Connections for Actions – Germany & Serbia 2014

Panel diskusija „Sigurnost za nove investicije”

Predstavnici stranih investitora i diplomate istakli su da je Srbija atraktivno mesto za strane investicije, ali da država mora izmeniti zakonodavni okvir jer vlasnici stranog kapitala nisu zadovoljni zakonima koji regulišu privređivanje u Srbiji i veruju da će izmena propisa pozitivno uticati na poslovni ambijent

Promena zakona za stabilniji ambijent
Nemačka je jedan od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije iz Evropske unije i jedan od vodećih investitora, tačnije u Srbiji posluje 370 nemačkih kompanija u kojima radi 25.000 ljudi.

Najavljene reformske mere Vlade su dobre, međutim, predstoje tek važni potezi koji se odnose na jačanje pravne sigurnosti, a koji su neophodni da bi se poboljšao privredni ambijent i time ispunili zahtevi investitora, poručili su učesnici Panel diskusije „Sigurnost za nove investicije” koji je organizovao Business Info Group u saradnji sa DSW-om (Nemačko-srpskim privrednim udruženjem).

Kako bi Srbija postala interesantije tržište za ulaganje stranim investitorima, u planu je izmena i donošenje brojnih zakona, najavila je na tom skupu Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evrointegracije.
„Strane direktne investicije trebalo bi da budu jedan od konkretnih benefita evrointegracija, koje će nam pomoći da osnažimo ekonomiju i postanemo atraktivna tačka na evropskoj i svetskoj mapi za investiranje. Time bi se uticalo i na smanjenje nezaposlenosti, što je jedan od ciljeva ekonomskih reformi“, izjavila je ministarka. U procesu evrointegracija i podsticanja investicija potrebno je da država pokaže svoju efikasnost na terenu da bi zemlja, kako je dodala, postala poželjan partner za investitore.

„Očekujem do kraja godine da napravimo konsenzus u parlamentu u pogledu nove legislative i promene zakonodavnog okvira koji će omogućiti stabilniji privredni ambijent. Usvajanje zakona o radu, privatizaciji stečaju, a sa tim i rešavanje gorućih problema domaće privrede, povoljno će uticati na ekonomsko okruženje „, najavila je ona.

Ocene iz Nemačke
Nije dovoljan legitimitet koji je Vlada dobila, već je potrebna implementacija navedenih propisa, ukazala je ministarka zadužena za evrointegracije, i dodala da ne veruje da će biti lako stvoriti povoljnije uslove za ulaganje, ali prvi korak koji mora da se uradi je upravo usvajanje zakona. Na tome, takođe, insistiraju i predstavnici nemačkih investitora u Srbiji.

Hajnc Vilhelm, ambasador Nemačke u Srbiji, naglasio je da je u procesu pridruživanja evropskoj zajednici Srbija na dobrom putu i da pregovori sa EU mogu pomoći Srbiji u privlačenju investitora. Ocenio je da je Srbija atraktivno mesto za investiranje sa veoma dobrom, disciplinovanom i motivisanom radnom snagom. Istakao je, takođe, da je Nemačka jedan od najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije i jedan od najvećih investitora. Kompanije iz Nemačke koje su već uložile svoj novac pozitivno su odgovorile u anketi na pitanje da li bi ponovo investirale u Srbiju. „Čak 92 odsto od svih nemačkih kompanija koje posluju ovde izjasnilo se da bi ponovo investirale ovde. To je veoma veliki broj kompanija koje su dale pozitivnu ocenu, ali treba još raditi na poboljšanju poslovnog i pravnog okruženja“, ocenio je Vilhelm.

Na tom planu, osnovne promene koje treba da budu urađene deo su poglavlja 23 i 24 koja bi trebalo, kako on očekuje, da budu uskoro otvorena, možda već ove ili sledeće godine. „Važno je unaprediti pravni okvir za investicije, koji se odnosi na Zakon o radu. Pregovori sa EU koji su počeli sigurno daju bolji utisak o Srbiji, jer jedan od najvećih problema ove zemlje predstavlja i dalje negativna slika o zemlji. I to je tužno, ali takva slika nije realna i najvažniji zadatak je raditi na popravljanju utiska o Srbiji u Nemačkoj i Evropi uopšte“, rekao je Vilhelm.

