Kako bismo danas govorili da nije bilo Vukove reforme?

Wikimedia.org

Da li ste se ikada zapitali kako bismo govorili danas da nije bilo Vuka Karadžića i njegove reforme ćiriličnog pisma, gramatike i rečnika? Da li bismo, recimo, imali imena na slovo "J", da li bi nam bilo teže bez pravila "piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano"?

Odgovor ne znamo jer se Vukova reforma zvanično "primila" 1847. godine kada su štampani "Rat za srpski jezik" Đure Daničića i "Pesme" Branka Radičevića. Tek 1868, nekoliko godine posle Vukove smrti, srpski jezik postaje zvaničan.

Ekavicu u zvaničan govor uvodi Stojan Novaković, njegov sledbenik i autor "Gramatike srpskoga jezika" tri decenije posle Vukove smrti.

Ipak, pretpostavku kako bismo govorili danas bez Vuka, ponudio je istoričar prof. dr Predrag J. Marković u knjizi "Alternativna istorija Srbije" koju izdaje Laguna. On, kao koautor zajedno sa istoričarem Čedomirom Antićem, navodi primer iz Sterijinih komedija.

"Da li bi nam sada bilo bolje da govorimo kao Sterijini junaci Ružičić i baron Golić? Da li bi naša kultura bila vidljivija u Evropi da su pobedili Hadžić i Vidaković? Da, kao Hrvati, prevodimo sve reči na slavenosrpski? Recimo, umesto "istorija", kažemo "povest"?".

" Zdravstvuj, cvete ljubovi, orošeni strujom nimfa. Zefiri Amora oko tvojih persiju lete, i sjajnopune oči tvoje strelu Kupidonu zatupljajut", tako se Ružičić udvarao Evici, jednoj od glavnih protagonistkinja komedije "Pokondirena tikva" Jovana Sterije Popovića. 

"Naipače ubo znači besonders; sljedovatelno ja o vami i vašoj dražajšoj babinikakovoga hudago mnjenija imati nisam mogao", kaže baron Golić u "Laži i paralaži". Na pitanje da li je Srbin, odgovara: "Pravi, i prozviščem i plemenom".

Profesor Marković navodi da je značaj Vukovog rada utoliko veći što je uspeo da pronađe prečicu do samog srca romantičarske Evrope. Uspeh je bio veći jer je stvorio narodnu književnost u trenutku kada je većina stanovništva Kneževine Srbije bila nepismena, a godišnje se štampalo manje od 500 knjiga.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Komentari (5)

  • Jelena

    Ziveo Savo Mrkalj koga je Vuk pokrao..

  • Miloje

    @Kikinđan Ne verujem da do promene u pisanju ne bi doshlo i bez Vuka. Samo Engleski i donekle Ruski tada nisu proshao kroz "pojednostavljenje" pisanja. Zahvaljujuci Francuskoj burzuaskoj revoluciji na celo administracije kontinentalinh drzava dolaze nepismeni koji su morali nekako brzo da nauce da pishu. Korenite reforme jezika su tada izvedene svuda, ne samo kod nas. Britanija i donekle Rusija te reforme nisu osetile jer je stara elita zadrzala vlast i administraciju. Za njih forsiranje starog pisma koje se teshko uchi, je znachio ochuvanje pozicija visoke klase. U Britaniji i danas neko bez "elitnog govora" tesko moze da uspe (za razliku od Amerike). Kod nas administraciju su vodili Turci na Turskom. I sa oslobadjanjem Srbije, i sticanjem Vojvodanske autonomije se javljala potreba za novom Srpskom administracijom. Dovoljno pismenog kadra bilo nije i reforma je bila neminovna. To je bila prirodna potreba drustva.

  • Miloje

    Taj jezik nije bio loš. Već je zbog raznih "reformi" došlo do silovanja našeg starog jezika do neprepoznavanja. Iskreno jezik kojim su zborili naš stari je bio mnogo slikoviti. Kada izgovorite reči "povest" u glavi vam je dede koji pripoveda o prošlosti. Od reči "slap" u uvu vam zašušti toliko da vam se piša. A za "studen i veljača" znate da će biti do kostiju hladno.

  • Kikinđan

    Mislim da ne razumete baš najbolje kako se jezik razvija i šta je Vuk uradio. Govorili bismo isto kao što i govorimo, samo bismo PISALI sve to drugačije.

  • Pavle Pikaso

    Uf... Sve me stra

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.