Kako da na najzdraviji način očistite kuću ili stan?

Pandemija korona virusa je u svakom pogledu ostavila dubok trag na ceo svet, podsetila nas je na bakterije koje kruže oko nas, ali i na to da treba da dobro vodimo računa o higijeni, kako ličnoj, tako i o higijeni kuće i stana.

Iako je čistoća vrlina, opsesija klicama nije, piše Tajm, a previše temeljno čišćenje kuće ili upotreba pogrešnih proizvoda može biti štetno po zdravlje. Posebno zabrinjava preterana upotreba jakih dezinfekcionih sredstava koja ubijaju 99 odsto uobičajenih bakterija.

„Pandemija je imala dugoročan uticaj, i ljudi sada koriste jača dezinfekciona sredstva“, kaže Orian Dumas, epidemiolog iz Francuskog instituta za zdravlje i medicinska istraživanja.

Čistimo više nego ikada ranije, što može biti i dobro i loše, u zavisnosti od toga kako ljudi to rade, podseća Džil Hains Nesvold, viša direktorka za kvalitet vazduha pri Američkom udruženju za plućne bolesti.

Koji su sastojci problematični?

Istraživanja pokazuju da je vazduh unutar naših domova zagađeniji od spoljašnjeg, a deo ovih toksina potiče od sredstava za čišćenje. Ona sadrže brojne hemikalije povezane sa zdravstvenim problemima, uključujući one koje utiču na disanje. Međutim, ovi rizici zavise od doze.

Neprofitna organizacija Environmental Working Group je tokom 2023. istražila 30 uobičajenih sredstava za čišćenje i otkrila da ukupno sadrže 193 hemikalije štetne po zdravlje. Mnoge od njih su isparljiva organska jedinjenja, poput acetona, metanola i glikola kao što je 2-butoksietanol.

Ove supstance lako isparavaju u vazduh, gde ih udišemo, a mogu izazvati i alergijske reakcije i iritirati oči, nos i grlo. Preterana iritacija može izazvati upalu i oštećenje disajnih puteva, što potencijalno dovodi do problema sa disanjem. Više stope astme primećene su kod ljudi koji profesionalno čiste, pa čak i kod običnih ljudi izloženih ovim sredstvima samo jednom nedeljno.
Jedna studija je pokazala da profesionalni čistači imaju 43 odsto veći rizik od razvoja hronične opstruktivne plućne bolesti u poređenju sa opštom populacijom, piše Tajm.

Šta znači preterana izloženost?

Prekomerna izloženost može imati različita značenja. Velike doze agresivnih dezinfekcionih sredstava mogu brzo narušiti zdravlje, dok manje količine mogu takođe biti štetne ako se često koriste tokom godina.

„Možete koristiti sredstvo za čišćenje jednom nedeljno tokom 10 godina ili dva puta dnevno tokom jedne godine i imati istu izloženost“, objašnjava Hains Nesvold.

Koristite samo kvalitetne proizvode

Kako biste se zaštitili prilikom čišćenja kuće, počnite tako što ćete koristiti manje različitih proizvoda kako biste ograničili kontakt sa velikim brojem hemikalija.
Umesto specijalizovanih sredstava za svaku površinu – jedno za staklo, drugo za kadu, treće za pod – možete izabrati višenamenski čistač.

Umesto posebnog sredstva za čišćenje kuhinje, koristite deterdžent za sudove i vodu za čišćenje radnih površina.

Dezinfikujte samo kada je neophodno

Nemojte preterivati sa varikinom i drugim jakim dezinfekcionim sredstvima.

„Čišćenje ne treba da bude sinonim za dezinfekciju“, kaže Dag Kolins, hemičar sa Univerziteta Baknel koji proučava sredstva za čišćenje.

Dezinfekciona sredstva su korisna kada se borite sa ozbiljnim nečistoćama, poput bakterija, virusa, buđi i gljivica. Zato ih bolnice koriste svakodnevno.
Međutim, u vašem domu sapun i voda često su sasvim dovoljni.

„Sapun je veoma dobar za uklanjanje masnoće“, kaže Kolins i preporučuje proizvode na bazi alkohola – one bez dodatnih hemikalija za ubijanje vaši – kao primer osnovnih sredstava za čišćenje koja rade posao.

Nepravilna upotreba varikine, upozorava, može biti posebno štetna. Varikina je odlično dezinfekciono sredstvo jer je jak oksidant, ali upravo ta osobina je čini potencijalno opasnom.

„Kada dezinfikujete, radite to ciljano – fokusirajte se na površine koje se često dodiruju, poput slavina i kvaka na vratima“, savetuje Akiko Ivasaki, profesorka imunobiologije na Univerzitetu Jejl.

Razmislite o alternativama

Pored sapuna i alkohola, možete koristiti i druge alternative, poput hidrogen peroksida. Preporuka je hidrogen peroksid jer je efikasan, a čisti oblici se razgrađuju u vodu i kiseonik. Lako se uklanja sa površina, dok varikina često ostavlja iritantne ostatke koji mogu trajati nekoliko dana nakon čišćenja.

Sirće takođe može razgraditi prljavštinu uz manji rizik od varikine, iako nije toliko snažno. Kolins preporučuje destilovano belo sirće i druga sredstva na bazi kiselina, poput mlečne ili limunske kiseline.

„Ipak, treba biti oprezan jer udisanje sirćeta može izazvati respiratorne probleme,“ upozorava.

Jedan od saveta je da se ne kombinuje varikina sa sirćetom, amonijakom ili proizvodima koji sadrže hidrogen peroksid, poput sredstava za čišćenje WC šolje. Hemijske reakcije koje nastaju pri mešanju ovih supstanci oslobađaju gasove koji su toksični i štetni. Velika izloženost hlornom gasu – koji nastaje mešanjem varikine i kiselih sredstava za čišćenje – može izazvati sindrom disfunkcije reaktivnih disajnih puteva, oblik astme izazvan iritacijom.

Koristite proizvode bez mirisa i provetravajte

Proizvodi sa oznakom „bez mirisa“ mogu biti bolji izbor. Ovo može biti neatraktivno, jer često uživamo u osećaju svežine koji ostavljaju sredstva za čišćenje sa mirisima bora ili limuna – nagrada za trud uložen u čišćenje.

Probajte sertifikovane „zelene“ proizvode. Neka ekološka sredstva za čišćenje mogu doprineti riziku od astme, delimično zato što prirodni sastojci nisu uvek bezbedni za zdravlje.

Ljudi mogu dodatno smanjiti izloženost hemikalijama tako što će provetravati prostor tokom čišćenja i odmah nakon toga.

„Važno je da vazduh cirkuliše kako bi hemikalije izašle iz prostora“, kaže Geler, dok Kolins napominje da ostavlja ventilator u kupatilu da radi najmanje 15 minuta nakon čišćenja.

Izloženost hemikalijama možete da smanjiti tako što ćete zaštititi kožu i disajne puteve tokom čišćenja. Ako radite temeljno čišćenje, razmislite o nošenju rukavica i N95 maske. Ograničite upotrebu sprejeva koji sadrže jedinjenja poznata kao kvaternarni amonijumski spojevi, piše Tajm.

Osobe koje su posebno osetljive na hemikalije, uključujući decu i ljude sa astmom, trebalo bi da izađu napolje tokom čišćenja, ako je moguće.
Trudnice bi takođe trebalo da budu oprezne, jer neka istraživanja pokazuju povezanost između izloženosti hemikalijama tokom trudnoće i astme u detinjstvu.

Ipak, nemojte potpuno izbegavati dezinfekciona sredstva kada se borite protiv buđi i drugih teških nečistoća koje uzrokuju neprijatne mirise. A ako nakon čišćenja želite da vaš dom miriše na sveže, možete to postići i bez parfemisanih sredstava – prokuvajte vodu sa omiljenim biljem i začinima.