklirane fascikle sa logom kompanije – pripremljeni od ništa manje posebnog udruženja Eco Bag. Reč je o ekološko-socijalnom preduzeću, Eco Bag, koje se bavi reciklažom korišćenih vinila-banera iz reklamnih kampanja, a zapošljava žene starije od 45 godina koje, prema procenama, nažalost pripadaju teško zapošljivoj kategoriji. Misija ovog preduzeća je promocija društveno odgovornog poslovanja uz izuzetan doprinos održivosti upravljanjem specifičnim otpadom kome bi trebalo i do 1.500 godina da se raspadne u prirodi. Ova divna ideja i divna namera udruženja nas nimalo nisu ostavile ravnodušnim, pa je upravo Eco Bag bio naš izbor.

Pametne klupe – Inovacija i održivost posvećene boljem i zdravijem svetu

AstraZeneca je tokom 2021. godine postala deo jedinstvene strategije unapređenja javnog zdravlja i očuvanja životne sredine sponzorisanjem pametne klupe u bolničkom krugu Instituta u Sremskoj Kamenici. Pametna klupa predstavlja jedinstveno rešenje koje pomaže da se stvori bolje iskustvo na otvorenom u okviru bolničkih centara za pacijente, njihove porodice i lekare.

Klupa povezuje digitalni i fizički svet preko besplatne Wi-Fi mreže, solarnih punjača za mobilne uređaje, kao i digitalno-edukativnog portala. Edukativni sadržaj na portalu je posvećen i lekarima i pacijentima, kao i njihovim porodicama, i nudi sveobuhvatan uvid u česte i ozbiljne zdravstvene probleme.

Ovom inicijativom smo još jednom potvrdili da je „Pacijent u središtu svega što radimo“, vrednost za koju se nedvosmisleno i konstantno borimo.

Doprinos podizanju svesti o problemu nasilja u porodici

U AstraZeneca Srbija se trudimo da doprinesemo poboljšanju položaja svih u zajednici u kojoj živimo, a pogotovo ugroženih grupa. U 2021. godini smo radili na dizanju svesti o problemu nasilja u porodici. Devet naših takmičara je trčalo na Beogradskom maratonu u majicama sa sloganom #nasilje_nema_opravdanje.

Takođe smo pokrenuli unutar kompanije inicijativu da se finansijski pomogne neprofitna organizacija koja pruža pomoć žrtvama nasilja. Da bismo postigli veći efekat, predložili smo da svi uplatimo istoj organizaciji, a zaposleni su imali mogućnost da pronađu, predlože i izglasaju ko će to biti, što su i učinili. Svi zaposleni koji su želeli da učestvuju su mogli da uplate sredstva društvu, a na kraju akcije je prikupljeni iznos udvostručen donacijom naše kompanije.

Serbia Business Run

Serbia Business Run predstavlja događaj koji spaja zaposlene iz različitih kompanija, kroz četiri poslovne trke (na 5 km), na teritoriji Srbije. Cilj ovog team building događaja je promocija zdravih navika i vrednosti, jačanje timskog duha, a humanitarni aspekt trke je mesto gde je kompanija AstraZeneca prepoznala dodatne zajedničke vrednosti. AstraZeneca već nekoliko godina učestvuje na ovoj manifestaciji.

Ove godine naš tim je brojao 15 kolega, a ono na šta smo posebno ponosni je učestvovanje u humanitarnoj Charity zoni, gde je AstraZeneca, kroz saradnju sa Fondacijom Ana i Vlade Divac, donirala sredstva za školovanje jednog talentovanog deteta iz ugroženih sredina.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor Odustani od odgovora

