Građanima treba pomoć u energetskoj tranziciji

Vlada Srbije je prepoznala da troškovi energetske tranzicije treba pravedno da se raspodele, kako bi se zaštitile najranjivije kategorije stanovnika, i da je to proces u kojem moraju da učestvuju svi akteri u društvu, jedna je od poruka  sa današnjeg panela „Pravedna tranzicija – energetsko siromaštvo i društvena pitanja“ na kojem se govorilo o energetskom siromaštvu u Srbiji.

Energetska tranzicija podrazumeva prelazak sa korišćenja proizvodnje energije iz neobnovljivih fosilnih goriva na obnovljive izvore energije.

Panel o energetskom siromaštvu je održan na 12.  Međunarodnim danima  energetike i investicija na Novosadskom sajmu u organizaciji Novosadskog sajma, Grada Novog Sada i Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, u partnerstvu sa Američkom agencijom za međunarodni razvj (USAID) i njenim projektom “Bolja energija“.

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji  otvorila je panel i navela da je tema pravedne energetske tranzicije izuzetno važna za Srbiju zbog oslonjenosti zemlje na fosilna goriva, a da će 30.000 radnika zaposlenih u energetskom sektoru i petina populacije koja spada u najsiromašnije najverovatnije trpeti negativne posledice takve tranzicije.

Prema procenama tela UN, energetska tranzicija u Srbiji može da se obavi za 12 do 15 godina, ako se primeni sistemski pristup i ako se uključe sva relevantna ministarstva, ne samo Ministarstvo energetike ili životne sredine.

Dodaje i da će komunikacija sa građanima i medijima biti ključna za uspeh zelene tranzicije, a da otpor promenama mora da se prouči i kroz analizu podsticaja koji se izdvajaju za ovaj proces.

„Neke opštine u Srbiji koriste subvencije, neke ne, a moramo da vidimo zašto… Istovremeno, veličina Srbije i njenog stanovništva, kao i stanje njene privrede, čine ovu zemlju skoro savršenim kandidatom za brzu (energetsku tranziciju), ako se napori svih zainteresovanih strana dobro koordinišu. Potrebne su nam konkretne politike koje će (ići u prilog) najranjivijim domaćinstvima, pa je današnji dan i poziv za sistemsko rešenje usmerena na konkretne ciljne grupe, što će UN adresirati kroz alatku koju zovemo ‘leave no one behind’ (nikoga ne ostavljamo), a koju je Vlada Srbije podržala prošle godine“, kazala je  Žakob.

Jovana Joksimović iz Ministarstva rudarstva i energetike rekla je da je u finalnoj fazi izrada Integrisanog nacionalnom energetskog i klimatskog plana, da se paraleno radi na Staregiji razvoja eneregetike koja će dati pravac kretanja do 2040. godine sa projekcijamo do 2050.

Joksimović je kazala da je formirana  međusektorka radna grupa za pravednu tranziciju koju čine predstavnici vladinih instituija, sindikata, NVO, kompanija i naučnih istitucija koje se bave pravednom energetskom tranzicijom, a koja će izaći sa akcionim planom, a konkretne konkretne mere biće prikazane početkom sledeće godine.

Plan je da se radi sa regionima uglja i da se već razmišlja o tome koje će mere pravedne energetske tranzicije biti primenjene do 2050. Ona je pozvala sve zainteresovane strane da ukažu na to šta treba unaprediti u energetskom sektoru.

Govoreći o poslednjem pozivu za unapređenje energetske efikasnosti u objektima od javnog značaja koji je raspisala Uprava za energetsku efikasnost, Joksimović je navela da je u nekim lokalnim zajednicama poziv završen posle dva do tri dana jer su sredstva koja su opredeljena za ovu godina brzo rezervisana.

„Građani su se osvestili, svi smo se osvestili, lokal je dodatno uložio napore da prenese  poruke o neophodnosti energetske sanacije“, rekla je ona.

Biljana Grbić iz Energetske zajednice kazala je da ova međunarodna organizacija koja promoviše panevropsko energetsko tržište ima nekoliko incijativa vezanih za pravednu energetsku tranziciju.

Pre dve godine su prepoznali potrebu da se razjasni šta je energetsko siromaštvo jer se ovaj pojam često mešao sa energetski ugroženim kupcem. Energetsko siromaštvo je tek nedavno uvedeno u direktive EU o energetskoj efikasnosti i definisano je kao nemogućnost pristupa energetskim uslugama kao što su grejanje i hlađenje zbog nedovoljnih prihoda ili energetski neefikasnih zgrada.

