Holandski naučnici otkrili mikroplastiku u ljudskoj krvi

Najnovije naučno otkriće holandskih naučnika pokazuje da čestice mikroplastike prodiru u ljudsku krv i da mogu da se zadrže u organima, piše Gardijan. Kažu da tačan uticaj mikroplastike na ljudsko zdravlje još nije poznat, ali dodaju da su zabrinuti zbog tog otkrića.

„Naša studija je prvi pokazatelj da u našoj krvi imamo čestice polimera, to je revolucionarni rezultat“, rekao je profesor Dik Vetak, ekotoksikolog na Univerzitetu Vrije u Amsterdamu.

Dodao je da je prethodno uistraživanje pokazalo kako je mikroplastika deset puta veća u rekalijama kod beba, nego kod odraslih odraslima, kao i da bebe hranjene plastičnim flašama gutaju milione mikroplastičnih čestica dnevno.

Ipak, Vethaak je objasnio da se količina i vrsta plastike značajno razlikuju među analiziranim uzorcima krvi i naglasio da istraživnaja treba nastaviti.

Prema njegovim rečima, te razlike mogu da odražavaju kratkoročno izlaganje plastičnim česticama, pre uzimanja uzoraka, poput korišćenja plastičnih čaša ili plastične maske za lice.

Kako je dodao, veliko je pitanje šta se zapravo dešava u ljudskom telu sa plasikom, a li ona odlazi do određenih organa, kao i da li može da izazove određene bolesti.

Tokom istraživanja, naučnici su analizirali krv 22 anonimna zdrava davaoca, a plastične čestice našli su kod njih 17.

Četvrtina uzoraka krvi sadržala je polietilen od kojeg se prave plastične kese. Istraživači su zabrinuti jer se tokom laboratorijskih ispitivanja pokazalo kako mikroplastika izaziva oštećenje ljudskih ćelija.

Kako se navodi, već je poznato da se čestice mikroplastike unose u ljudski organizam putem hrane, vode i vazduha. 

Istraživanje holandskih naučnika je objavljeno u časopisu Environment International, bavilo se sitnim česticama veličine 0,0007 mikrometara, a finansirala ga je nevladina organizacija Common Seas.

Pre istraživanja holandskih naučnika, obavljeno je istraživnanje o uticaju mikroplastike na ljudsko zdravlje, u kome je učestvovao i naš genetičar Miodrag Stojković.

Prema njegovim rečima, mikroskopski vidljiva plastika utiče na sterilitet, implantaciju embriona, abnormalni razvoj oka, pluća, srčanih zalistaka, kardiovaskularna oboljenja.