Povezani sadržaji

2021

Požarevac i Bambi otpočeli projekat obnove „Bambi parka“

Sadnjom 300 stabala zimzelenog i listopadnog drveća, Grad Požarevac i kompanija Bambi, započeli su projekat obnove i ozelenjavanja nekadašnjeg „Bambi parka“. Novih 300 stabala će tokom svog rasta na godišnjem nivou osloboditi dovoljno kiseonika za 150 četvoročlanih porodica. Ambiciozan poduhvat obnove „Bambi parka“ podrazumeva i izgradnju sportskih, zabavno-rekreativnih i dečijih sadržaja, kao i dodatnih zelenih površina, a prvi rezultati biće vidljivi već u maju naredne godine. „Požarevac je naš dom, a prema domu se uvek odnosite sa poštovanjem i ponosom. Projektom obnove „Bambi parka“ ne samo da ćemo oplemeniti zelene površine i građanima omogućiti uživanje u prijatnom ambijentu, već ćemo i mladim generacijama poslati snažnu poruku o važnosti odgovornog odnosa prema životnoj sredini, afirmisati volonterski rad, kao i značaj rekreacije i zdravih stilova života. Drago nam je da viziju lepšeg i održivijeg grada delimo sa kompanijom Bambi i verujem da ćemo kao i do sada partnerski raditi na boljoj budućnosti za generacije koje dolaze“, izjavio je Saša Pavlović, gradonačelnik Požarevca. Više od pola veka kompanija Bambi je pouzdan partner lokalne zajednice, a svoj uspeh ne posmatra samo kroz finansijske rezultate, već i kroz prizmu zadovoljstva zaposlenih i prosperitet zajednice u kojoj posluje.„Kao što smo i do sada bili sinonim radosti i detinjstva, želimo da održivim i odgovornim poslovanjem, generacijama koje dolaze pružimo priliku za lepšu budućnost. Upravo zato, zaštita životne sredine je u našem fokusu, a sadnja prvih 300 stabala je samo prva u nizu inicijativa koje planiramo u narednom periodu, pored rekonstrukcije letnje pozornice, izgradnje sportskog terena od recikliranog materijala i mnogih drugih“, istakao je Ivan Jovanović, menadžer za odnose sa javnošću kompanije Bambi. Zaštita životne sredine od izuzetnog je značaja, naročito ako se uzme u obzir da je Srbija nedavno otvorila Klaster četiri koji, osim ostalih, obuhvata i poglavlje 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene. Lokalne inicijative poput obnove „Bambi parka“ i snažna lokalna saradnja privatnog i javnog sektora ne samo da je snažna poruka opredeljenosti svih zainteresovanih strana ka održivim i zelenim rešenjima, već i važan korak na putu priključenja evropskoj porodici naroda.

2021

Strauss adriatic dobitnik specijalne nagrade za posvećenost i rezultate u razvoju internih talenata

Među brojnim domaćim i internacionalnim kompanijama, Strauss Adriatic istakla se kao kompanija koja pruža kvalitetne i napredne programe razvoja talenata na svim nivoima. Prepoznata na tržištu zbog sv...

2021

Poklon kompanije NIS učenicima na Kosovu i Metohiji

U želji da učenicima sa Kosova i Metohije daruje novogodišnje poklone i učini predstojeće praznike što lepšim, kao i da motiviše mlade da se bave sportom, kompanija NIS doni...

2021

Nathan Koeshall (Catalyst Balkans): Donacije za borbu protiv kovida skoro stale u 2021.

