Politički forum – „Sociološki i ekonomski aspekti izbegličke krize u Srbiji“

Popravljen imidž Srbije u svetu

Direktor Fondacije Konrad Adenauer u Srbiji Norbert Bekman-Dirkes pohvalio je držanje Srbije u izbegličkoj krizi i istakao da situaciju treba sagledati ne samo sa stanovišta broja ljudi koji dolaze i teškoća koje zemlje odredišta imaju da ih prime, već i sa stanovišta šansi koje se u tom procesu javljaju.

Direktor Fondacije Konrad Adenauer u Srbiji Norbert Bekman-Dirkes pohvalio je danas držanje Srbije u izbegličkoj krizi i istakao da situaciju treba sagledati ne samo sa stanovišta broja ljudi koji dolaze i teškoća koje zemlje odredišta imaju da ih prime, već i sa stanovišta šansi koje se u tom procesu javljaju.

„Debata je ogranična time koliko ljudi je došlo i koliko će ih još doći, a Evropa treba zapravo da ispita uzroke krize i da zajedno tražimo rešenja“, rekao je Dirkes na političkom forumu „Sociološki i ekonomski aspekti izbegličke krize u Srbiji“ u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer i Biznis Info Grupe (Busines s Info Group) u Pres centru Tanjuga.

On je istakao da su uravnotežene i proverene informacije o izbegličkoj krizi važne i da je u tom pogledu Tanjug dobar medijski partner Fondacije.

U Nemačkoj, kako je rekao, ocenjeno je da je Srbija kao tranzitna zemlja za ljude koji stižu sa Bliskog istoka u Evropu „obavila dobar posao, u šta smo mogli da se uverimo u Preševu, Šidu i na drugim mestima,“ istakao je on.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Vladimir Vuletić je, međutim, upozorio da nedostaje još uvek jedan jedinstven snažan evropski odgovor.

“Izbeglička kriza je globalni problem i na globalni problem se mora reagovati zajedničkim merama, a ne na način na koji dominantno u Evropskoj uniji deluju zemljie štiteći nacionalne interese“, rekao je Vuletić dodajući da na sreću to nije nešto što je preovladalo.

Ipak, kako kaže, boji se da je to pitanje značajan izazov za Evropu i da, ukoliko pre svega vladajuće evropske zemlje ne uspeju da nametnu zajednčki odgovor ili ako se on ne pronađe u konsenzusu između svih evropskih zemalja, bićemo u priblemu svi, a ponajviše Srbija.

“Ukoliko pojedine zemlje budu vodile nezavisnu politiku Srbija bi mogla doći u jednom trenutku u ozbiljan problem jer može postati mesto čekanja za veliki broj izbeglica“, upozorio je Vuletić.

Objašnjava i da je lepša strana to što u Srbiji do sada nije bilo incidenata i što je popravljen imidž Srbije u svetu.

“U Srbiji nemamo trenutno negativnih reakcija na izbeglice, međutim, to ne znači da ona ne postoji. Moramo biti svesni i drugačijim okolnostima“, upozorio je Vuletić dodajući da treba biti oprzan i spreman na drugačije reakcije javnost te da se ne treba zavaravati.

Kako kaže, ukoliko bi desilo da dođe do zaustavljanja talasa izbeglica na granici sa EU, Srbija bi bila prvi rezervuar koji bi se punio i gde bi ostajali ljudi nižeg društvenog sloja što bi izazavalo jednu vrsu nepovoljne situacije.

“U jednoj takvoj situaciju Srbija bi bila trusno područje u kome bi duže zadržavanje izbeglica predstavljalo značajan izazov po političku stabilnost“, rekao je Vuletić.

Navodeći da je izbeglička kriza pre svega veliki problem za same ljede koji su tom nesrećom zahvaćeni, on je ocenio da se uprkos velikih priča poslednih decenija u kontekstu globalizacije stvari nisu mnogo promenile.

Kako kaže, uprkos milionskim izbegličkom talasu velike sile se nisu mnogo promenie u odnosu na ono što je bio pre globalizacijski period.

Kao primer on je istakao da je SAD i Rusiji važnije geostrategijsko pozicioniranje nego sudbina miliona ljudi koje su sada zapljusnule Evropu .

Naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka Jelena Minović rekla je da će, prema istraživanju tog instituta, lična postrošnja izbeglica u celoj godini iznostiti, minimum, 10 miliona evra, a da je realnija procena da će od njih ostati između 12 i 15 miliona evra.

Navodeći da su to troškovi za hranu, transfer, ona je istakla da tu nije uračunata siva ekonomija.

Kad je reč o ukupno procenjenom delu direktnih troškova, u šta su uključeni troškovi naše vlade, Crvenog krsta, donacije drugih vlada i ostalih organizacija, ona je istakla da je ta cifra, prema gruboj proceni, minumalno na godišnjem nivou između 20 i 25 miliona evra.

Ona je navela i da je povećan ukupan transfer novca u trećem kvartalu za 21 odsto, ali da se to ne može prepisati samo izbeglicama jer se sigurno jedan deo povećanja odnosi na naše rezidente.

Prema njenim rečima, kroz Srbiju je do sada proško 255.000 izbeglica, a da bi taj broj mogao do kraja godine da dođe i do 500.000.

“Zvaniča podatak MUP-a je da je do 1. oktobra 200.000 izbeglica prošlo kroz Srbiju, a da je u prve dve nedelje oktobra prošlo njih 55.000. Naša procena je da će od oktobra do decembra proći između 150.000 do 270.000“, rekla je Minović.

Govoreći o polu izbeglica, ona je navela da za ukupnu izbegličku populaciju nema podataka, ali da prema podacima onih koji su bili u azilantskom centru po 20 odsto izbeglica su deca i žene, a 60 odsto odrasli muškarci.

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju