Lifestyle

27.02.2023. 09:27

Klima 101

Autor: Nova ekonomija

Kako se istražuju klimatske promene na Mont Everestu?

Istražuju se i hidrologija, zagađenje, atmosfera...

Foto: Maja Šarić

Istraživačka laboratorija „Piramida“ na Mont Everestu

Lifestyle

27.02.2023. 09:27

Na preko 5.000 metara nadmorske visine, blizu baznog kampa Mont Everesta, nalazi se Piramida, istraživačka laboratorija. U njoj se više od 30 godina obavljaju pionirska ispitivanja atmosfere, klimatskih promena, zagađenja i hidrologije.

O poseti tom zdanju za portal Klima 101 piše Maja Šarić, koja se bavi istraživanjima u oblasti geodezije.

Bazni kamp Mont Everesta nalazi se na visini od 5.364 metara i polazna je tačka planinarima koji idu do najvišeg vrha sveta. Međutim, na mom putovanju ovaj kamp bio je krajnja tačka: u blizini njega nalazi se Piramida.

Polazi se iz Katmandua, prestonice Nepala. Razne vrste hrane i muzike, šarenilo boja i gradska vreva čine veliki kontrast naspram onoga što nas očekuje na samo pola sata letom odatle: u predvorju Himalaja je aedrom u Lukli, jedan od najopasnijih na svetu.

Smešten na liticu sa pistom dugom svega 527 metara, pod nagibom, ovaj aerodrom na visini od 2800 metara zahteva i dobre vremenske uslove i iskusnog pilota kako bi avion sa svojih 15 putnika uspešno sleteo.

Autorka teksta na Mont EverestuFoto: Privatna arhiva

Odatle polazi trek do Baznog kampa Everesta. Hodanje traje 14 dana, i svaki dan se pešači desetak kilometara, savladavajući visinu i boreći se sa sve ređim vazduhom.

Svaki dan treka je vrlo sličan, ustaje se vrlo rano i do kasnog popodneva se šeta do sledećeg mesta gde se boravi ostatak dana i gde se noći. Tokom treka imamo dva dana aklimatizacije na nadmorsku visinu: na 5000 metara atmosferski pritisak je oko 60% onog što je na nivou mora, što znači da je vazduh mnogo ređi, a količina kiseonika dostupna pri svakom udahu značajno manja.

Pored toga, dah mi oduzimaju i prelepi pejzaži, glečeri, snežni vrhovi, ali i otkriće Piramide.

STAKLENO ZDANJE NA KROVU SVETA

Na svega dva dana hoda do kampa, potražili smo smeštaj za noćenje iza mesta Lobuče, gde se iza stena potpuno neočekivano pojavio vrh interesantnog oblika.

Malo ljudi očekuje da će pronaći piramidu visoko u Himalajima, na korak od glečera Khumbu gde srednje dnevne maksimalne temperature ostaju ispod nule pola godine. Prekrivena solarnim panelima i smeštena na vrhu niske kamene zgrade, piramida Everesta je čudan prizor među stenama i snežnim planinama.

Zvanično The Pyramid – Ev-K2-CNR, zbog svog oblika poznat i po imenu Piramida, jedan je od najstarijih istraživačkih objekata na velikim visinama u svetu.

Trospratna konstrukcija od stakla, aluminijuma i čelika, sa svojim stabilnim kvadratnim piramidalnim oblikom je opremljena naprednim tehnološkim instrumentima i objektima, uključujući telekomunikacije i internet. Objekat je potpuno samoodrživ, koristeći samo obnovljivu energiju koju obezbeđuje veliki solarni sistem.

Jedinstvena lokacija na visini od 5050 metara nadmorske visine već 30 godina omogućuje međunarodnoj naučnoj zajednici neprocenjivu priliku da proučava životnu sredinu, klimatske promene, fiziologiju čoveka i geologiju u udaljenom i zaštićenom planinskom području.

Opservatorija je počela sa radom 1986. godine kada je jedna američka ekspedicija zaključila da je K2 (drugi po visini planinski vrh na Zemlji) najviša planina na svetu. Tim italijanskih stručnjaka sumnjao je u tu tvrdnju, te su izmerili visinu K2 i Mont Everesta koristeći u to vreme najnoviju GPS tehnologiju.

