Tri strategije i zaluđivanje

Postoje ukupno tri strategije privrednog razvoja,
koje su zamislive u kontekstu naše ekonomske politike. Nazovimo prvu
strategijom „3 milijarde”. Ona podrazumeva da će vam neki prijatelj,
strani donator ili kreditor pozajmiti nekoliko milijardi dolara pod
povoljnim okolnostima, kojima ćete moći da finansirate javnu potrošnju,
ulažete u kapitalne i infrastrukturne projekte, pokrećete proizvodnju u
fabrikama koje imaju tehnologiju iz 20. veka, i tako stvorite privredni
rast.

Drugi aspekat ove strategije su strani investitori koji će doći iz
daleka i uložiti nekoliko milijardi u našu privredu. Recimo, u projekat
„Beograd na vodi”. Takvim poslovima zapošljavate domaću industriju i
stvarate pretpostavke za privredni rast.

Kada bi ova strategija bila tačna, nikada ne bismo morali da brinemo o
poslovnom okruženju, domaćim privrednicima, kao ni o stimulativnoj
poreskoj politici. Strani prijatelji, donatori, kreditori, investitori
se, kao neka viša sila, neočekivano pojavljuju i rešavaju naše ekonomske
probleme. Jedini problem sa ovom stategijom jeste što je retko kad
moguća. Čekamo je od 2001. godine, a ona nikako da se ostvari. Čekajući
tako na strane investitore, propuštamo prilike da uredimo poslovno
okruženje – deregulišemo privredu, smanjimo birokratske procedure za
poslovanje, osmislimo poreski sistem koji nagrađuje rad, itd.

Nastavak teksta možete pročitati u sedmom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“