Bitef je oduvek bio avangarda, jer je predvodio narod vičući: Za mnom?!

„Nismo mi proroci, ali jasno je da su ljudi ugroženi, te da bez obzira na turističke letove u svemir, svet nema odgovore na mnoge zdravstvene teme, ali i na glad, sve prisutnije siromaštvo, sveopštu propast ljudskog soja…“, kaže povodom ovogodišnjeg, duplog izdanja Bitef festivala, direktor Bitef Miloš Latinović. 

Pod sloganom „Na ivici budućnosti“, publici će se predstaviti umetnici iz Nemačke, Francuske, Slovenije, Srbije, Belgije, Čilea, Meksika, Hrvatske, Austrije, dok će tematski fokus ove godine biti, kako kažu organizatori, na konceptu humanizma u kontekstu sveta koji je manje antropocentričan. 

Prošlogodišnji „Bitef-Prolog“ uspeo je da kompenzuje nemogućnost da se održi jedan tako zahtevan međunarodni festival. Ove godine, organizatori žele sve da nadoknade, tako da će od 13. do 25. septembra biti održano duplo izdanje Bitef-a.

Ove godine prvi put otkad festival postoji, Beograd će imati dva Bitefa. Da li je to za Vas bio dvostruki izazov kada je u pitanju organizacija međunarodnog festivala?

Organizacija bilo kog međunarodnog festivala višestruki je izazov, čak i u vreme kada možete blagovremeno da planirati i predviđati određene događaje. Sada zamislite kako je u ovo (ne)vreme, u okolnostima gde postoji veoma malo stvari na koje direktno možete da utičete. I to je izazov, ne toliko dupli program, veći broj predstava, mnogo gostiju, seriozni prateći programi koji zahtevaju posebne ekipe koji ih pripremaju i organizuju. Takve stvari smo u stanju da, uz dosta odricanja i rada, priuštimo našoj publici, ali okolnosti koje produbljuje pandemija, ili nevolje sa požarima, nestašicama vode, zagađenjem vazduha ili zemljotresi – ipak ne spadaju u našu nadležnost. Zbog toga jeste predstojeći Bitef festival izazov nad izazovima…

Kako će izgledati ovogodišnji Bitef s obzirom na to da da, čini se, ništa još nije gotovo kada je u pitanju pandemija?

Pripremamo se kao da je pred nama uobičajeni Bitef festival, ali spremni smo na vanredne okolnosti. Delovaćemo onako kako bude najbolje u tom trenutku. I šta god se bude dogodilo Bitefa će biti, jer to želi naša publika, ali i učesnici i izvođači koji su, u dosadašnjim kontaktima, spremni na odricanje i prilagođavanja…

Da li je bilo lakše ili teže napraviti selekciju predstava s obzirom na mnoga zatvorena pozorišta širom sveta protekle godine?

Verovatno teže. Gospodin Medenica i njegov uži tim to znaju najbolje, ali pripreme za jedan Bitef festival, selektiranje, pregovori i saradnja, traje nekoliko godina. Mi već sada znamo neke predstave koje će biti deo festivala 2022 godine, tako da je to jedan kompleksan proces. Istina je da su neka pozorišta smanjila produkciju, da neka nisu čak ni radila nove projekte, da su određene predstave posvećene temi koja nam nije bila interesantna i slično, ali Bitef festival je značajan i ozbiljan festival, tako da kroz kontinuirani rad pronalazimo rešenja čak i u restriktivnom dobu.

Fokus ovogodišnjeg Bitefa je na viziji sveta nastaloj iz svesti o ekološkoj krizi u kojoj trenutno živi čovečanstvo. Koji je, u jednoj takvoj krizi, po Vašem mišljenju, zadatak umetnosti i kulture?

Pre nekoliko godina pričali smo o svetu bez ljudi, tada niko nije mogao da predvidi ovu pošast. Nismo mi proroci, ali jasno je da su ljudi ugroženi, te da bez obzira na turističke letove u svemir, svet nema odgovore na mnoge zdravstvene teme, ali i na glad, sve prisutnije siromaštvo, sveopštu propast ljudskog soja…

To jeste tužno, to je neverovatno sebično, to je neljudski, jer tome u dobroj meri i sami doprinosimo. Ekološka kriza je evidentna i u našoj zemlji, ali i u svetu, to je kako kažu novinari „goruća tema“, jer razjeda tkivo naše civilizacije. Nećemo potrajati ili nije ni važno.

Možda kažu dok ima za mene, biću tu, posle nije važno. Nebitni su oni koji dolaze iza nas. Ne znam, ali ja sam umetnik, pozorište je umetnost, Bitef je umetnički festival, naš zadatak je da nam bude važno, i to baš sve, što se tiče naše civilizacije. Da li možemo da spasimo svet na rubu provalije – nisam siguran, ali trudimo se da usporimo sunovrat. To je naša mogućnost, zadatak i čin…

A Bitef festivala? 

Petao koji prvi kukurikne, a ne završi u supi. Ni jedan elitni festival (ne samo teatarski) nije toliko blizak, toliko otvoren, toliko na strani  – naroda kao Bitef. Bitef je oduvek bio avangarda, jer je predvodio narod vičući: „Za mnom?!“

Bitef zona koja se u toku šest nedelja održavala na Trgu Mire Trailović ove godine pokazala je da su ljudi “gladni” pozorišta i umetnosti? Da li “Zona” razbija stigmu da je pozorište “zabava za elitu”? 

Pozorište nikada nije bila zabava. Užasavam se teze da je život težak i crn, pa bi valjalo da se čovek osveži i zabavi u teataru

Pozorište nikada nije bila zabava. Užasavam se teze da je život težak i crn, pa bi valjalo da se čovek osveži i zabavi u teataru. Zabavu valja trežiti na koncertima, u kafanama. Crne misli odplutaju uz pesmu tamburaša. Pozorište traži angažman pojedinca, njegovu posvećenost, razmišljanje i dileme. Tako je od Tespisa, do naših dana. Ljudi su „gladni“ pozorišta jer im treba sagovornik, diskutant i oponent. 

Foto: Bitef

Koju biste predstavu, sa ovogodišnjeg Bitefa, mogli da pogledate i više puta? 

„Kao da kraj nije ni sasvim blizu“ Bitef teatra, jer publika tačnije petoro ljudi ima priliku da iskusi virtuelno putovanje kroz moguće nove svetove oko i unutar nas samih. Uostalom, to je predstava koju vrednuje i publika i kritika, i to je jedinstven projekat na prostoru ovog dela Evrope.

Najavili ste i iznenađenje. S obzirom da imamo dva festivala, hoće li i iznenađenje biti dvostruko?

Možda i višestruko, ali za to je potrebno da isplanirano bude izvedeno i da publika bude prisutna…