Energetska tranzicija zapravo predstavlja tehnološku revoluciju koja je već počela. Veoma je važno da se ona obavi na pravedan način.
Ali kada govorimo o brojkama, važno je imati u vidu širu sliku. Nisu to samo sredstva neophodna iz budžeta, već ukupne investicije.
Tu je uključen i investitor koji gradi solarnu elektranu kako bi napravio profit od prodaje struje, kao i običan građanin koji se odluči da umesto starog „smederevca“ ugradi toplotnu pumpu (pa i subvencija koju za taj poduhvat dobije od države ili lokalnih vlasti).
A tih investitora i tih građana ima sve više iz jednog jednostavnog razloga: sve je jasnije da je energetska tranzicija i više nego isplativa.
Sa jedne strane se nalaze fosilna goriva, sa porezima i kaznama za emisije i zagađenje, i sa rastućom dugoročnom cenom svojih posledica; sa druge strane se nalaze tehnologije čija efikasnost vrtoglavo raste, a cena još brže opada (slika 3 u prilogu).
Drugim rečima, energetska tranzicija odavno nije samo način borbe protiv klimatskih promena (i drugih posledica upotrebe fosilnih goriva, kao što je zagađenje vazduha). U pitanju je tehnološka revolucija koja je sada već neminovna.
Štaviše, energetska tranzicija će se čak i u Srbiji dogoditi kad-tad: interesovanje investitora za nove solarne kapacitete je ogromno, a broj domaćinstava koji ugrađuju solarne panele raste i pored za sada relativno nepovoljne administrativne klime.
Dimnjaci TENT-a ne mogu dimiti zauvek, i oni će morati da se ugase u nekom trenutku, jer će se uskoro naći u situaciji u kojoj emituju zagađujuće materije kako bi proizveli struju koja je zapravo skuplja od vetra ili solara, i za koju na tržištu jednostavno nema mesta.
Sa jedne strane, proces tranzicije je neophodno ubrzati, jer je svaki dan proveden sa fosilnim gorivima takođe i dan proveden sa više emisija gasova staklene bašte, ali i sa zagađenijim vazduhom, i sa svim drugim, pre svega zdravstvenim i ekološkim posledicama naše oslonjenosti na fosilna goriva.
Sa druge strane, tranzicija ne treba da bude stihijska, prepuštena energetskoj inerciji, okoštalim ekonomskim interesima, pa ni slobodnom tržištu. Ako njom upravljamo na pravi način, možemo je učiniti pravednom.
Pravedna tranzicija ne podrazumeva samo plan za sve one čiji rad i primanja trenutno zavise od fosilnih industrija, već i priliku da se tranzicijom pomogne čitavom društvu, da običan narod dobije priliku da unapredi svoj život, komfor i dobrobit, da se stanovništvo izvuče iz energetskog siromaštva, i da se nove tehnologije stave nama u službu.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Ako ste ikada trgovali kriptovalutama sigurno ste se i pitali kako da platite porez na kriptovalute? Srbija ima Zakon o digitalnoj imovini koji uređuje da se svaka zarada dobijena na digitalnoj imovini, u ov...
Sistemi širom sveta variraju u pogledu starosne granice za odlazak u penziju. Za mnoge radnike, starosna granica za penzionisanje predstavlja ključnu tačku u životnom i finansijskom planiranju, jer određuje ...
Brz rast cena nekretnina od 2020. godine učinio je kupovinu stana nedostižnom za mnoge ljude danas, svuda u svetu. Kupovina stana u Hongkongu je posebno skupa.Hongkong je 14 godinu zaredom proglašen najn...
Lifestyle Antoan de Sent-Egziperi
Retka verzija rukopisa Malog princa Antoana de Sent-Egziperija, sa obimnim autorovim ručno napisanim ispravkama, uskoro će biti ponuđena na prodaju, piše Gardijan.Ovo je jedan od samo tri poznata primerk...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
