Evo kako da na ekološki odgovoran način uživate u kafi

Prilikom uzgoja kafe, veći deo karbonskog otiska se ne odnosi na njen transport širom planete, već na sam uzgoj. Ljubitelji kafe mogu da pokažu brigu za zaštitu okoline ako izaberu da piju takozvanu instant kafu.

Kako prenosi portal Klima 101, svaki uživalac kafe imate priliku da neutralizujete uticaj dnevnog rituala na klimu ispijajući espreso umesto napitka sa mlekom, ili zagrevajući vodu na gasnom šporetu umesto u kuvalu.

Takođe, ne bi trebalo da koristite više kafe ili vode nego što vam treba.

U analizi, koju je objavio časopis Conservation, stoji da je najodgovorniji izbor zapravo instant kafa koja ima duplo niži karbonski otisak u poređenju sa „običnom“ ili filter kafom.

Iako je tržište trenutno malo, interesovanje za organsku i kafu sa eko oznakama raste.

Dodatno, karbonski otisak mogao bi da se umanji i naporima industrije kao što je premeštanje tehnologije i proizvodnih pogona u države-uzgajivače, kako bi se kafa pržila i mlela na „domaćem terenu“.

Prema podacima nemačke kompanije Tchibo, preko polovine emisija gasova sa efektom staklene bašte u proizvodnji kafe nastane na njenim plantažama.

Ukoliko se smanji upotreba hemikalija, a transport se sa aviona prebaci na brodove, karbonski otisak kafe smanjuje se čak četiri puta – na svega 3,51 kilograma ekvivalenta ugljen-dioksida za kilogram kafe.

KAKO ZAGAĐUJU PLANTAŽE?

Plantaže kafe troše dosta energije, vode, đubriva, pesticida, a na njima radi i dosta mašina, pa je zbog toga veliki uticaj na globalno zagrevanje i emisije ugljen-dioksida.

Oko 30 odsto karbonskog otiska pripisuje se potrošnji, a ostatak transportu, obradi i odlaganju otpada.

Velike razlike javljaju se između konvencionalne i održive proizvodnje.

Procenjuje se da prosečan karbonski otisak kafe sorte arabika, uvezene u Ujedinjeno Kraljevstvo iz Brazila i Vijetnama, iznosi 15,33 kilograma ekvivalenta ugljen-dioksida na svaki proizveden kilogram, napisali su istraživači iz Univerzitetskog koledža u Londonu 2020. godine.

Kafa je nesumnjivo na udaru klime, ali je i klima na udaru kafe, tako da neutralizacijom svog doprinosa klimatskim promenama, proizvođači kafe između ostalog – izlaze u susret i samima sebi.

Korona-kriza nije poštedela ni tržište kafe