Problemi nepotizam i korupcija
Ambasador Švajcarske Žan Danijel Ruh, izjavio je da postoji zainteresovanost švajcarskih investitora da posluju u Srbiji i takođe ocenio da je početak pregovora sa EU važan korak koji jača poverenje potencijalnih investora i taj put je važan zbog sigurnijeg i stabilnijeg okvira za poslovanje. „Švajcarska je među prvim investitorima u Srbiji i naša spoljnotrgovinska razmena je u porastu. U tom smislu, i uspostavljanje srpsko-švajcarskog poslovnog udruženja, odnosno Komore, jeste znak poverenja švajcarskih kompanija koje veruju u budućnost srpske privrede”, ukazao je švajcarski ambasador. Kako je naglasio interes za ulaganje postoji i „ima dosta dobrih priča, ali isto tako i onih tužnih”. Naveo je dva problema koja se moraju rešavati, prvi je nepotizam i korupcija koja je i dalje duboka, a drugi je pravosuđe. Prema njegovom mišljenju Vlada ima viziju, a zadatke koje treba da rešava su: „Očistiti finanisijski sektor, prilagoditi uslove za tržište rada, pojednostaviti administrativne procedure, stvoriti predvidive uslove za poslovanje“. Drugi nivo koji predstoji, a koji je ujedno i teži, jeste implementacija zakona, rekao je švajcarski ambasador, dodajući da Srbija može da računa na podršku velike dijaspore koja živi u Švajcarskoj.

Ronald Zelinger, predsednik Nemačko-srpskog privrednog udruženja i generalni direktor Hemofarma, ocenio je da su zadovoljni kvalitetom ljudi i njihovih proizvoda u Srbiji, ali da nisu zadovoljni zakonskim okvirima. „To bi moglo da se popravi mnogo jasnijim zakonima i većom transparentnošću, što bi moglo da dovede do dobrih rešenja”, rekao je Zelinger. Prema njegovoj oceni, Vlada ima veoma ambiciozan plan koji se odnosi na reforme i potrebno je ubzano delovati na tom planu. „Nadamo se da će se reforme zakona uskoro i dogoditi, optimistični smo. Vlada treba da bude otvorena za saradnju da čuje nove preodloge, ideje iz privrednog sektora i od predstavnika industrije i stručnjaka i da bude transparentna u toj diskusiji. I tada će doći do dobrih rešenja”, istakao je Zelinger.

Na finansijski sektor i problematična potraživanja (NPL) koja su saterala banke u gubitke osvrnula se Jelena Jović, generalni direktor kompanije za upravljanje potraživanja EOS Matrix koja je lider među kompanijama ove vrste u Evropi. Prema njenim rečima, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, tačnije član 39, onemogućava prodaju potraživanja. Zapravo banke ne mogu ustupiti svoja potraživanja od fizičkih lica bilo kome osim drugoj banci, što je potrebno što pre izmeniti.

„Naša kompanija je investitor iz Nemačka, a problem koji nas je zatekao u Srbiji odnosi se na nemogućnost investiranja u loše plasmane. Iznos ukupnih loših plasmana u Srbiji trenutno je veći od tri milijarde evra, dok je deo spornih potraživanja koja su nastala u sektoru rada sa fizičkim licima oko 400 miliona evra“, saopštila je ona. Pošto je zakonom zabranjena prodaja loših plasmana od fizičkih lica bankama, tom odredbom naneta je, kako je rekla, ogromna šteta finansijskom sistemu u Srbiji i time se Srbija apsolutno izdvojila na mapi evropskih zemalja kao jedina. Na primer, u Hrvatskoj, novoj članici EU, gde je prodaja potraživanja u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima moguća, u poslednje tri godine samo kroz delovanje EOS grupacije iz finansijskog sektora je izvezeno 60 miliona evra loših plasmana. Ako posmatramo celu EOS grupaciju, u 27 zemalja gde naša grupa posluje, samo u prošloj godini investicija u loše plasmane iznosila je više od 3,7 milijardi evra. U Srbiji, u istom periodu investicija u loša potraživanja bila je nula. Ova zabrana, kaže Jolović, ima više pravnih nedoslednosti, ne donosi nikakve pogodnosti za korisnike finansijskih usluga. Umesto da Zakon reguliše prava korisnika finansijskih usluga, jednostavno propisom se zabranjuje bilo kakva delatnost ustupanja potraživanja. S druge strane, da bi banke naplatile svoja sporna potraživanja moraju taj problem da rešavaju sudskim sporovima, što dodatno znači izdvajanje novca za sudske takse i troškove po tom osnovu, da bi možda jednog dana naplatila sporna potraživanja jer poznato je da sudski sporovi jako dugo traju. Takođe, kroz naplatu potraživanja sudskim putem dug se višestruko uvećava, na njega se dodaju sudske takse i troškovi advokata i na kraju kompletni ceh plaća dužnik.

„Važno je reći da se promenom spornog člana ni na koji način ne izigrava zaštita korisnika finansijskih usluga, što je cilj tog Zakona, jer samom prodajom potraživanja, odnosno ustupanjem potraživanja, nije moguće da novi poverilac dovede dužnika u nepovoljniji položaj u odnosu na onaj u kojem se nalazio kod originalnog poverioca. I nije moguće ni na koji način da novi poverilac doda dužniku dodatne troškove. Konačno, samom izmenom spornog člana umanjio bi se i kreditni rizik, a sredstva dobijena od prodaje potraživanja mogla bi dalje da se plasiraju na tržište. Samim time, kao rezultat problema prodaje potraživanja bankarski proizvodi bili bi jeftiniji kako za privredu, tako i za stanovništvo.

Olivera Bojić

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju