Jubilarna dodela NIN-ove nagrade: Osim skandala – nema iznenađenja

Ovogodišnja dodela NIN-ove nagrade ponovo izaziva interesovanje javnosti – ali razloge za to možemo pronaći prvenstveno u vanliterarnoj sferi. Prethodnih mesec dana, dinamiku kulturnog života Beograda „začinila“ je polemika u slučaju ,,Ana Miloš’’, pa nešto tiši skandal povodom Vitalove nagrade, ali i to što je jubilarno 70. proglašenje dobitnika popularnog NIN-a obeleženo kolektivnim odlaskom redakcija uticajnog nedeljnika, iz protesta protiv „novog rukovodstva magazina“.

Neizbežni upliv dnevne politike i komentara na odluku redakcije je, barem dok se strasti nisu stišale, bilo praćeno i pitanjima budućnosti najprestižnije nagrade za roman u Srbiji.

Svime navedenim, jasnija je i pažnja koja se pridaje ovogodišnjem potencijalnom laureatu, iako i dalje ne postoji garancija da će nagrađeni roman podstaći zainteresovane posmatrače da ga i pročitaju, što nam jasno dokazuju i niski tiraži nekih od prethodnih pobednika.

Na prvi pogled, čini se da književna scena Srbije ne krije mnogo iznenađenja.

Ovoga puta, od pristiglih 188 romana, u najužem izboru imamo pet dela, autora srednje generacije, od kojih su Vladimir Pištalo i Vladan Matijević već ukrašeni NIN-ovom lentom, dok su Srđan Srdić, Stevo Grabovac i Ljubomir Koraćević prethodno birani u uži izbor, od toga Srdić u nekoliko navrata.

Domaćoj publici, kao i u prethodnih 70 godina, predstavljaju se knjige koje su nakon dugotrajnog žiriranja ponuđene kao najvrednije.

Prema rečima samog autora Vladimira Pištala, ,,Pesma o tri sveta’’ jeste antikolonijalni roman, pisan iz ženske perspektive, smešten u 17. i 18. vek, sa elementima pustolovine, zaogrnut mitologijom i, čini se, na tragu književnog postupka Umberta Eka.

Stevo Grabovac i Vladan Matijević se svojim književnim radovima osvrću na ratove devedesetih, te njihov uticaj na individue prema kojima socijalne strukture ne pokazuju naklonost, a vrednost Matijevićevog ,,Pakraca’’ prepoznata je i od žirija nedavno dodeljenog ,,Beogradskog pobednika’’, gde se okitio titulom najboljeg romana.

Stevo Grabovac nakon zapaženog debitantskog dela ,,Mulat, albino, komarac’’ nastavlja u sličnom duhu ,,prljavog realizma’’, iako podosta ambicioznije što nije primetno samo u obimu dela ,,Poslije zabave’’, već i u složenoj kompoziciji.

Moto romana preuzet od Roberta Bolanja bi upućenim čitaocima mogao zazvati postmodernističke tendencije, ali ne treba brinuti, jer Grabovac u osnovi pripoveda jednu porodičnu priču iz konteksta koji je familijaran srpskoj publici.

Ljubomir Koraćević romanom ,, U Zemlji Franje Josifa’’, intrigira već samim naslovom, dok se u prikazima pominje i vešta umetnička obrada niza tema poput bioinženjeringa, nenormativne seksualnosti, te ekologije, što je novitet u proznoj produkciji na tlu Srbije.

Urednik u izdavačkoj kući ,,Partizanska knjiga’’, te zapažen pripovedač i romanopisac Srđan Srdić, svojom ,,Autosekcijom’’ razigrano se kreće putevima satire i metafikcije, a zahvaljujući bogato nagrađenom opusu čini se i kao najizgledniji laureat ovogodišnje NIN-ove nagrade.

Pojedini komentatori su ukazivali na ujednačen kvalitet ponuđenih dela, ali čini se važnim još jednom podsetiti i na činjenicu da nagradu u već nekoliko navrata bojkotuje jedan deo srpske književne scene, zbog čega ona ipak ne daje potpuni presek romaneskne produkcije u prethodnoj godini.

Sa strane zainteresovane publike, ostaje da vidimo da li će novo rukovodstvo uticati na izmene u sastavu žirija ili će čak, kako se može čuti u književnim krugovima , dovesti do ukidanja nagrade, što bi bio nenadoknadiv gubitak za kulturnu scenu Srbije.

Ove zebnje bi možda bile i podsticajne za kulturnu scenu Srbije, jer sve otvorene polemike povodom procesa nagrađivanja romana nisu nikada uspele da pokrenu širu javnu raspravu i (moguće) skrenu pažnju na jednu pravilnost – da prošlogodišnji roman najčešće služi samo kao povod da se autor nagradi za „minuli rad“.