Konferencije Vesti iz zemlje

05.04.2024. 15:10

Nova ekonomija

Autor: Nova ekonomija

Srbija pre nego što se odluči između Istoka i Zapada mora da pospremi svoje dvorište

Paola Felix Meza

Srbija mora da uskladi svoju unutrašnju i spoljnu politiku, odnosno da demokratski odluči svoje usmerenje ka velikim silama, glavna je poruka današnjeg okruglog stola pod nazivom „Srbija između Istoka i Zapada“. Ponekad previše emotivna rascepljenost građana između „Istoka i Zapada“ trenutno pogoduje samo demagozima, a osnovni konsenzus o ovom pitanju mora da se formira kroz javnu i civilizovanu debatu – koja na kraju mora da se preseli i u srpski parlament.

Tema prve debate koju je Nova ekonomija organizovala u okviru inicijative „Srbija 2030 – koji je naš put“ bilo je spoljnopolitičko opredeljenje Srbije, a učesnici okruglog stola su se saglasili da je spoljna politika proces koji se odvija u kontinuitetu.

Istoričar Milan St. Protić ocenio je u uvodnom izlaganju da je spoljna politika bilo koje države uvek samo rezultat odnosno „odblesak“ unutrašnje politike, da ona bez te osnove ne može da „visi u vazduhu“, a da se na ovu temu u Srbiji raspravlja decenijama bez pravog odgovora.

Prema njegovim rečima, srpska unutrašnja politika je „nedosledna i neaktivna“, a da građani prvo treba da odgovore na pitanje u kakvom društvu žele da žive.

„Iz toga će jasno proisteći naši spoljnopolitički interesi i savezništva. Mi bismo istovremeno i u EU i da budemo dobri sa Rusijom, da budemo deo Zapada u materijalnom smislu, a namigujemo zemljama BRIKS-a. Srcu su nam bliže autokratije i nedemokratski režimi, džepu i blagoutroblju bliži nam je Zapad“, smatra St. Protić.

Ipak dodaje i da su sve blokovske spoljnopolitičke podele zasnovane prevashodno na interesima, ne isključivo na političkim sličnostima.

„Spoljna politika ne sme da se zasniva samo na jednom jedinom državnom ili ‘narodnom’ ili projektovanom interesu, a Srbija je u tu zamku upala, i svu svoju spoljnu politiku skoncentrisala na pitanje Kosova. Srbija i nema spoljnu politiku osim što su svi potezi na međunarodnoj sceni u službi tog jednog projektovanog cilja interesa. Iz jedne u drugu vlast, od devedesetih godina svi prave istu grešku.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković navela je da debata o tome „da li je Srbija na Istoku ili Zapadu“ domaće političke elite vode možda 250 godina, a da odgovor daju sami građani u proteklih 30 godina svojim delovanjem, odnosno da je dilema nepostojeća.

„Sa manjim pauzama, broj onih koji žele da napuste Srbiju je u konstantnom porastu, što moramo da imamo na umu o bilo kojoj strateškoj temi koja se tiče društva u celini. Onda kada ljudi više ne budu želeli da odlaze – znaćemo da je došlo vreme koje je za sada samo imaginarna kategorija. Oni odlaze, ne da se jednog dana vrate, već sa namerom da im se potomci trajno rađaju, školuju, leče na nekom drugom mestu. I ne biraju destinacije kao što su Moskva Sankt Petersburg, Peking ili Šangaj, već Beč, Minhen, Frankfurt, Čikago. A u poslednjim godinama sve više su to Prag, Bratislava i drugi gradovi nekadašnje istočne Evrope“, navela je Selaković.

 

Ona dodaje da se u Češkoj od 1990. godine do 2020. godine broj stanovnika povećao za 2,2 odsto, u Slovačkoj za preko tri procenata, a da je u Srbiji broj stanovnika opao za osam odsto.

