Gde su nestala odela: Ili nisu?

Poslednja stvar koju je muškarac nekada radio pre nego što izađe iz kuće i krene na posao bila je da se zaustavi ispred ogledala i popravi kravatu.

Od toga je danas ostalo malo, možda samo izraz posao „belog okovratnika“, fraza koja se uglavnom na Zapadu koristila za poslove za koje nam je neophodno komplet odelo, uz košulju i kravatu kao obavezan detalj.

Mark Zakerberg je zaradio svoje bogatstvo od 174 milijarde dolara noseći farmerke i duks, a u martu 2019. kompanija sa Volstrita Goldman Saks prekinula je višedecenijsku tradiciju i poslala dopis zaposlenima da više ne moraju da se pojavljuju u kancelariji u odelima, piše Vašington post.

Pandemija je samo dodatno doprinela tome da se odela istisnu iz kancelarija. Odjednom su sastanci počeli da se održavaju ne uživo, već preko Zooma ili neke slične platforme, a onda nije bilo potrebe ni za time da se „sredite za sastanak“.

„Ta odeća koja je ranije bila cenjena, simbol sofisticiranosti, bogatstva i moći, samo što nije nestala sa scene“, ističe Vašington post.

Ako telo ima neke mane njih dobro odelo može da ispravi ili bar malo popravi, piše ovaj list.

„Može da smanji butine, stisne struk, proširi i naglasi ramena. Odelo koje dobro pristaje čoveku je odeća najbliža savršenstvu“, piše Vašington post.

Tako je verovala i En Holander, naučnica koja je objavila knjigu „Seks i odela“ pre 30 godina, 1994. godine.

Tada je, piše ovaj američki list, odelo imalo „svoj trenutak“.

Đorđo Armani je napravio revoluciju u muškoj odeći, spasao je odelo od njegove reputacije uniforme ukočenih kancelarijskih službenika i učinio da izgleda potpuno seksi.

Setite se samo Ričarda Gira u „Američkom žigolu“, podseća Post, njegova odela u ovom filmu kreirao je upravo ovaj modni dizajner.

U uvodu svoje knjige Holander kaže da odelo čoveku „laska“ jer „ne insistira na određenim telesnim detaljima“.

Upoređuje odelo sa kožom pantera, sa srednjovekovnim oklopom, piše kako odela slave mušku građu.

Ona tvrdi da je odelo, koje se pojavilo u svom najranijem obliku u Evropi u 17. veku, bilo prvi istinski „moderni“ odevni predmet.

U vreme kada je njena knjiga „Seks i odela“ objavljena, moda je postala nešto o čemu se zapravo počelo raspravljati kao o validnom aspektu života i kulture.

„Svaki put kada se obučeš napraviš jedno umetničko delo“, ponovila je reči En Holander njena kćerka Elizabet.

En Holander je umrla pre 10 godina, ali njen uticaj oseća se i danas, piše Vašington post.

Novinari su je zvali na kuću i tražili od nje da predvidi sledeće velike modne trendove. Predvidela je, između ostalog, i nestanak odela iz svakodnevnog života.

„Knjiga je bila zaista revolucionarna“, rekao je Džonatan Majkl Skver, docent na Parsons školi za dizajn.

Složio se sa Holander da za odelo ima „sve manje razumevanja“, ali da i dalje može da bude i jeste koristan simbol, posebno među istorijski marginalizovanim populacijama.

„Govoreći kao crni kvir muškarac, kada nosim odelo, tretiraju me potpuno drugačije nego kada ne nosim odelo. Kao da kada obučem odelo, saopštavam svetu da sam bezbedan, da sam plaćen, da moram negde da budem“, objasnio je Skver.

Šao Jang, dizajnerka koja se već 10 godina bavi izradom odela, kaže da je primetila pozitivan efekat koji odela imaju na njene klijente.

„Za mnoge moje klijente odelo po meri potvrđuje njihov identitet i zaista omogućava svetu da ih vidi na način na koji žele da ih svet vidi i na način na koji oni vide sebe“, rekla je Jang.

Ona je uverena da se odelo može ponovo vratiti, posebno sa preoblikovanim detaljima – prevelikim blejzerima, džoger pantalonama ili košuljama zabavnih boja.

„Mislim da je odelo tu da ostane. Mislim da nigde neće otići“, rekao je Jang.