Procenili smo da je donirano više od 90 miliona evra u 2020, što je više nego sveukupno 2017, 2018. i 2019. godine. Mnogo više je donirano, čak 2,7 puta više nego u prethodnoj godini. U 2021. godini donacije za borbu protiv korona virusa su praktično stale. Čini se da iz zdravstvenih ustanova nema novih spiskova potreba. Država nije bila transparentna i nije objavila kako je potrošila sav novac doniran na račun RFZO-a, zbog čega je jedan deo kompanija izgubio poverenjeNathan Koeshall, direktor i suosnivač fondacije Catalyst BalkansPrema poslednjim podacima Catalyst Balkans, da li su ove i prethodne godine, koju je obeležila korona kriza, najveći doprinos donacijama dale medicinske i farmaceutske kuće i koliko su građani i kompanije Srbiji donirali za borbu protiv posledica korone u 2020. godini? Ima li promena u 2021. godini?Catalyst Balkans već osam godina prikuplja i analizira podatke o donacijama građana i kompanija za opšte dobro, i prošle godine smo imali zaista pune ruke posla. To nije bila samo godina krize, već i godina solidarnosti. Procenili smo da je donirano više od 90 miliona evra u 2020, što je više nego sveukupno 2017, 2018. i 2019. godine. Za borbu protiv pandemije donirano je 42 odsto tog iznosa, a korporativni sektor je svojom brzom reakcijom pokazao liderstvo i agilnost u suočavanju sa krizom. Bez njihovog doprinosa, bilo bi nabavljeno mnogo manje opreme za zdravstvene ustanove. Da, medicinske i farmaceutske kuće imale su neizmeran značaj, mada moramo da budemo fer i spomenemo prerađivačku, prehrambenu i naftnu industriju kao značajne donatore u borbi protiv ove krize.Sa druge strane, ove godine će definitivno biti manji iznosi. Donacije za borbu protiv korona virusa su praktično stale i u prvih deset meseci ove godine donirano je samo 180.000 evra za tu svrhu, i to isključivo od strane poslovnog sektora. Kada uzmemo u obzir i da inflacija donosi novu neizvesnost i da generalno nakon velikih kriza i rasta filantropije, dolazi u narednoj godini do pada (što smo videli i nakon poplava), jasno je da će ova godina biti znatno drugačija, ali još je ostalo da se sakupe podaci za novembar i decembar.Ove godine su najveći donatori IT sektor, građevinska industrija i ponovo naftna. Najveća donacija je ulaganje tri miliona dolara u Nordeus fondaciju, koja će biti fokusirana na obrazovanje.Šta je uticalo na smanjenje donacija za borbu protiv korone i ko su bili najveći donatori za smanjenje posledica pandemije?Kao što smo već naveli, donacije za borbu protiv korone su praktično stale, i jedino bismo mogli da navedemo Janssen-Cilag KFT, Unilever, Komercijalnu banku, Avast i Krušik, koji se izdvajaju u ovoj oblasti. Pretpostavljamo da ima više razloga za smanjenje donacija za ovu svrhu. Prvo, čini se da iz zdravstvenih ustanova nema novih poziva i spiskova potreba. Drugo, država nije bila transparentna i nije objavila kako je potrošila sav novac doniran na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), zbog čega je jedan deo kompanija izgubio poverenje. Međutim, i dalje postoji velika potreba za podrškom u zajednicama, posebno imajući u vidu trenutno ekonomsko stanje.Koliko su građani bili aktivni u humanitarnim donacijama? Dok su prošle godine kompanije donirale prvenstveno državi za savladavanje posledica pandemije, građani su donirali humanitarnim organizacijama, mahom za lečenje dece. U poređenju sa 2019. godinom, 2020. godine su građani donirali mnogo više za humanitarne svrhe.Tokom 2021. građani su kroz masovna davanja bili manje aktivni nego prethodne (1.014 akcija do novembra 2021. godine, 1.302 akcija u 2020. godini, 1.289 akcija u 2019. godini). Svakako treba imati u vidu da su ovo raspoloživi podaci do kraja oktobra 2021. godine, što ostavlja prostor za rast navedenog broja akcija do kraja godine. Ko su najveći primaoci donacija?Gledajući načelno raspodelu donacija između države, neprofitnog sektora i