„Statistika je još sumornija ako u ovu statistiku uključimo i Sloveniju, nekada deo iste države kojoj je Srbija pripadala. Njena populacija se uvećala za 6,6 odsto, dok se životni vek povećao za 6,9 godina… U Srbiji je (životni vek) skraćen za dve. Svi ovi podaci su rezultat strateškog opredeljenja Srbije na poslednjoj istorijskoj raskrsnici koja se desila 80-ih i 90-ih godina… Ja, kada govorim o procesu evroointegracija i potencijalnim benefitima članstva, smatram da je važno da se poredimo sa državama sa kojima se možemo porediti, što su zemlje bivšeg Istočnog bloka, gde možemo videti šta su dobili od procesa evropskih integracija“, kazala je Selaković.

Nikola Vujinović sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu pak smatra da je diskusija o razapetosti Srbije između Istoka i Zapada zapravo milenijumska, a da se spoljna politika mora posmatrati kao proces koji se neće završiti sutra, a da ne veruje da će ulaskom u EU već sutradan biti sve bolje.

„Ja mislim da neće biti sve bolje, pošto to ne zavisi do toga da li ćemo dobit glas u Briselu ili ne, već od toga kako mi, kao politička zajednica koja želi da ostvari određene interese, dolazimo do ostvarenja tih interesa. Ali i kako ćemo mi taj interes da konstruišemo, da li ćemo to učiniti demokratski – ili će on biti oktroisan. Spoljna politika male države kao što je Srbija je veština mogućeg, Jovan Ristić i Berlinski kongres nas tome uče. Velika opasnost po mom mišljenju jeste što u srpskom javnom mnjenju postoji želja za paternalizacijom javnog prostora. To znači da ću odlučivati demokratski samo dok se demokratija slaže sa mnom. Moramo se opredeliti oko odsjaja unutrašnje politike prema spolja, šta ćemo i kako ćemo da rešimo pitanja naše unutrašnje politike“, kazao je Vujinović.

On je naveo da su debate poput ove „lekovite“, da proveravaju šta je iluzija a šta stvarnost, jer Srbija kao društvo živi u „savršenoj oluji“ odsustva znanja o bilo čemu i odsustva odgovornosti.

„To je prvi prioritet na koji moramo da jurnemo kako bi sve ostale probleme rešili“, zaključio je Vujinović.

Prema rečima Gordane Delić iz Balkanskog fonda za demokratiju, Srbija duže od 20 godina nema sopstvenu spoljnopolitičku Strategiju, pokušaji kreiranja takvog dokumenta do sada su bili neuspešni a do izbijanja rata u Ukrajini možda je i mogla da se vodi spoljna politika bez jasno definisanih ciljeva.

„Danas je taj prostor za Srbiju drastično manji, zbog čega je spoljna politika Srbije možda najaktuelnija tema. Neophodno je da se sve redefiniše, Srbija će morati da redefiniše svoje odnose sa svim svojim partnerima – htela to ona ili ne. Ali važnije od toga je da se jasno definiše vizija Srbije i sa tim u vezi da se konačno uskladi unutrašnja i spoljna politika zemlje“, smatra Delić.

Nedostatak ovakvog dokumenta koji bi morao da bude ispregovaran i usvojen u Narodnoj skupštini rezultira zbunjenim i uplašenim građanima, ali i mogućnošću da se smenom vlasti u potpunosti promeni pravac države.

„Odsustvo ovog dokumenta lišava odgovornosti ne samo vlast nego i opoziciju da u svojim izjavama i obećanjima građanima budu dosledni i da iskazuju jasne rezultate“, ocenila je Delić, koja je pozvala i na usvajanje Strategije spoljne politike u narednom sazivu parlamenta.

Izlaganje svih učesnika okruglog stola pogledajte na snimku ispod.

Ovo je bila prva od šest debata koje će Nova ekonomija organizovati uz podršku grupe profesionalnih nacionalnih i lokalnih medija u Srbiji (N1, Vreme, Danas, FoNet, Južne vesti, Radio Boom93, Glas Šumadije, Radio 021, Ozon Press) u sklopu inicijative „Srbija 2030 – koji je naš put“ sa ciljem da pokrenemo društveni dijalog o temama koje su strateški važne za dalji pravac razvoja srpskog društva.

Cilj je da se kroz šest tematskih debata okupi 15 do 20 kredibilnih ličnosti, stručnjaka u svojim oblastima, koji mogu da utiču na oblikovanje javnog mnjenja, različitih političkih opredeljenja i ideoloških stanovišta, ali privrženih demokratskom dijalogu.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.