Beograđanin čuvenu italijansku poslasticu doneo u svoj rodni grad – i još je bolja

Kada je završio školovanje u Italiji i nakon kratke, ali uspešne korporativne karijere, Mladen Stojsavljević iz Beograda je shvatio da sve to nije za njega. Sebe, kako kaže, nije video u kancelariji među eksel tabelama. Naučio je da pravi đelato od iskusnog italijanskog poslastičara, pa se vratio u Beograd da bi duh Italije mogli da osete svi koji prođu kroz Kosovsku ulicu.

Mladen pravi, prodaje, ali i dostavlja pravi italijanski đelato. Ne sladoled, već đelato jer to nije isto. Lokal je otvorio u svom rodnom kraju još 2019. godine kada se vratio iz Italije. U vreme korone je sam dostavljao zaključanim kupcima hladno osveženje. Sa malim, ali iskusnim timom ulazi u petu godinu uspešnog poslovanja. A kako i ne bi kada mu je recepturu za đelato poverio Marko, dugogodišnji poslastičar iz Salerna.

Mladen Stojsavljević, foto: Paola Felix Meza

„Ideju za pokretanje biznisa u Beogradu sam dobio od bivšeg šefa, a želeo sam da Beograđanima omogućim da jedu sladoled kakav se jede u Milanu. On me je povezao sa Markom čija se porodica tradicionalno bavi pravljenjem sladoleda, i kod njega sam živeo tri nedelje. Učio sam od nule, upoznavao se sa sirovinama i skupim mašinama“, priča Mladen.

Sve neophodno za pravljenje zanatskog sladoleda uvezao je iz Italije, i stvarno krenuo „od nule“. To je trebalo da bude i naziv njegove poslastičarnice, ali se na kraju odlučio za „Buba Maru„. Sveže sastojke za đelato nabavlja od domaćih proizvođača kao što su mleko, neutralna pavlaka i sezonsko voće. Neke sirovine u Buba Maru stižu direktno iz Italije.

foto: Paola Felix Meza

„Osim maline i šumskog voća, ostalo voće koristimo samo kada mu je sezona. Jagodu nećete naći u julu kod nas. Mango hoćete. Što se tiče uvoznih sastojaka, recimo, pasta od lešnika i pistaća nam stiže iz Italije jer niko po kvalitetu tih krema ne može da parira Italijanima. Najlepši kompliment i dokaz kvaliteta dobijam od mušterija koji kažu da su probali sladoled u San Đemilijanu ili Sirmioneu i da je naš bolji“, objašnjava Mladen.

foto: Paola Felix Meza

Kaže da je logika „manje je više“ najbolja, pa ljubitelji đelata imaju izbor od „samo“ 16 ukusa. Smatra da nije dobra biznis logika da na jednom mestu imaš sve, već da se specijalizuješ za jedan proizvod, ali da taj jedan praviš kako treba.

„Često pominjem staru đelateriju u Rimu koja pet sati dnevno prodaje samo jedan ukus, đelato od lešnika, za to su specijalizovani. Ogroman red se stvori i kad proda sve, spusti rešetku i za taj dan je završio. Nije lako doći do toga da si poznat po jednom ukusu ili jednom proizvodu, ali kada uspete, uspeli ste. Tom logikom se vodim i zato imamo tri proizvoda u Buba Mari – đelato, tiramisu i kafu“, kaže Mladen Stojsavljević.

Sladoled se kupuje očima, a đelato nepcima, bar je tako u Buba Mari.

„Naši kupci pre nego što se izaberu ukuse, mogu svaki da probaju. Da bi se lakše konzervirao i bio tako kvalitetan, đelato stoji u posudama koje nisu otvorene i samim tim je nemoguće videti šta kupuješ. Ali, zato se đelato ne bira očima, nego ukusom koji osetite na nepcima kada ga probate“, zaključuje Mladen.