Projekat merenja ne samo da je potvrdio da je Everest najviša planina, već je doveo i do osnivanja Komiteta Ev-K2-CNR, organizacije koja je imala za cilj da unapredi istraživačke aktivnosti na velikim visinama – i koja je osnovala Piramidu.

Decenijama su se istraživači borili da izvedu naučne poduhvate u udaljenim područjima na velikim nadmorskim visinama, zavisni od nesigurnih šatora i nepouzdanih generatora.

Laboratorija na ovom mestu je dragocena jer je teren ekstreman ali očuvan, i time pruža idealno mesto za posmatranje kako ekosistemi i biogeohemijski ciklusi reaguju pod uticajem promenljivih faktora životne sredine kao što su povećanje temperature, ljudski faktori i zagađenje.

Od ranih 1990-tih do ranih 2000-tih godina Ev-K2-CNR je podržao nekoliko multidisciplinarnih studija i ekspedicija: uspostavio je seizmičke stanice na velikim visinama, izvršio procene klimatskih promena, radio na hidrološkom modelovanju za predviđanje padavina i rečnog oticaja, registrovao objekat kao globalnu atmosfersku posmatračku stanicu za praćenje zagađenja.

Laboratorija je bila direktno uključena u 520 naučnih misija, sarađujući sa više od 220 istraživača iz 143 različite institucije.

Tako je Piramida postala fundamentalna naučna ispostava za istraživače i tehničare, ali i referentna tačka za lokalno stanovništvo i turiste koji su mogli da koriste prednosti neprednih telekomunikacionih sistema koji su bili dostupni za slanje hitnih poruka sa Himalaja.

USAMLJENI MENADŽER

Srećom, boravak i noćenje u ovom objektu tik ispod opservatorije, omogućili su mi upoznavanje sa menadžerom, koji trenutno predstavlja jedino osoblje u ovom centru.

Topljenje glečera Khumbu će verovatno destabilizovati bazni kamp koji je dom mnogim penjačima i logističkim timovima tokom cele sezone penjanja. Površina na pojedinim deonicama će se postepeno pomerati od snežnog pokrivača do leda, a lavine će postati manje predvidive zbog nestabilnosti leda. Sa druge strane, zagrevanje vazduha će značiti više kiseonika za penjače.

Poseta i noćenje u ovoj opservatoriji je izazovno zbog velikog pada temperature, niskog pritiska i visoke nadmorske visine koja izaziva konstantne glavobolje i mučninu.

Vremenski uslovi u ovoj oblasti su prilično teški sa hladnim vetrovima, međutim ovo mesto je takođe posebno jer nema svetlosnog zagađenja.

Beskonačno jasno i tamno nebesko prostranstvo sa milijardu zvezda obasjava ledene vrhove Himalaja i staklene strane piramide, dodajući neku novu dimenziju i doživljaj moći prirode u njenoj izvornoj formi.

U prostorijama Piramide, kroz koje me je sproveo menadžer Kaji Bista, nalaze se instrumenti za merenja i prikazani radovi istraživanja koja su se vršila godinama unazad. U osunčanim prostorijama Piramide, obučeni u više slojeva zbog veoma niske temperature, razgovaram sa Bistom dok mi pažnju odvlače lokalci koji napolju prolaze bosi u papučama i perjanim jaknama.

U razgovoru sa Bistom, pored informacija o važnosti pozicije laboratorije i o kampu gde sam se zaputila, dobijam mnogo više: jednu priču o budućnosti Himalaja. Klimatske promene ne prestaju ni na pet hiljada kilometara iznad nivoa mora, a zagađenja dostižu i do najviših vrhova Zemlje donoseći promene na, nekada smatrana, nezagađena područja.

Kako navodi Bista, usled promene klime dolazi do smanjenja snežnog pokrivača, topljenja glečera i povećanja vodostaja u rekama. Glečeri na Himalajima snabdevaju slatkom vodom skoro dve milijarde ljudi, a povećanje vodostaja i ubrzanje toka ima direktan uticaj na obrasce toka reka i igraju veliku ulogu u prirodnim katastrofama:

“Sudbina najviše svetske laboratorije je godinama bila neizvesna usled međunarodne saradnje italijanske strane i nepalske strane”, kaže Bista na našem rastanku. “Ali ono što jeste izvesno jesu promene koje se beleže na ovim visinama i njihovom značaju ne samo za lokalnu zajednicu već i globalnu. Vrlo je verovatno da kada sledeći put dođete do baznog kampa, nećete ga pronaći na istom mestu.”

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.