Krug uticaja: Kako da pomognemo sebi da budemo efikasniji i zadovoljniji

Specijalno za Novu ekonomiju Lana Engel, MSc psiholog, ACT terapeut

Često se u praksi susrećemo sa time da ljudi dođu po pomoć, i navode mnogo svojih životnih problema čiji izvor leži negde izvan njih samih, ali ima veliki uticaj na to kako se osećaju I koliko su zadovoljni svojim životom.

Na primer, muči ih što im dete ima probleme u školi, ili ih partner ne razume, ili imaju finansijske probleme, nezaposlenost, neku fizičku bolest i slično. Naravno da svi mi jako patimo i zbog dešavanja čiji je izvor izvan nas samih i van naše direktne kontrole. Čak I neki problem koji su „u nama“, kao na primer napad panike ili depresivno stanje, iako su, formalno gledano u nama, ipak očigledno nisu sasvim u našoj kontroli (barem ne u ovom trenutku), jer ih inače ne bismo imali, tj. Mogli bismo voljno da ih kontrolišemo. A to zaključujemo po tome što, kada bismo imali potpunu kontrolu, onda bi bismo te probleme već rešili.

Sledeća tehnika može da nam pomogne da, najpre jasno, taksativno uvidimo šta nas sve muči, a zatim da jasnije i konkretnije razlučimo koliki stepen uticaja imamo nad tim i u kojim aspektima. Nakon toga, možemo eventualno da razmislimo o nekim novim idejama koje bi nam pomogle da steknemo još više kontrole nad našim problemima. Jer ako se problem u ovom trenutku nalazi izvan našeg polja kontrole, to ne isključuje mogućnost da problem dođe u polje kontrole, ukoliko uradimo nešto drugačije nego do sada.

Postupak/vežba:

Uzmite papir i olovku i nacrtajte tri koncentrična kruga kao na slici ispod. Veliki krug obuhvata sve one stvari koje nas se tiču, koje nas tangiraju, koje su nam bitne u životu. To je krug ticanja. U nešto manji krug spadaju stvari koje nas se naravno takođe tiču, ali na koje uz to imamo izvestan, ali ne potpun uticaj. Dakle stvari nad kojima imamo delimičnu kontrolu (krug uticaja). Najmanji krug su stvari koje su nam bitne i koje možemo da kontrolišemo (krug kontrole).

Krenimo od velikog kruga, kruga ticanja:

Zapitajte se, koje tri stvari, koje sada nemam, a kada bih ih imala, bi mi najviše koristile da dostignem svoju dugoročnu dobrobit? Drugim rečima, koje tri stvari, koje sada nemam, bi mi dugorošno najviše koristile kada bih ih imala? Na primer: U dugoročnoj perspektivi, mnogo bi mi značilo da radim posao za koji sam se školovala. Zapišite te tri stvari, tj cilja.

Zatim se zapitajte: Koje tri stvari koje sada imam, a koje mi štete dugoročno, kada bi se ublažile ili nestale bi mi dugorošno donele najviše benefita? Tj, koje tri štetne stvari, bi mi najviše koristilo da nestanu ili da se smanje? Na primer, U životu bi mi mnogo značilo da prestanem da pušim. Zapišite i ove tri stvari tj cilja.

Sada imate šest stvari koje su vam bitne, koje najviše utiču na vaš život i za vas su od najvećeg interesa, dugoročno. Drugim rečima, ako poradite na tih šest ciljeva i rešite ih, delimično ili u potpunosti, to će u ogromnoj meri promeniti kvalitet vašeg života.

Zatim se zapitajte za svaku od tih šest stvari, u koju oblast krugova spade u ovom trenutku, tj koliko kontrole i uticaja imate nad time sada trenutno? Ima stvari nad kojima imamo malo direktne kontrole. Na primer ne možemo da kontrolišemo da li će sutra sijati sunce ili će padati kiša. Ili možda aktuelnije za Beograd, lično ne možemo direktno da utičemo na to da li će vazduh biti zagađen i koliko. Na fizičku pojavu zagađenja vazduha nemamo direktan lični uticaj.

Međutim, možda možemo imati neki uticaj dugoročno, ako preduzmemo neke akcije. Takođe kratkoročno, možemo da prilagodimo svoje ponašanje toj pojavi. Ako smo najmanje efikasni, onda ćemo se strašno brinuti i “žderati” oko toga i ostati pasivni u svemu. Ta treća taktika je dakle najmanje produktivna.

Ako ipak rešimo da izanaliziramo taj problem i potražimo načine kako da pomerimo svoje ponašanje u pravcu unutrašnjeg kruga (kruga uticaja, ili još dalje ka krugu kontrole) onda možda možemo na primer da izaberemo da se detaljno informišemo, da se društveno angažujemo, da sledećeg dana ako moramo da izađemo napolje barem pokušamo da se skoncentrišemo na konstruktivne stvari koje radimo, umesto da vrtimo po glavi crne misli koje ništa ne rešavaju, a čine nas očajnim i sl.

Ovo je naravno samo primer i ne tvrdim da je ispravan način da se konkretni problem zagađenja vazduha sagleda i reši. Samo je ovde upotrebljen kao ilustraciju za ovu tehniku.

Kada ste sami dobro razmislili i izanalizirali šta sve možete da preduzmete da biste se približili unutrašnjem krugu, možete pitati i prijatelje da vam pomognu u brejn-stormingu, tj da vam možda i sami predlože neke nove načine rešavanja i nošenja sa za vama bitnim problemima i temama u vašem životu.

Lana Engel, WWW.DIAID.NL