direktno pojedinaca, oko 45 odsto ukupne vrednosti donacija ove godine je usmereno ka neprofitnim organizacijama.Međutim, moramo da imamo dve važne stvari u vidu. Zbog veće transparentnosti i odgovornosti, mnogi doniraju neprofitnim organizacijama, a krajnju korist od tih donacija često ima država, posebno kada govorimo o opremanju škola i bolnica.Takođe, najveći deo novca koji se donira je uplaćen jednoj organizaciji – Fondaciji Budi human, za lečenje dece i naših sugrađana. Iako donacije ka neprofitnom sektoru blago, ali konstantno rastu, ne možemo još da tvrdimo da je to dokaz vitalnosti čitavog sektora, već samo da je bazično pitanje lečenja i zdravstva u našem društvu i državi još uvek problem bez sistemskog rešenja.Kako ocenjujete 2020. godinu, kakva je bila za filantropiju u Srbiji? Koliko iznosi donirana suma po stanovniku? Tokom 2019. godine građani i kompanije donirali su 34,5 miliona evra, što je rast dobrotvornih davanja od 26 odsto u odnosu na 2018. godinu, a donirana suma po glavi stanovnika iznosila je oko 4,9 evra.Za 2020. godinu možemo reći da je definitivno obeležila pandemija i znatno uticala na dobročinstvo u Srbiji. Pre svega, darivano je mnogo više, čak 2,7 puta više nego u prethodnoj godini. Prema našem istraživanju „Srbija daruje 2020 – godišnji izveštaj o dobročinstvu“, u Srbiji su građani i kompanije donirali više od 90 miliona evra za opšte dobro. Ukupan iznos donacija za prevazilaženje posledica pandemije iznosio je 42 odsto. Posebno je važno da istaknemo da čak i davanja koja nisu povezana sa pandemijom, za koja smo brinuli da će biti zapostavljena, premašuju za više od 10 miliona evra ukupna davanja u 2019. godini. Takođe, broj akcija se povećao sa 3.037 u 2019. na 4.319 u 2020. godini. Zato je prosečna donacija po pojedincu sa 4,9 evra u 2019. godini porasla na 13 evra u 2020. godini. Pandemija je uticala i na to da su nakon nekoliko godina u kojima su davanja građana bila veća od davanja poslovnog sektora, ove godine kompanije kroz 38,1 odsto akcija darovale nešto više od polovine ukupne zabeležene darovane sume.Prosečna donacija po pojedincu sa 4,9 evra u 2019. godini porasla na 13 evra u 2020. godiniU Srbiji je čak sedam odsto stanovništva na granici siromaštva, dok se istovremeno dnevno u Srbiji baci dva miliona kilograma hrane. Može li se nešto promeniti da se ne baca toliko hrane dok istovremeno ogroman broj ljudi (pola miliona) gladuje? Problem prekomernog bacanja hrane je počeo da zadobija pažnju javnosti prethodnih godina. Jedna od inicijativa koja aktivno doprinosi rešavanju ovog, ne samo socijalnog, već i ekološkog problema, jeste kampanja „Spasimo hranu, spasimo humanost“. Pokrenuta od strane Koalicije za dobročinstvo, a predvođena Fondacijom Ana i Vlade Divac i uz podršku USAID-a, ova kampanja je od 23. avgusta do 9. oktobra omogućila da se 15,6 tona prehrambenih namirnica podeli građanima Srbije koji žive u siromaštvu. Ovo jeste važan, ali nadamo se tek početni korak u pravcu ostvarivanja pravednije distribucije hrane. U tom smislu, verujemo da je od odlučujućeg značaja zajedničko zalaganje neprofitnog, poslovnog i javnog sektora, kako na skretanju pažnje javnosti na ovaj gorući problem, tako i na nuđenju dugoročnih institucionalnih rešenja. Postoje neke jednostavne prakse koje slede zemlje u regionu i širom sveta. Koalicija za dobročinstvo se zalaže za hitno ukidanje PDV-a na hranu koja je pred istek roka trajanja, kompanijama koje odluče da doniraju tu hranu, kako je ne bi uništili. Dok vlada koristi svoju zabrinutost zbog zloupotrebe takve regulatorne promene, ista zabrinutost se može iskazati za skoro svaku predloženu promenu u zakonu. Zajedno sa takvom promenom, očekivalo bi se da će se uspostaviti zaštitne mere i kontrole kako bi se osiguralo da zlonamerni akteri ne zloupotrebljavaju takvo izuzeće od PDV-a. Ovo je uspešno urađeno u velikom broju zemalja EU, u Srbiji je potrebna