Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine treba da bude usvojena tokom marta i taj dokument predviđa bolju usklađenost s potrebama privrede, obavezno srednje obrazovanje, kvalitetnije, obuhvatnije i efikasnije obrazovanje na svim nivoima.
Pre usvajanja biće organizovana javna rasprava, uz učešće predstavnika SANU, nacionalnih saveta u prosveti, udruženja i struke, rekao je koordinator vodećeg tima za izradu strategijer prof. dr Vlastimir Matejić.
On je na forumu „Argumenti“, u organizaciji Fondacije „Konrad Adenauer“ i Biznis info grupe, naveo da strategija predviđa fleksibilnije obrazovanje, mogućnost da se mladi obrazuju tako da i u uslovima neizvesnosti i kriza mogu sami sebe da zaposle.
Ideja je da do 2020. godine imamo 38 odsto mladih sa visokim obrazovanjem, da fakulteti i profesori budu odgovorniji, da rade na fakultetu puno radno vreme, a ne da dolaze na posao kad hoće, rekao je Matejić.
Dokument predviđa i veća izdvajanja za obrazovanje i mehanizme koji stimulišu efikasnost studiranja, rekao je Matejić na forumu održanom u agenciji Tanjug.
„Nastavnici moraju biti osposobljeni za svoj posao, da znaju da prenesu znanje“, rekao je Matejić i naglasio da je osnovna ideja da se i u srednjem i visokom obrazovanju stimulišu kreativnost i ideja da mladi ne čekuju da ih država ili neko drugi zaposli.
Biće i dalje „budžetskih“ studenata, ali će imati jače motive da završe studije, a socijalno poreklo, prema Matejićevim rečima, ne sme biti zabrana najvećim dostignućima.
„To znači da će kod dodele stipendija biti vrednovan uspeh na studijama, ali i socijalno poreklo“, rekao je on, uz očekivanje da će otpori reformi obrazovanja i „promeni onoga što mora da se menja“ biti veliki.
Planirano je i uvođenje mastera na strukovnim studijama, kao i da se više mladih upisuje u gimanzije.
Stručna matura nakon završene srednje stručne škole treba da omogući prohodnost na korespodentne fakultete, rekao je Matejić i pozvao privrednike da učestvuju u javnoj raspravi.
Predstavnik Nacionalne službe za zapošljavanje Dragan Đukić ukazao je na zastarele programe u srednjim stručnim školama i lošu upisnu politiku, jer se kvote na fakultetima iz godine u godinu prepisuju, bez konsultovanja tržišta rada.
„Nije mi poznato da li se privrednici konsultuju kada se odlučuje o upisnim kvotama“, rekao je Đukić i ukazao na nedostatak praktičnih znanja za đake, kurseva za usavršavanje.
Direktor Fondacije „Konrad Adenauer“ u Srbiji Henri Bohnet i nemački ekspert za strategijre zapošljavanja omladine Hans Verner Klajndik ukazali su na iskustva te zemlje u povezivanju privrede i obrazovnih institucija, a na forumu su učestvovali i direktor Centra za obrazovane politike Predrag Lažetić i stipendista Fondacije Natan Albahari.
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Konferencije Vesti iz zemlje Spoljna politika
Srbija mora da uskladi svoju unutrašnju i spoljnu politiku, odnosno da demokratski odluči svoje usmerenje ka velikim silama, glavna je poruka današnjeg okruglog stola pod nazivom "Srbija između Istoka i Zapa...
Konferencije Vesti iz zemlje Konferencija
Energetsku obnovu zgrada trebalo bi finansirati ukrštanjem različitih finansijskih proizvoda kao što su grantovi, krediti, garantne šeme. Nekoliko banaka u Srbiji krenulo je sa plasmanom kreditnih sredstava ...
Računi za potrošnju električne energije nakon energetske sanacije zgrada mogu biti niži i do 30 procenata. Međutim, dok ne vide rezultate energetske sanacije, stanari nisu spremni da se sami uhvate u koštac ...
Vlada Srbije usvojila je program zaštite vazduha i za sada se radi na aktivnostima gašenja kotlarnica i zamene individualnih ložišta, rekla je danas na 12. Međunarodnim danima energetike i investicija Aleks...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
