„Imam samo staru Nokiju“: Šta kažu malobrojna deca koja nemaju pametni telefon?

Pametni telefoni preuzeli su naše živote i živote naše dece, zavisnost od njih raste, ometaju učenje, kreativnost i koncentraciju i zato su škole u Velikoj Britaniji, piše Gardijan, odlučile da preduzmu određene mere.

Uzimajući u obzir i činjenicu da više od 97 odsto dvanaestogodišnjaka ima pametni telefon, britanska Vlada je u februaru izdala smernice o pametnim telefonima, a neke škole su ih od tada zabranile.

Dvoje zabrinutih roditelja istog tog meseca je kreiralo WhatsApp grupu pod nazivom „Detinjstvo bez pametnih telefona“.

Ova onlajn zajednica sada ima više od 120.000 članova, „sa lokalnom grupom u svakoj oblasti u Velikoj Britaniji i hiljadama školskih grupa unutar njih“, navodi suosnivačica Dejzi Grinvel.

Gardijan je sproveo mini anketu među malobrojnom decom koja nemaju pametne telefone.

„Jedina sam koja nema“

Anabel ima 13 godina i kaže da je jedina osoba u okruženju koja nema pametni telefon.

„Znam da su prilično zavisni. Neki moji prijatelji mnogo koriste Snapchat – jedna od njih ima ograničenje od tri sata dnevno na svom telefonu i sve to potroši na Snapchat. Neki drugi prijatelji, kada smo zajedno, listaju sadržaje na TikToku ili Jutjubu, i tada se osećam prilično isključeno“, kaže Anabel za Gardijan.

Društvene mreže su, smatra ona, dobar način za pronalaženje ljudi, ali imaju i negativne strane, jer se može doći u kontakt sa ljudima sa kojima ne želite da razgovarate, iako lično ne zna nikoga ko je bio zlostavljan na internetu.

„Ako ne poznaju neku osobu, obično je blokiraju. Jedna od pozitivnih stvari je što sam više povezana sa svojim prijateljima u stvarnom svetu, i u nekoliko sam WhatsApp grupa na maminom telefonu, što mi pomaže da se povežem, recimo, sa grupnim četom iz razreda“, priča Anabel.

Oseća, kako kaže, da bi je pametni telefon ometao u drugim stvarima.

„Na društvenim mrežama svi govore: „Moraš da nabaviš ovaj puder ili tu kremu.“ I kao: Oh, uzimam ovo jer neko na TikToku tvrdi da je dobro. Kada vidiš da tvoji prijatelji prate sve nove trendove, to pokazuje da su prilično zavisni od toga. Provela sam dosta vremena ovog leta učeći gitaru i pevanje i mislim da to ne bih mogla da sam imala pametni telefon“, rekla je ona.

„Mama mi je oduzela telefon“

Henri je dobio pametni telefon kada je napunio 11 godina, ali mu ga je mama oduzela, jer je rekla da mu se ponašanje mnogo pogoršalo dok ga je koristio.

„Igrice na telefonu su bile zabavne, ali glavna stvar je što ne mogu da kontaktiram prijatelje tokom raspusta. Uopšte ne mogu da razgovaram s njima. Mama kaže da će mi uzeti Nokiju, ali još je nismo nabavili. Delimično se slažem sa mamom da sam ljubazniji kad nemam telefon. Kad ga nemaš, jednostavno ne razmišljaš o njemu. Imam dva mlađa brata i često bi jedan od njih krišom uzeo moj telefon, pretraživao video-snimke i igrao igrice koje sam imao. To bi izazivalo svađe među nama“, rekao je Henri za britanski list.

Jedini razlog zašto ne želi stvarno jednostavan telefon je što mnogo koristi WhatsApp, jer ga svi prijatelji imaju.

„Ponekad se osećam izostavljeno“

Džek ima 13 godina, nije želeo pametni telefon zato ima samo staru Nokiju, da može da kontaktira prijatelje i roditelje.

„Ponekad se osećam malo izostavljeno bez WhatsApp-a i Snapchata, ali kad zapravo vidim šta je tamo, deluje mi prilično dosadno i kao da se ništa zanimljivo ne dešava. Samo šalju nasumične stvari jedni drugima“, ističe ovaj dečak.

Ljudi obično deluju zbunjeno kada im kaže da ne želi pametni telefon. Neki odrasli mu kažu: „To je dobro“, ali ne i prijatelji.

„Dobar sam u izbegavanju nasilnika, tako da me nisu zadirkivali zbog toga. Dosta čitam. Verovatno sam jedan od najboljih čitalaca u svom razredu. Ne znam da li to ima veze s tim, ali možda ja čitam uveče, dok drugi gledaju u svoje telefone“, kaže ovaj trinestogodišnjak.

Njegov dve godine mlađi drugar Majki nema pametni telefon, jer njegovi roditelji misle da ima previše opasnosti.

„Ne znam koje su to opasnosti; ne žele da mi kažu. Mislim da bi bar trebalo da mi kažu koje su opasnosti. Bez pametnog telefona, propuštam priliku da svojim prijateljima šaljem fotografije i mogućnost da preko FaceTime-a vidim nekoga uživo“, kaže Majki.

On ne misli da su njegovi prijatelji zavisni od telefona.

„To je razlog zašto sam prilično ljut. Uveren sam da je period između kraja šestog razreda i početka sedmog pravo vreme da se dobije telefon. Ne mislim da je opasno za dete da ga ima nakon šestog razreda. Mi smo zreli – počinjemo da biramo predmete za srednju školu u osmom razredu“, kaže on i dodaje da se oseća izostavljeno. Strah od propuštanja, kako kaže, jedan je od glavnih razloga zašto je uznemiren zbog toga.