Kako je rekla, energetsko siromaštvo se adresira kombinacijom kratkoročnih mera kao što je umanjenje računa za struju, i dugoročnih mera tako što se iz budžeta za energetski ugroženog kupca izdvoji deo novca za energetsku efikasnost i renoviranje zgrada.

Energetsko siromaštvo pogađa skoro tri miliona domaćinstava u regionu Zapadnog Balkana, kazala je Jasminka Young iz RES fondacije. Do broja od tri miliona, RES fondacija je došla preko podataka o grejanju, jer se domaćinstva većinski greju na biomasu, a za to koriste neefikasne uređaje.

Ona je poručila i da ne postoji okvir za domaćinstva koja ne mogu da koofinansiraju bilo koju mere vezanu za energetsku tranziciju, bilo da je izolacija, zamena uređaja, postavljanje panela.

Prema njenim rečima, da bi se domaćinstava upustila u promene koja će poboljšati koristi od potrošnje energije, moraju imati finansije.

Violeta Pavlović, predstavnica Grada Valjeva rekla je da je Grad Valjevo 2021. godine prihvatio poziv Ministarstva rudarstva i energetike i prijavio se za sufinansiranje mera energetske sanacije porodičih kuća , stambenih zgrada i stanova kroz subvencije građanima, te da od tada Valjevo odvaja značanja sredstva za te namene.

U ovom projektu su renovirali četiri stambene zgrade, odnosno postavili izolaciju sa fasadama, u saradnji sa Ministarstvom, USAID-om i projektom Bolja energija.

Ona je objasnila da su u Valjevu zgrade građene sedamdesetih godina prošlog veka i one su u građevinskom smislu dobre, a u energetskom smislu neefkasne jer većina nija priključena na sisteme daljinskog grejanja.

„Prvi benefit ovog projekta, ono što smo postigli sa sanacijom ovih zgrada, je da su manji računi za električnu energiju u stanovima koji za grejanje koriste električnu energiju. Upoređivali smo potrošnju za mesec januar i feburar 2022. godine kada nismo imali izolaciju u poređenju sa istim mesecima 2023. godine kad smo imali izolaciju i računu su bili 30 odsto manji“, rekla je ona.

Druga prednost je ta što su stanovi  koji su koristi peći na ugalj ili drva prešli da koriste za grejanje električnu energiju.

Andrew Popelka, međunarodni ekspert za energetsku efikasnost je ocenio da je pravedna tranzicija u stambenom sektoru nosi sa sobom neke izazove.

„Ako sprovodite mere energetske efikasnosti u javnom zgradama onda imate jednog donosioca odluka, a kada radite nešto u stambenim zgradama gde imate 50 stanova, imate 50 ljudi koji donose odluke. To je jedan od problema u svakom projektu koji sam radio, naterati ljude da se slože“, rekao je on.

Govoreći o finansiranju u ovoj sferi, on je rekao da same subvencije ponekad nisu dobro osmišljenje, i da ne treba izdvajati novac za subvencije da bi se smanjili troškovi investicija, iako će se to ljudima svideti i uzeće ih (subvencije), ali na kraju je samo mali procenat ljudi koji ih dobija.

„Subvencije bi trebalo da se koriste kao podsticaj za nove tehnologije, nove procese, zaštitu ranjivih. Kada imate 50 stanova, a pet porodica ne može da da ni dinar da doprinese energetskoj efikasnosti, tada Vlada treba da da subvencije“, rekao je Andrew Popelka.

Učesnici panela su se saglasili da je važno da se zna koja je dinamika sprovođenja energetske tranzicije, koji je obuhvat zatvaranja termoelektrana na ugalj, a u kojim sektorima se planira otvaranje novih poslova.

Jovan Protić iz Međunarodne organizacije rada rekao je da nije lak odgovor kako ćemo da zadovoljimo potrebe pravedne energetske tranzicije sa stanovišta ponude tržišta rada.

On je ukazao na starosnu strukturu zaposlenih koji rade u sektoru uglja i pitanje da li će biti moguće prekvalifikovati ih za nove zelene poslove.

Emira Mešanović iz Međunarodnog centra Olof  Palme saglasila se sa njim i navela  da sindikati nemaju sve  potrebne informacije o tome kako će se sprovoditi tranzicija na osnovo kojih bi napravili planove za zaštitu radnika koji će biti pogođeni zatvaranjem rudnika.

Uz rudare, i žene zaposlene u administraciji rudnika vidi kao ranjivu kategoriju zbog čega je neophodno mapirati kako će koja mera uticati na sve njih. Kako je navela, u Srbiji je 21 odsto žena u energetskom sektoru, u svetu je to 27 odsto, u sektoru obnovljih izvora je u svetu  30 odsto žena, i to je šansa za zapošljavanje žena u Srbiji.