Drugi forum „Argumenti“

Srbija može da se izbori sa nezaposlenošću jedino sistemskim merama i aktivnošću više resora, a najvažnija je promena obrazovnog sistema, kaže Verica Kalanović.

„Na žalost i danas moramo da konstatujemo da je Srbija jedna od zemalja sa najvećom stopom nezaposlenosti, što je jedan od najvećih ekonomskih i društvenih problema“, istakla je potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović na forumu „Zapošljavanje i kriza“, u organizaciji Fondacije „Konrad Adenauer“ i Biznis info grupe.

Kalanovićeva je istakla da Evropi treba da se približimo i u standardima, navodeći da je u Norveškoj stopa nezaposlenosti tri i po odsto, Austriji 4,4, Sloveniji 7,3, Hrvatskoj i Mađarskoj oko 11 odsto, a u Srbiji je u aprilu bilo 22,2 odsto.

Trenutno smanjenje poreza i doprinosa na plate ne bi, prema njenim rečima, povećalo zaposlenost, već do toga može doći samo primenom sistemskih mera.

Ona je navela da je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 30. novembra bilo 735.000 ljudi.

Kalanovićeva je rekla da trećina poslodavaca kaže da ne može da nađe odogovarajuću radnu snagu na tržištu rada i da su neophodne promene u obrazovnom sistemu.

Ona je kazala da je druga sistemska mera – borba protiv „sive“ ekonomije, podsetivši da je na njenu inicijativu osnovana međuresorna radna grupa za reformu inspekcija.

Prema rečima predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranke Savić, nezaposlenost i velika zaduženost su osnovni problemi u Srbiji. Ona smatra da je Srbijom zavladala depresija i osećaj besperspektivnosti.

Ona je kazala da će prema podacima MMF-a, Srbija za pet godina doći među pet zemalja sa najvećom stopom nezaposlenosti u svetu, a ispred nje će biti samo Makedonija, Albanija, BiH, Južnoafrička republika i Grčka.

Kalanovićeva je, međutim, rekla da ne deli pesimizam Savićeve u ujedno izrazila sumnju u validnost navedenih podataka o kretanju nezaposlenosti u našoj zemlji.

Kalanovićeva je rekla da je vlada uvela olakšice poslodavcima kroz smanjenje poreza i doprinosa, kao i da je podrška direktnim investicijama za otvaranje novih radnih mesta dala rezultate u prethodnih pet godina.

Ona je ukazala da je u tom periodu zaposleno 33.000 ljudi kroz primenu programa Agencije za podsticanje stranih ulaganja i izvoza (SIEPA).

SIEPA je u tom razdoblju izdvojila 164 miliona evra podsticaja za ulaganja u vrednosti oko milijardu evra, naglasila je Kalanovićeva. Vansistemskim merama, kao što su na primer aktivnosti NSZ, godišnje se u Srbiji zaposli između 40 i 50 hiljada ljudi, ukazala je potpredsednica vlade.

VERICA KALANOVIĆ

ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Republike Srbije

HENRI BOHNET

Konrad Adenauer fondacija u Srbiji

RADMILA BUKUMIRIĆ KATIĆ

pomoćnica ministra rada i socijalne politike u Vladi Republike Srbije

RANKA SAVIĆ

predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata

BOJAN ĐURIĆ

poslanik Liberalno demokratske partije u Narodnoj skupštini Republike Srbije

Kalanovićeva je kazala da u strukturi nezaposlenih u Srbiji dosta njih radi u „sivoj“ zoni, koje treba uvesti u legalne tokove što će povećati prihode i dodala da ima puno na evidenciji NSZ pasivnih tražioca posla.

Direktor Fondacije „Konrad Adenauer“ u Srbiji Henri Bohnet je kazao da će, prema njegovom mišljenju, rešenja za privredne izazove u Srbiji biti dominantna za glasače na predstojećim izborima, od kojih će glavnu ulogu imati i pitanje smanjivanja nezaposlenosti.

Bohnet je naveo da će borba protiv nezaposlenosti biti jedan od prioriteta za novu vladu, koje god stranke je formirale.

Srbija je uprkos odlaganju odluke o dobijanju kandidature ostvarila veliki napredak u ekonomskim reformama, što je prepoznala EU, istakao je on.

Pomoćnica ministra rada i socijalne politike Radmila Bukumirić Katić kazala je da su proteklih godina prepoznati sektori u koje treba ulagati i koji stvaraju prostor za otvaranje novih radnih mesta.

Prema njenim rečima, država treba subvencijama da podrži industriju hrane, metalski kompleks, sektor saobraćajnih sredstava, kompanije u oblasti informatičko-komunikacionih tehnologija i industrije zdravlja.

Bukumirićeva je kazala da je ono što je prepoznato kao izazov, odnosno plan za sledeću godinu, jeste osnivanje Razvojne banke koja bi trebalo da pomogne malim i srednjim preduzećima, dodajući da fokus treba da bude i na restruktuiranju javnih preduzeća i reformi u zakonodavstvu.

Izvor: TANJUG

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Foto: Nova ekonomija

Pogledaj galeriju