Briga o zajedničkoj budućnosti
Sigurnost snabdevanja i očuvanje životne sredine nameću obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost kao prioritete energetske politike regiona i EU
Energetika je tokom poslednjih više od dva veka bila i ostala ključni faktor razvoja većine zemalja i bez obzira na to što se smatralo da će razvojem novih tehnologija potreba za energijom biti sve manja, energetika je i dalje osnovni stub ekonomskog razvoja. Na Drugoj godišnjoj konferenciji posvećenoj održivom razvoju energije u Jugoistočnoj Evropi, koju organizuje Business Info Group pod pokroviteljstvom Centralnoevropske inicijative i uz podršku Elektroprivrede Srbije, moglo se čuti kakva je energetska situacija u ovom regionu, ali i u EU danas, šta su prioriteti i šta nas u budućnosti očekuje.
Osnovni zahtev koji se u celom svetu stavlja pred energetiku, jeste da se obezbedi sigurnost snabdevanja, što je danas posebno izraženo, ali istovremeno i da se u prvi plan stavi zaštita životne sredine, odnosno korišćenje obnovljivih izvora energije, na čemu posebno insistira EU.
Miloš Banjac, pomoćnik ministra energetike i rudarstva, dodao je još jedan zahtev koji se danas sve češće postavlja, a to je da energija ne bude socijalna, već ekonomska kategorija i da se prihvati da ona ima svoju cenu.
Kada se radi o Srbiji, od pristupanja Energetskoj zajednici 2005. godine u naše zakonodavstvo implementiramo direktive EU, što je rezultiralo otvaranjem tržišta električne energije.
„Preostalo je da se pozabavimo više očuvanjem životne sredine, odnosno da primenimo direktivu o velikim ložištima i ove godine počinjemo da je realizujemo, kako bi se smanjila emisija sumpor-dioksida i oksida azota, kao i direktivu o industrijskim emisijama, čiju primenu smo odložili do 2027″, rekao je Banjac, dodajući da je Srbija primenila set direktiva o energetskoj efikasnosti i donela akcioni plan sa ciljem da se do 2018. godine ostvare uštede energije od devet odsto.
Prema rečima Petra Đokića, ministra industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske, održivi razvoj u najširem smislu je sistem koji obezbeđuje zaštitu životne sredine, ekonomski rast i očuvanje socijalne jednakosti.
„Republika Srpska je donela strategiju razvoja u ovom sektoru do 2030. godine, čime smo nastojali da strateškim planiranjem podstičemo razvoj energetike sa ciljevima obezbeđenja sigurnosti snabdevanja, povećanja efikasnosti proizvodnje, transporta, prenosa, distribucije i potrošnje energije, stvaranje uslova za ulaganje u energetski sektor, podsticanje energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije“, objasnio je Đokić, uz konstataciju da se strategijom predviđa investiranje skoro šest milijardi evra u energetski sektor RS, uglavnom u hidroelektrane i termoelektrane, do 2030. godine.
Regionalna energetska saradnja svakako donosi koristi za sve, a ministar prostornog uređenja Federacije Bosne i Hercegovine Desnica Radivojević naveo je najvažnije: uštede u operativnim troškovima, podršku u interventnim situacijama i smanjivanje troškova nabavke energije.
„Najveći troškovi su u termoelektranama, u kojima je veoma niska efikasnost. Na primer, produktivnost Kolubare je četiri puta veća u odnosu na Kreku. Od 5.000 zaposlenih u tom rudniku, samo je 1.000 rudara, a ostatak je uprava i administrativno osoblje“, skrenuo je pažnju Radivojević na probleme koje treba rešiti u BiH. I pored toga, prošle godine je izvezeno 30 odsto proizvodnje električne energije i ostvaren prihod od 171 milion evra po tom osnovu.
Za Evropu pitanje energetske sigurnosti je na vrhu prioriteta, a u tome značajnu ulogu igra Norveška, koja u EU izvozi 100 miliona kubnih metara gasa godišnje.
Ragnar Kamsvog, ambasador Norveške u Srbiji, ocenio je da integracije u evropsko energetsko tržište svima donose koristi, jer se stvara tržište koje dobro funkcioniše, sa dobrom infrastrukturom i zakonskim okvirom. Norveški ambasador je napomenuo i da 100 odsto električne energije ova zemlja dobija iz obnovljivih izvora.
Ipak, na evropskom tržištu dolazi i do nekih pomeranja uslovljenih sve većim udelom OIE. Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za snabdevanje na veliko u EPS-u, rekao je da je u poslednjih nekoliko godina došlo do dramatičnog pada profita elektroenergetskih kompanija, zbog pada cene struje na tržištu.
„Sve manje rade konvencionalni izvori, jer se povećava udeo rada OIE. Sama potrošnja stagnira ili pada, a tako je i u Srbiji i regionu, kao posledica dezindustrijalizacije. Veleprodajna cena dramatično pada, a cena električne energije krajnjim kupcima raste zbog raznih taksa, subvencija i mrežarine. Ti efekti će doći i u Srbiju“, istakao je Vlaisavljević.
U EU već više od dve decenije traju tržišne reforme i nakon tri energetska paketa daju rezultate, ali kako je primetio Ljubo Maćić, predsednik Saveta Agencije za energetiku, kupci umesto očekivanih nižih, plaćaju sve više cene. „Očekivalo se da tržišni mehanizmi obezbede dugoročno pouzdano snabdevanje, ali izgleda da to nije slučaj. Osim toga, potrošnja u EU prošle godine je bila na nivou iz 1990. godine“, ocenio je Maćić.
Loran Stokvis, ambasador Holandije, kazao je da su razlozi za primenu OIE globalno zagrevanje, klimatske promene i osećaj u međunarodnoj zajednici da moramo neštio da uradimo po pitanju naše zajedničke budućnosti.
„Drugi razlog je energetska sigurnost, jer iako smo u periodu nižih cena, ipak će energija ponovo biti sve skuplja. Alternativa je energetska efikasnost“, poručio je Stokvis.
Georg Rebernig, direktor Agencije za životnu sredinu Austrije, podsetio je na ciljeve EU 20/20/20 do 2020. godine, koji će za zemlje koje ulaze u EU postati deo zakonske regulative. U međuvremenu, EU je već spremila ciljeve za 2030. godinu.
Prema rečima Artura Bobovnickog, direktora sektora za međunarodnu saradnju slovačke Agencije za energetiku, energetska efikasnost je imperativ za EU zbog velike uvozne zavisnosti.
„EU je veoma osetljiva na bilo kakve prekide u snabdevanju energijom, a gasovodi sa istoka na zapad su veoma ranjivi, posebno ovih dana, zato je energetska efikasnost toliko važna“, podsetio je on.
Ulogu u sve većoj primeni OIE ima i Međunarodna finansijska korporacija kao deo Svetske banke, a menadžer regionalnog programa za obnovljive izvore energije Nebojša Arsenijević je rekao da u svakoj od država Zapadnog Balkana IFC radi na podršci nadležnim organima u unapređenju regulatornog okvira, pomaže kompanijama koje razvijaju OIE projekte i rade sa bankama koje nemaju iskustva sa projektima OIE.
Goran Vukojević, direktor Parsons Brikenhof u Srbiji, podsetio je na značaj OIE u EU.
„Udeo samo vetra je 10 odsto u ukupnoj proizvodnji, a 14 odsto u ukupnoj instalisanoj snazi. Razvoj OIE je pospešen subvencijom države, ali cena proizvedene struje iz OIE ima trend pada“, ukazao je Vukojević.