samo politička volja.Koje oblasti ove godine dominiraju po iznosu donacija, u koje sektore je najviše donirano i jesu li rađene neke procene i šta su pokazale, kakvi su efekti donacija u Srbiji? Najveći iznos donacije u 2021. godini je bio usmeren ka obrazovanju, tačnije, preko 3,5 miliona evra, za Nordeus fondaciju, ali naravno, tek očekujemo da vidimo rezultate. Druga po redu podržana oblast je zdravstvo sa iznosom više od dva miliona evra u donacijama, a sigurno će biti i mnogo više, zbog novca koji smo svi zajedno prikupljali za lečenje dece ovih dana. Treća po redu podržana oblast je javna infrastruktura, sa više od 1,2 miliona evra, što je dobra vest. Najveći deo ove sume (više od milion evra) doniran je u okviru projekta za izgradnju pasarele u Radničkoj ulici u Beogradu, od strane preduzeća Commercial Developments d. o. o. Beograd. U Srbiji nažalost još uvek ne postoji sistemsko merenje efekata koji donacije ostvaruju. Međutim, mi u Catalyst Balkans se trudimo da donacije grupišemo po nameravanom efektu koji donator želi da ostvari. Tako razlikujemo jednokratne i strateške donacije. U tom smislu, najveći iznos je bio usmeren na strateške akcije (skoro polovina ukupnog doniranog iznosa). Što se tiče samo davanja za borbu protiv posledica korona virusa, situacija je slična, s tim što strateška davanja čine još veći udeo (61 odsto ukupnog iznosa). U poređenju sa prethodnim godinama ovo je značajna promena, s obzirom na to da su tada preovladavala jednokratna davanja.Koliko ima još potencijala u Srbiji za razvoj filantropije i na koji način se davanja mogu povećati? Jedan od njih je ukidanje PDV-a na doniranu robu.Filantropija u Srbiji već godinama raste, ne samo kada govorimo o vrednosti darivanja, već i o uključivanju novih aktera, kako donatora, tako i primalaca. Koalicija za dobročinstvo je predložila niz važnih zakonskih i regulatornih promena čije usvajanje bi stvorilo povoljnije okruženje za darivanje u Srbiji. Među njima je i ukidanje PDV-a na doniranu robu i usluge, promena za koju verujemo da bi stimulisala značajno povećanje nivoa darivanja kompanija i malih i srednjih preduzeća prema neprofitnim organizacijama i institucijama.Za rast davanja građana, značajno je da uvedemo poreske podsticaje, što se može desiti kroz planirani prelazak na sintetički poreski sistem. Srbija je jedna od poslednjih država u Evropi koja nema nikakve podsticaje za građane koji doniraju. Treća stvar je da neprofitne organizacije više rade na izgradnji zajednice podržavalaca oko svojih misija. Ljudi doniraju kada ih pozovete da to učine, ne traže sami prilike da doniraju tek tako. Zato neprofitne organizacije moraju još dosta da uče kako da svojoj zajednici daju priliku i kako da pozovu svoje podržavaoce na akciju. Na kraju, dobročinstvo možemo razviti i uvođenjem inovacija i novih načina doniranja. Mobilno bankarstvo i IPS plaćanja putem QR kodova su nedavno postali popularni, a to još nije iskorišćeno u filantropiji. Praktično svaka inovacija u FinTech industriji se može primeniti i u dobročinstvu.

Zdravlje u centru našeg rada

AZ Forest

GOGREEN – Prvo električno vozilo u „floti“

Young Health Programme

Negujemo različitost i inkluziju

Pametne klupe – Inovacija i održivost posvećene boljem i zdravijem svetu

Doprinos podizanju svesti o problemu nasilja u porodici

Serbia Business Run

Ostavite odgovor Odustani od odgovora

Vreme je novac, štedimo ga za vas.

Povezani sadržaji

Požarevac i Bambi otpočeli projekat obnove „Bambi parka“

Strauss adriatic dobitnik specijalne nagrade za posvećenost i rezultate u razvoju internih talenata

Poklon kompanije NIS učenicima na Kosovu i Metohiji

Nathan Koeshall (Catalyst Balkans): Donacije za borbu protiv kovida skoro stale u 2021.

NOVA EKONOMIJA

prtplatite se za čitanje premium sadržaja

Vreme je novac, štedimo ga za vas.

Vreme je novac,
štedimo ga za vas.

Vreme je novac,
štedimo ga za vas.