Da bi se rešili ekološki problemi potrebno vreme i stručnost

Trećina gradova u Srbiji i dalje nema merače kvaliteta vazduha u realnom vremenu, a u svim samoupravama sa preko 50.000 stanovnika postoji prekoračenje zagađanja vazduha. Prema zvaničnim izveštajima, 85,6 odsto neprečišćenih otpadnih voda se ispušta u vodotokove. Rešavanje problema zaštite životne sredine u Srbiji mora biti natpolitičko, uz dijalogu svih zainteresovanih strana, stručnjaka i šire javnosti, a ne samo ekoloških aktivista, ocenjeno je na debati „Kvalitet vode, vazduha i zemljišta, zaštita vitalnih resursa“ koju je organizovala Nova ekonomija.

Prema analizi Fiskalnog saveta od pre nekoliko godina, da bi se rešio problem prečišćavanja otpadnih voda u Srbiji potrebno je da se uloži oko pet milijardi evra.

Da bi Srbija rešila probleme u sektoru zaštite životne sredine, potrebno je vreme ali i stručnjaci. Njih je sve manje, smatra bivša rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović.

„Srbija se već sada suočava sa manjkom stručnjaka koji bi bili u stanju da rešavaju probleme iz ovih oblasti. Došlo je do satanizacije nauke i struke. Bez znanja mi ne možemo da izađemo na kraj sa ovakvim priblemima, a to se odrazilo na upise na pojedine fakultete koji predstavljaju personifikaciju takozvanog zla“, rekla je Popović.

Prema rečima profesorke Tehničkog fakulteta u Boru Snežane Šerbule, zagađenje životne sredine u Boru povećavalo tako što se povećavala proizvodnja ruda.

„Dolaskom komapnije Ziđin u Bor 2018. godine uglavnom se očekivao razvoj tog dela Srbije, više radnih mesta i veća pažnja na zaštiti životne sredine. To je najveća zabluda kada strane kompanije dolaze u našu zemlju, jer one dolaze ovde da bi iskoristile rudu i plemenite metale ali i da bi imale što manje troškove“, rekla je ona.

Kako je navela, od kada je kompanija Ziđin počela da iskopava rudu u Boru, koncentracija sumpor-dioksida se povećala i do 100 puta više od dozvoljene.

Koncentracija kancerogenih metala kao što su kadmijum, olovo, arsen je te 2019. godine prešla granicu koja je bila 90 puta veća od dozvoljene.

U međuvremenu je, podsetila je Šerbula, rekonstruisana topionica u Boru koja se i dalje nalazi u centru grada. Međutim, svi gasovi koji izlaze iz topionice se prečišćavaju tako da sada u centru grada nema sumpor-dioksida, arsena i kadmijuma.

Nezavisna ekspretkinja za klimatske promene i zeleni razvoj Danijela Božanić na panelu je iznela podatak da je Srbija od 2001. godine do 2020. godine izgubila sedam milijardi evra zbog štete i gubitaka koji su nastali usled elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa.

„Zamislite kolike ćemo tek imati štete i gubitke do 2050. godine kada će se stepen zagrejanosti povećati za tri Celzijusa, ako smo ovolike gubitke imali u periodu od dvadeset godina kada se stepen toplote povećao za 1,4 Celzijusa“, kazala je ona.

Poređenja radi, kako je dodala, Evropa je imala za 40 godina, od 1980. do 2020. godine, gubitke koji su bili posledica klimatskih promena u iznosu od 500 milijardi evra.

„Usled klimatskih promena imamo strašan gubitak vode i spuštanje podzemnog nivoa vode. Valjevski kraj, Požega i Divčibare koje se masovno grade nemaju vodu. I kada pošumljavamo, mi pošumljavamo biljkama koje imaju plitak koren, a voda je na sada većoj dubini“, kazala je ona.

Zbog svega toga, kako je istakla, potrebno je obratiti pažnju na koji se način ulaže u sanaciju zemljišta usled prirodnih katastrofa.

Bitno je, dodala je ona, da se obrati pažnja i na način gradnje, kako ne bi dolazilo do poplava, ali i da se novac pametno ulaže u ovoj oblasti.

Ovo je bila druga od šest debata koje će Nova ekonomija organizovati uz podršku grupe profesionalnih nacionalnih i lokalnih medija u Srbiji (N1, Vreme, Danas, FoNet, Južne vesti, Radio Boom93, Glas Šumadije, Radio 021, Ozon Press) u sklopu inicijative „Srbija 2030 – koji je naš put“ sa ciljem da pokrenemo društveni dijalog o temama koje su strateški važne za dalji pravac razvoja srpskog društva.

Cilj je da se kroz šest tematskih debata okupi od 15 do 20 kredibilnih ličnosti, stručnjaka u svojim oblastima, koji mogu da utiču na oblikovanje javnog mnjenja, različitih političkih opredeljenja i ideoloških stanovišta, ali privrženih demokratskom dijalogu.

* Ovaj događaj organizovan je uz podršku fondacije Hajnrih Bel i NED-a