„Društvena dilema“ i posledice zavisnosti od interneta

Uticaj interneta je ogroman i na društvo u celini, a veza između pojave društvenih mreža i nekih od zabrinjavajućih globalnih društvenih tendencija, kao što su društvena polarizacija i ekstremni stavovi, govor mržnje, snaga lažnih vesti, potpuna relativizacija činjenica i lako i brzo manipulisanje javnim mnjenjem, postaje sve očiglednija.

Istraživanja u oblasti razvojne i socijalne psihologije, kao i mentalnog zdravlja, pokazuju eksponencijalni rast depresije, anksioznih poremećaja i suicidalnosti u generaciji mladih koji pripadaju tzv. generaciji Z (rođeni posle 1994. godine).

Ova tendencija je posebno izražena kod devojčica i povezuje se sa korišćenjem socijalnih mreža. Naime, dok dečaci koriste internet uglavnom za igranje igrica i praćenje porno sadržaja, devojčice više vremena provode na društvenim mrežama. Ali kakve veze imaju društvene mreže sa mentalnim problemima kao što su anksioznost, depresija i suicidalnost?

U nedavno snimljenom dokumentarnom filmu „Društvena dilema“ (The Social Dilemma), neki od vodećih ljudi iz kreativnih timova kompanija kao što su Gugl, Fejsbuk i Tviter, govore o strategijama koje ove kompanije koriste da bi postigle profit. Iz njihovih svedočanstava postaje jasno da ove megaprofitne kompanije koriste tehnike psihološke manipulacije da bi kod korisnika na nesvesnom nivou izazvale zavisnost od interneta.

Profit se postiže prodajom reklama. Međutim, da bi reklame bile gledane, kompanije moraju da privuku masu konzumenata i da zadrže njihovu pažnju, tj. da izazovu kod njih neku vrstu zavisnosti, odnosno neodoljive potrebe da se stalno vraćaju na svoj profil, tj. na platformu.

Pri tome konzumenti koriste ove besplatne platforme, potpuno nesvesni da kompanije zauzvrat prikupljaju ogromnu količinu podataka o njihovom ponašanju na internetu i na osnovu tih podataka prave „profil konzumenta“.

Taj profil zatim služi za plasiranje selektovanih sadržaja, za koje se očekuje da će nastaviti i dalje da privlače pažnju konzumenta i da ga još više vežu za tu internet platformu, što znači da kod njega izazovu psihološku zavisnost, neodoljivu potrebu da stalno proverava notifikacije i ostale sadržaje koje mu platforma šalje. 

Zašto i na koji način je ovo potencijalno štetno za korisnike ovih platformi (kao što su Gugl, Fejsbuk, Tviter, Jutjub itd)?

Najpre, ukoliko skoro sve svoje slobodno vreme provodimo na ovim platformama ili društvenim mrežama, onda imamo sve manje vremena i interesovanja za fizičke i realne kontakte sa ljudima. Naši kontakti postaju posredovani nečim što je „frizirana“ informacija o nama samima. To nismo više realni mi, već neke „fotošopirane“ slike o nama. 

Ovde se krije i posebna opasnost za mlade devojke, koje se porede sa ulepšanim slikama drugih devojaka. Svaka nepatvorenost, iskrena izjava ili prirodna, neulepšana fotografija, nailazi na nedovoljan broj lajkova i mlade devojke razvijaju manjak samopouzdanja, sumnju u sebe, depresiju i suicidalnost. Otud, onaj napred spomenuti eksponencijalni rast depresije, anksioznosti i suicidalnosti Generacije Z. 

Opasnosti po društvo (ali i pojedinca) su, uz napred navedeno, i u već navedenoj selektivnosti sadržaja koji nam se nude. Na primer, Jutjub će vam predlagati filmove bazirano na tome šta ste pre toga gledali. Dakle, ako je neko gledao filmove gde se opravdava teorija da je Zemlja ravna ploča, onda će Jutjub nuditi još više „argumenata“ koji potvrđuju ovo verovanje. 

Na taj način ove platforme u stvari hrane jednoumlje i povećavaju polarizaciju u društvu. Takođe one sprečavaju ljude da razvijaju veštine promišljanja i diskutovanja, kao i kapacitete da se podnesu i mentalno obrade kontradiktorne činjenice ili argumenti.

Sve ove navedene mentalne veštine su neophodne da bi se doneo bilo kakav relevantan i promišljen sud. Jer ako gledamo na svet iz samo jednog ugla, definitivno ćemo ostati „slepi kod očiju“ za mnoga i šarolika bogatstva ljudskog uma i stvaralaštva i za različite perspektive sagledavanja problema. 

U krajnjoj liniji razvijanje ovog jednoumlja kod pojedinaca može dovesti i do grupisanja istomišljenika i sukoba sa neistomišljenicima, tj. do društvenih sukoba. Ovoj pojavi uostalom sve češće svedočimo u celom svetu. Ljudi sa različitim viđenjima realnosti se sve češće i sve ekstremnije čak i ne slušaju, a kamoli da se razumeju i međusobno prihvataju.  

Rešenje koje predlažu autori filma „Društvena dilema“ je uvođenje rigoroznije zakonske regulative u oblasti interneta i društvenih mreža. To je svakako neophodan korak.

Iz ugla psihologa, odnosno nekog ko se bavi pojedincem i postupcima koje pojedinci sami mogu da preduzmu da bi se zaštitili od štetnih nuspojava interneta, moramo ipak da izrazimo sumnju da bi društvena regulativa mogla u potpunosti da reši napred navedene probleme.

Jer, kao što ne možemo očekivati da konditorska industrija nestane samo zato što je šećer štetan po naše zdravlje, tako ne treba očekivati ni da će neka zakonska regulativa potpuno rešiti ovaj problem manipulacije na internetu.   

Ne treba smetnuti sa uma da su naš mozak i naša psiha ostali manje-više nepromenjeni od vremena nastanka ljudske civilizacije. Tako se naša „ljubav“ prema šećeru razvijala milionima godina evolucije i imala je adaptivnu funkciju da našem telu obezbedi dovoljno energije za održanje vitalnih funkcija.

Međutim, u današnjem svetu gde su supermarketi pretrpani slatkišima, ova naša urođena prirodna tendencija da automatski posežemo za slatkim, počinje sve češće da nas košta zdravlja i života. 

Šta nam je činiti? Prvi korak je prepoznavanje naših urođenih ljudskih slabosti i načina na koje te naše slabosti koriste razne industrije (konditorska ili IT, nema mnogo razlike), sve u cilju ostvarenja svojih komercijalnih interesa. Međutim, ovo je samo prvi korak i on svakako nije dovoljan. Jer, kao što nije dovoljno da znamo da je šećer štetan da bismo prestali da ga konzumiramo, tako nas ni od zavisnosti od interneta neće osloboditi puko intelektualno razumevanje te pojave. 

Tekst je preuzet iz mesečnog izdanja Nove ekonomije. Mesečno izdanje je dostupno i u štampanom i u digitalnom formatu. Informacije o pretplati dostupne su OVDE.

Lana Engel, MSc psiholog, ACT terapeut